Ovaj zakon određuje opštinske uprave kao nadležne za postupanje po zahtevima građana za navedenu proceduru i reč je o poslu koje je upravama poverilo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju.
Zahtev za promenu ličnog imena podnosi se opštinskoj upravi na čijem području podnosilac zahteva ima prebivalište, odnosno boravište, piše
N1.
Kako se navodi u Porodičnom zakonu, pravo na promenu ličnog imena ima svako lice koje je navršilo 15 godina i koje je sposobno za rasuđivanje.
Ukoliko roditelji žele da promene ime svom detetu, ako je starije od 10 godina, ono samo mora dati pristanak.
Međutim, ime ne mogu promeniti svi.
To pravo nemaju ljudi protiv kojih se vodi krivični postupak, koji su osuđeni za krivično delo dok kazna nije izvršena ili oni koji promenom imena nameravaju da izbegnu neku svoju obavezu.
Takođe, pravo neće dobiti ljudi koji hoće da promene ime u neko pogrdno, u ime kojim se vređa moral ili su u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine.
Iako se u zakonu ne navode konkretni primeri koja imena su zabranjena u Srbiji, poznato je da se u Nemačkoj ne možete zvati Adolf Hitler, Nutela je zabranjena u Francuskoj, a u Švedskoj može biti samo jedna Ikea.
No, ukoliko te prepreke ne postoje, prvi dokument koji treba podneti jeste zahtev za promenu ličnog imena. Ovaj obrazac obično se može pronaći na sajtovima opština, gde se takođe navodi da se većina drugih dokumenata pribavlja po službenoj dužnosti, osim ako osoba koja menja ime ne želi da to učini sama, ili ako je rođena, venčana ili ima državljanstvo u nekoj drugoj zemlji.
Stoga je obavezno da se prilikom podnošenja zahteva potpiše i izjava-saglasnost za pribavljanje podataka.
Osim toga, na šalter se donosi i fotokopija ili očitan primerak lične karte, kao i uplatnica takse od 820 dinara.
Ako je zahtev uredan, dokumenta poput izvoda iz matičnih knjiga i potvrde da lice nije osuđivano pribavljaju se po službenoj dužnosti, a ako je potrebno, osoba koja želi da menja ime može i biti pozvana u opštinu da se izjasni o činjenicama koje su od značaja za odlučivanje.
Nakon toga ovlašćeno službeno lice ocenjuje svaki dokaz posebno i sve dokaze zajedno.
Ukoliko se utvrdi de nema prepreka za promenu ličnog imena, osoba će dobiti rešenje.
Ukoliko je zahtev za promenu imena odbijen, podnosilac može uložiti žalbu ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Koliko dugo će čekati na to rešenje, zavisi od opštine do opštine, ali u većini varira od dve do tri nedelje. Kada je sve gotovo, njoj će biti uručen novi Izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu, koji služe za pribavljanje novih ličnih dokumenata.
Odatle se dalje treba uputiti u zgradu MUP-a, gde cena promene imena odjednom počinje da raste u odnosu na onih početnih 820 dinara, jer se preuzimanje nove lične karte (1.155 dinara), pasoša (3.600 dinara) i drugih dokumenata, dodatno naplaćuju.
Lica koja su promenila pol, na način koji je predviđen u našem pravnom sistemu, nakon upisa promene pola u matičnu knjigu rođenih mogu pokrenuti proceduru za promenu ličnog imena, rekli su za portal N1 iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
.jpg "Vesić i zvanično podneo ostavku: Odlazim čiste savesti i ponosan na rezultate")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar