U Srbiji niko ozbiljno ne kontroliše upotrebu pesticida

Kada je u toku sezona sazrevanja domaćeg voća građani se često pitaju, znajući da se pesticidi obilato koriste tokom uzgajanja, kako najbolje konzumirati voće, a ne ugroziti zdravlje.
U Srbiji niko ozbiljno ne kontroliše upotrebu pesticida
Foto: Pixabay
Neko pribegava pranju pod jakim mlazom vode ili korišćenjem sode bikarbone. Međutim, agronomi smatraju da na taj način nije moguće odstraniti pesticide u voću.
Pesticidi su sredstva koja se koriste za suzbijanje štetnih bioloških agensa koji prouzrokuju biljne bolesti. Neophodni su kao zaštita voću, pogotovo nekim vrstama.
"Najzahtevnija za tretiranje je jabuka. Ako se ide na ozbiljnu zaštitu, neophodno je uraditi između 12 i 15 tretmana godišnje. S druge strane, pesticidima se najmanje tretiraju lešnik i orah", objašnjava za Biznis.rs magistar zaštite bilja Miloje Pavlović.
 
Na pitanje kako potrošači mogu da provere koliko je tretirano neko voće koje su kupili na pijaci, sagovornik Biznis.rs odgovara - nikako.
 
"Kada je usvojen Zakon o zaštiti bilja, još 1999. godine, sve je do detalja bilo propisano. Od registracije preparata, aktivnih materija, rastvarača, uvoza, tehničkih i kadrovskih uslova za proizvodnju pesticida, kao i uslova za maloprodaju i veleprodaju. Sve je objašnjeno, samo kontrolu ostataka pesticida ne radi niko. Iako se navodi da tu kontrolu vrše regionalni zastupnici za poljoprivredu, to nije tačno", tvrdi Pavlović.
 
On dalje navodi da proizvođač može, kada želi, da dobije sertifikat da je hrana zdravstveno ispravna i da nema ostataka od pesticida, ali da niko ne vrši analizu na sve pesticide već "samo na one koji se više ne koriste ili su davno zabranjeni, pa onda kažu da njih nema".
 
"Odgovorno tvrdim da nema nikoga u našoj državi ko ozbiljno radi na kontroli upotrebe pesticida. Dešava se da ih ljudi nabavljaju u maloprodaji i da ne znaju kako da ih upotrebe, a nisu svesni koliku štetu mogu da naprave", upozorava Pavlović.
 
Kada je reč o vrstama pesticida koji se koriste u Srbiji, Pavlović kaže da postoji lista koju Uprava za zaštitu bilja svake godine ažurira.
 
"Na tržištu su prisutni kvalitetni preparati multinacionalnih kompanija kao što su Bayer, BASF, Syngenta, ali postoje i generici koji se proizvode od aktivnih materija iz Kine i Indije. Svi oni koji su u prometu imaju dozvole od ministarstva poljoprivrede, odnosno Uprave za zaštitu bilja. Postoji jasna zakonska regulativa od uvoza do proizvodnje, odnosno prometa, koju bi trebalo tačno ispoštovati", kaže Pavlović.
Agronomi se slažu u jednom, a to je da bi svi akteri uključeni u proces proizvodnje hrane trebalo da budu edukovani, ne samo o pravilnoj primeni pesticida, poštovanju karence (period koji mora da protekne od aplikacije pesticida do berbe ili žetve), već i da vode računa o odlaganju ambalaže i zaštiti korisnih organizama.
 
"Nestručnom primenom pesticidi mogu da ugroze biljke, životinje, pre svega insekte, pa čak i ljude. To su otrovi i, ako se koriste nestručno, mogu da naprave veliku štetu. Svako ko hoće da primeni određeni pesticid je obavezan da detaljno pročita uputstvo za primenu. Ako se primenjuje neki preparat, postoji radna karenca na toj površini, gde je određeno da sat-dva ili dan-dva niko ne sme da boravi na površini koja je tretirana pesticidima. Ukoliko se proizvođači pridržavaju uputstava ne može doći do problema, odnosno sve je bezbedno", zaključuje magistar zaštite bilja.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Proizvodjač

    26.06.2023 22:24
    Neću se složiti sa ovim tekstom i ovim gospodinom magistrom jer uprava za zaštitu bilja vrši uzorkovanje kako kod proizvođača tako i kod distributera bilja na ostatke pesticida i teške metale dok granična fitosanitarna inspekcija vrši uzorkovanje robe iz inostranstva sem robe iz Open Balkana jer je ista predmet unutrašnje inspekcije.
    Ukoliko možete raspitajte se kod nekih ozbiljnijih proizvodjača i dobiti će te odgovor.
  • Филип

    26.06.2023 14:35
    Нико ништа не контролише
    Иако имамо инспекторе које држава плаћа, али седе у хладовини и четују на друштвеним мрежама. Пољопривредници не само да неконтролисано користе и бацају по земљи пестицид, већ и амбалажу остављају поред њива, по јендецима или их спаљују на путевима поред њива. Наравно да нема никакве контроле колико ко отрова баца на биљке, али зашто им је то држава дозволила. Ко контролише количину куповине отрова. Како се то у развијеним земљама све контролише, а код нас могу да купе отрова колико хоће и исто га толико бацају по њивама.
  • Lala

    26.06.2023 09:35
    U Srbiji niko ništa ine kontroliše a i kad kontrolišu to je sve kilavo.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija