Međutim, u ovim izveštajima Srbija je već godinama u istoj toj kategoriji, što znači da on ne predstavlja nikakav napredak, već samo potvrdu regularnog nivoa tansparentnosti, piše
Danas.
Stejt department ocenio je u svom poslednjem izveštaju da Vlada Srbije ispunjava minimalne zahteve fiskalne transparentnosti za 2023. godinu.
Minimalni zahtevi fiskalne transparentnosti, kako je objašnjeno, uključuju posedovanje ključnih budžetskih dokumenata koji su javno dostupni, potpuni i pouzdani. Takođe, uključuju procenu transparentnosti procesa za dodelu državnih ugovora i dozvola za eksploataciju prirodnih resursa.
Potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali iskoristio je ovaj izveštaj kako bi dao ocenu da je on "potvrda do sada sprovedenih reformi u oblasti javnih finansija".
"Ovaj izveštaj znači da smo prepoznati kao zemlja čiji građani znaju kako se troši javni novac, a bez toga nema efikasnog upravljanja javnim finansijama", naveo je Mali.
Međutim, prema dostupnim podacima na sajtu Stejt departmenta, Srbija je u toj kategoriji od 2012. godine.
Ovo je za Danas potvrdio i Programski direktor Transparentnost Srbija (TS) Nemanja Nenadić.
"Saopštenje ministarstva finansija povodom ocene Stejt departmenta je tačno, međutim, samo rangiranje Srbije ne predstavlja novinu i ne treba ga vezivati za neke aktuelne reforme. Činjenica da je naša zemlja već duži niz godina ocenjena tako da zadovoljava minimalne standarde transparentnosti budžeta", objašnjava Nenadić.
Dodaje da su, kao što i izveštaj navodi, u pitanju minimalni standardi transparentnosti.
"Znatno detaljniji uvid u transparentnost budžeta pokazuje međunarodno istraživanje koje se objavljuje svake druge godine Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index – OBI), a tu Srbija ne stoji nimalo dobro. Srbija se tu nalazi na sredini svetske liste, na 59 mestu od 120 zemalja. Naša zemlja, prema tom istraživanju, ima 46 poena od mogućih 100 u pogledu transparentnosti budžeta", podsetio je Nenadić.
Najveći nedostaci, prema tom izveštaju, navedeni su u oblasti participacije, objašnjava.
"U Srbiji praktično ne postoji nikakva mogućnost da građani utiču na to šta će biti prioriteti za finansiranje iz budžeta, kada je reč o nivou države, iako postoje mnoge dobre prakse u opštinama i gradovima koje bi i država mogla da sledi, a da ne govorimo o primerima iz sveta", kaže Nenadić.
Ekonomista Saša Đogović, komentarišući izveštaj Stejt departmenta, kaže da je reč samo o formi.
"Vidljive su stavke gde se i na šta troši državni novac, postoji dovoljan nivo jasnoće da se izveštaji mogu proglasiti transparentnim. Ali suštinski ne obaziru se na to što u velikoj meri nema tendera prilikom ugovaranja krupnih poslova, kao što su saobraćajnice, železnice i slično. Dosta toga se odvija iza paravana i zato postoji osnovana sumnja da su ti iznosi naduvani i viši nego što bi bilo da postoji pravi tender i konkurentska utakmica", objašnjava Đogović.
Drugačija je konkurentska bitka kada postoje tenderi, navodi.
"Kod nas uglavnom imate „tet-a-tet“, susretne dogovore, pa kada neko dobije posao građani ne znaju da li je to realna cena ili bi ona bila niža da postoji tržišna utakmica", navodi naš sagovornik.
On pojašnjava da se izveštaj Stejt departmenta nije bavio time, već samo stepenom jasnoće prikaza kako se troše i gde se sve troše sredstva.
"U tom smislu, jasnoće i forme samog trošenja sredstava, kriterijumi su zadovoljeni, ali suština je gde ta sredstva odlaze, zašto u tolikom iznosu odlaze u određeni sektor, zašto ne postoje tenderi i slično", ukazuje Đogović.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "U kući u Resniku ispalio više hitaca iz vatrenog oružja i ranio starijeg muškarca")
.jpg "Brnabić: Rektor Đokić ne odlučuje samostalno, instrukcije mu daje neko ko želi da sruši Srbiju")
Komentari 10
hajde ovako
Ovo nije u prenesenom smisu.
Ovo je doslovno tako.
Jako, jako loše je očekivati od takvih ljudi da imaju: empatiju, moral, osećaj za pravdu. Oni to - naprosto - nemaju. Oni ne barataju tim terminima uopšte. Oni znaju šta je to, i smatraju da su to "slabosti onih drugih, jadnika i bednika", dok su oni vrlo "jaki", "nadmoćni" i sve u superlativima.
Izuzetno je važno da ovo svi razumemo i da više nemamo ikakvih iluzija da može da se dogodi nešto što bi takve ljude promenilo. Uostalom - pogledajte lični i "profesionalni" lik i delo: Vulina, Vučića, Malog, Brnabićke, Gašića. Da li biste nekog od takvih ljudi voleli za svoje sestru ili brata, prijatelja, komšiju?
Ns
Dr Miggyy
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar