Sve sankcije Srbiji: Od Miloševićevih devedesetih i praznih rafova do Vulina
U vreme Slobodana Miloševića, srpski političari, kao i čitavo društvo, prvi put su se susreli sa sankcijama Sjedinjenih Američkih Država.
Foto: Pixabay
Stavljanje direktora Bezbednosno informativne agencija Aleksandra Vulina na crnu listu SAD otvara pitanje koliko se ove današnje sankcije mogu porediti sa onim iz devedesetih godina, piše Danas.
Ranije su na meti sankcija bili i Vojislav Šešelj, Slobodan Milošević, Aleksandar Vučić, koji je braneći Vulina sam podsetio na taj deo svoje biografije, kao i Milan Radoičić, Zvonko Veselinović, Milorad Dodik, Slobodan Tešić.
"Sankcije koje su uvedene Vulinu pre svega imaju simbolički značaj, slanja političke poruke da SAD njega smatraju 'otpadnikom'", ukazuje docent beogradskog Fakulteta političkih nauka Milan Krstić.
Objašnjava da se taj mehanizam koristi od 2001. godine, kada ga je ukazom uveo tadašnji američki predsednik Džordž Buš i da se sankcije vezane za Srbiju, odnosno ranije SCG i SRJ, mogu podeliti u tri etape.
Prva, koja je podrazumevala kolektivne sankcije, trajala je do 1995. godine, druga, sa nešto individualizovanijim tipom sankcionisanja do 2001. godine, a treća je započeta predsedničkim ukazom Džordža Buša kada su na crnu listu stavljani isključivo pojedinci i poneka sa njima povezana preduzeća – oni za koje se smatra da su doprinosili nestabilnosti Zapadnog Balkana.
Taj Bušov ukaz je i dalje na snazi, s tim što je dopunjen 2021. godine kada je predsednik Džo Bajden proširio kriterijum za ulaženje na crnu listu – uz doprinos nestabilnosti u regionu tu je od tada i povezanost sa korupcijom.
Krstić kaže da ovdašnja javnost kad se kaže sankcije pre svega pomisli na one iz prve etape.
"To su sankcije Ujedinjenih nacija koje su podrazumevale čitav niz ekonomskih mera, embargo na uvoz i izvoz, a do 1994. i učestovanje na sportskim i kulturnim manifestacijama. To su one sankcije koje izazivaju najviše sećanja kod onih koji su ih preživeli, jer su bile najsistematičnije i najviše su pogađale građane", podseća.
Godine 1995. dolazi do suspenzije sankcija UN-a, godinu dana kasnije i do ukidanja, ali i do uvođenja američkih specijalnih listi, odnosno sankcija koje ne gađaju čitavo društvo, već pojedince i kompanije. Ipak, praćene su bile opštijim kategorijama poput "spoljnog zida sankcija" koji se odnosio na neprimanje Savezne Republike Jugoslavije u međunarodne organizacije i zabrane investicija koja je uvedena 1998. godine. Došle su u kontekstu događanja na Kosovu, ukazuje Krstić.
"U drugoj polovini devedesetih američke sankcije su ostale na snazi i tada su postojale specijalne liste – kome je zabranjen ulazak u SAD, dakle zabrana izdavanja vize, čija se imovina zamrzava kao i liste određenih kompanija s kojima je zabranjeno trgovati. U to vreme se to odnosilo na društvene kompanije i privatne kompanije povezane s vlastima u Beogradu. Pored toga postojale su i zabrana investicija, zabrana uvoza i izvoza oružja, kao i 'spoljni zid sankcija', koji se odnosio na to da se SRJ ne prima u članstvo međunarodnih organizacija i da joj se ne dodeljuje ekonomska pomoć dok se ne reše određena pitanja", podseća.
"Spoljni zid" nije "pao" sve do 2001. godine. Tada dolazi do postepenog ukidanja ekonomskih sankcija prvo SRJ, kasnije SCG, navodi Krstić koji kaže da je taj proces trajao nekoliko godina. Odnosno dok nije omogućen uvoz i izvoz oružja sa Sjedinjenim Državama i dok nije usledilo vraćanje na opštu šemu preferencijala i puštanje u članstvo međunarodnih organizacija. To predstavlja okončanje sankcija nasleđenih iz devedesetih.
Sa tim dolazi do uvođenja novog mehanizma za sankcionisanje – ovoga puta isključivo pojedinaca i eventualno nekih poslovnih, medijskih i političkih zajednica koje su sa tim pojedincima povezane.
"Ideja je bila da se time što se pojedincima uvedu sankcije, u smislu zamrzavanja imovine, zabrane ulaska u SAD, ti pojedinci etiketiraju kao 'otpadnici' i da se na njih izvrši pritisak da promene svoje ponašanje. Smatralo se u tom trenutku da sama reč Amerike da je neko otpadnik i sankcionisanje pojedinca na tom nivou može da ima efekta. To je ipak 2001. godina i vreme dodatnog zamaha demokratizacije nakon Hrvatske i Srbije i opšte orijentisanosti čitavog regiona ka Zapadu. Sankcije jesu imale taj materijalni karakter, ali pre svega je značaj bio na simboličkom. Veliki deo takvog sankcionisanje se svodio na singaliziranje, pre na materijalno gađanje", objašnjava sagovornik Danasa.
Nakon što je Bajden 2021. godine dopunio Bušov akt na listi su se našli i potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić, koji je povezivan s ubistvom Olivera Ivanovića, trgovac oružjem Slobodan Tešić, dugogodišnji funkcioner Republike Srpke Milorad Dodik, bivši makedonski premijer Nikola Gruevski, pa i Alternativna Televizija (ATV) iz Banja Luke.
Ovaj potez predsednika Bajdena u sklopu je njegove strategije nacionalne bezbednosti, po kojoj je korupcija jedna od ključnih pretnji po nacionalnu bezbednost SAD.
"Akt je modifikovan i svi koji su na Zapadnom Balkanu označeni kao ključni korupcionaški lideri postoji mogućnost da budu etiketirani, jer se smatra da korupcionaške šeme siromaše narod, smanjuju nivo demokratije i otvaraju mogućnost za involviranje trećih aktera na ovim prostorima, pre svega Rusije", objašnjava Krstić.
Navodi da ova lista, na kojoj se sada nalazi i Vulin, nema veze sa onom iz devedesetih godina. Pogađa one koji sarađuju sa SAD, pa im se ime na njoj nađe, ali ne preterano one koji saradnju s Amerikom nemaju. Ovaj akt je krajem juna ove godine Bajden produžio, s obzirom da je on na nivou predsedničke direktive i da se mora produžavati na određeno vreme.
Predlog jednog zakona prošle godine išao je u pravcu kodifikovanja ovih sankcija, čime bi one sa nivoa predsedničke direktive bile izdignute na nivo zakona. Time bi predsednik izgubio mogućnost da ih ukine kad on odluči.
"Predsednik bi i dalje imao šansu da nekog stavlja ili povlači sa liste, ali bi procedura bila malo složenija. Kodifikovanje je učinjeno 2017. sa sankcijama prema Rusiji, kada su izglasane kao zakon dvopartijskom većinom u Kongresu", objašnjava Krstić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Kokot: Mi nismo u štrajku, već u obustavi rada, ne verujem da će ministarstvo smanjiti plate
23.02.2025.•
0
Predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Dušan Kokot kaže da nije siguran da će se vlast uopšte baviti smanjenjem plata prosvetnim radnicima koji podržavaju proteste studenata.
Lokalizovan požar u staroj niškoj štampariji
23.02.2025.•
0
Lokalizovan je drugi požar u štampariji "Prosveta" u Nišu koja je juče skoro potpuno izgorela.
Dogovorene izmene Zakona o visokom obrazovanju, Brnabić moli studente u blokadi da se vrate nastavi
23.02.2025.•
4
Predsednica skupštine Ana Brnabić izjavila je da je postignut finalni dogovor o izmenama Zakona o visokom obrazovanju koje će se najverovatnije razmatrati na prvoj redovnoj sednici 4. marta.
Lokalizovan požar u Vinči, nema povređenih
23.02.2025.•
0
Požar koji je u popodnevnim satima izbio u ulici Profesora Vasića u Vinči, lokalizovan je i nema nikakve opasnosti od širenja plamena, saopšteno je.
Novopazarski studenti zovu sugrađane na veliki protest u četvrtak
23.02.2025.•
1
Studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP) pozvali su građane i kolege sa ostalih fakulteta da im se pridruže na velikom protestu u Novom Pazaru u četvrtak, 27. februara.
Skup podrške napadnutoj maturantkinji sutra u Kragujevcu
23.02.2025.•
1
Skup podrške maturantkinji Trgovinsko-ugostiteljske škole "Toza Dragović" koja je nedavno bila napadnuta, biće održan u ponedeljak, 24. februara u 13.00 časova, saopštili su maturanti te škole.
Pokrenuta istraga protiv policijskog inspektora zbog sumnje da je dilovao drogu
23.02.2025.•
0
Više tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je istragu protiv inspektora IV odeljenja Uprave kriminalističke policije zbog sumnje da je dilovao drogu.
Sve više prosvetara u totalnoj obustavi rada: Bez straha zbog najavljenog smanjenja plata
23.02.2025.•
0
Članovi neformalne grupe beogradskih osnovnih škola obustavljaju rad od ponedeljka, 24. februara i najavljuju višečasovnu blokadu ispred Ministarstva prosvete u utorak, 25. februara.
Nova deonica Dunavskog koridora puštena u saobraćaj: Za sat i 20 minuta od Beograda do Golupca
23.02.2025.•
2
Deonica Dunavskog koridora od skretanja sa auto-puta do Požarevca i od Velikog Gradišta - prema Golupcu, ukupne dužine 32 kilometara, puštena je u saobraćaj.
VIDEO Italijan odrepovao studentske proteste u Srbiji: "In uni giorno come tanti"
23.02.2025.•
2
Italijanski reper David Bori objavio je novu pesmu u kojoj repuje o trenutnoj situaciji u Srbiji i studentskim protestima.
Koliko košta rušenje Vučića: Čas milijarde, čas stotine miliona evra
23.02.2025.•
3
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da piše knjigu kako je pobedio "obojene" revolucije, a istovremeno mesecima već pominje razne iznose novca koji je navodno uložen u njegovo rušenje.
Odron na magistralnom putu Čačak-Požega: Zemlja, kamenje i drveće blokiraju jednu kolovoznu traku
23.02.2025.•
3
Na magistralnom putu Čačak-Požega, u neposrednoj blizini hidroelektrane Međuvršje, dogodio se odron zemljišta na sam kolovoz što je dovelo do usporavanja saobraćaja na ovoj deonici puta.
Proširena istraga protiv Aleksandra Papića: Tuđe automobile prodao za 700.000 evra
23.02.2025.•
3
Širi se istraga u predmetu koji se vodi protiv uhapšenog biznismena Aleksandra Papića.
Saradnja studenata i opozicije: Da li je neophodna?
23.02.2025.•
37
Već tri meseca u gotovo svim mestima u Srbiji održavaju se protesti koje su pokrenuli studenti.
Poljoprivrednici koji vikend provode u opštinskoj zgradi: Ili ispunjenje zahteva, ili blokada Rače
23.02.2025.•
3
Grupa poljoprivrednika iz Rače provodi ovaj vikend u hodniku opštinske zgrade, u koju su ušli još u ponedeljak, tražeći smanjenje poreza na imovinu i ostavke opštinskih rukovodilaca.
Vučević o hapšenjima: Neko je juče bio na trotinetu, a danas vozi skup automobil - to iritira
23.02.2025.•
26
Predsednik Vlade Srbije u ostavci Miloš Vučević izjavio je da se očekuje još puno akcija u borbi protiv korupcije, ali se nada da će se tužilaštvo baviti i dešavanjima pre dolaska SNS na vlast.
Vučić se od početka 2025. javnosti obratio čak 59 puta - nekad i više puta u danu
23.02.2025.•
24
Za samo 48 dana ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić javnosti se putem medija obratio čak 59 puta.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja za nedeljni odmor
23.02.2025.•
20
Nedelja je, ali 021.rs dnevni kviz znanja je tu.
Mesec dana pritvora bivšoj gradonačelnici Niša Dragani Sotirovski
23.02.2025.•
2
Sudija za prethodni postupak Višeg suda Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije u Nišu odredio je kasno sinoć pritvor do 30 dana bivšoj gradonačelnici Niša Dragani Sotirovski.
Picula od danas u Srbiji
23.02.2025.•
11
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula boraviće od danas, 23. do srede, 26. februara u Beogradu.
.jpg "Probne dozvole se ukidaju, vozila se oduzimaju trajno, a biciklisti će moći da voze u kontrasmeru")
Probne dozvole se ukidaju, vozila se oduzimaju trajno, a biciklisti će moći da voze u kontrasmeru
23.02.2025.•
55
Pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije Zlatko Belencan izjavio je da je u toku izrada Nacrta predloga novog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji bi trebalo da donese brojne promene
Komentari 4
Dogodine u Botošu
N
AltF4
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar