.jpg "Brnabić: Mladi ne odlaze iz Srbije, vraćaju se, a i sve više stranaca dolazi u našu zemlju")
O Vučićevoj podršci za peto i šesto dete: "Ne prave se deca zbog para, potrebni vrtići, pedijatri"
Iz godine u godinu Srbija, osim manjeg broja stanovnika, beleži i pad nataliteta.
Foto: Pixabay
Kao novo rešenje za poboljšanje demografske slike, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će država doneti sistemske, višegodišnje mere podrške za svako novorođeno peto i šesto dete.
Do sada su porodice dobijale jednokratnu novčanu pomoć od 345.398 za prvo dete, i u jednakim mesečnim ratama 306.388 za drugo, 1.838.332 za treće i 2.757.498 dinara za četvrto dete.
Roditeljima je isplaćivan i paušal u iznosu od 6.383 dinara za nabavku opreme za decu rođenu od 1. januara tekuće godine. Za drugo i treće dete rođeno od početka 2023. isplaćivana je i jednokratna pomoć od 115.132 dinara.
Najveći broj rađanja u prethodnoj godini zabeležen je u starosnoj grupi žena od 30 do 34 godine, dok je prosečna starost žena pri rođenju deteta bila 30. Prvo dete većina žena rodi sa 29 godina.
Posmatrajući demografsku sliku, u poslednjih 10 godina naša zemlja beleži konstantni pad stanovništva, te u 2022. u Srbiji živi pola miliona manje ljudi nego 2019. godine.
Ipak, udruženja koja se bave pravima roditelja, iako podržavaju finansijski podsticaj, smatraju da postoje efektnija rešenja koja bi bila bolji stimulans da se ova slika popravi.
Tatjana Macura iz udruženja "Mame su zakon" sugeriše da su porodicama, osim finansijskih, potrebne i drugačije, više logističke mere podrške.
"Nadam se da Vlada razmišlja i u tom pravcu. Jedna takva mera, na primer, bila bi produžetak odsustva sa posla nakon porođaja koji je najavljivan krajem prošle godine zbog toga što majke teško uklapaju povratak na posao i polazak deteta u vrtić", predočava Macura.
Osvrćući se na najavu predsednika, sagovornica list Danas smatra da je to lepa vest, pod uslovom da bude primenjena kao što je slučaj za porodice sa troje ili četvoro dece.
"Aktuelni Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom predviđa finansijsku podršku za porodice koje imaju do četvoro dece. Majke koje rode četvrto dete, u trajanju od 10 godina dobijaju 22.979 dinara mesečno. S druge strane, porodice koje imaju petoro, šestoro i više dece - nisu prepoznate. Udruženje 'Mame su zakon' se duži niz godina bori da i porodice koje imaju više od četvoro dece budu prepoznate u zakonu. Posebno jer je najčešće reč o porodicama koje su na neki način marginalizovane, ili materijalno ugrožene", pojašnjava članica ovog udruženja.
Macura napominje da ipak ne treba upasti u statističku zamku, jer je, kako kaže, broj porodica koje imaju više od troje dece, a čine ih visokoobrazovane i materijalno stabilne porodice - u porastu.
"Ne radi se o vrtoglavom rastu, ali rast svakako postoji. U poslednje vreme povećan je broj porodica sa više dece koje ne spadaju u ugroženu kategoriju, uprkos uvreženoj pretpostavci da je nužno reč o onima slabijeg materijalnog statusa", kaže Macura.
"Niko ne očekuje milostinju - roditeljima treba bolji sistem"
Sa tim da postoji sistemski problem koji se ne rešava finansijskom pomoći saglasna je i Jelena Ćirić-Nikolić sa portala "Bebac", koja naglašava da roditelji ne proširuju svoje porodice zbog novca.
"To je značajna odgovornost na partnerima da bi za 200.000 dinara dobili dete, a da znaju da u okolini nemaju lekara, vrtić, mesto u školi, da knjige koštaju 20.000 dinara i tako dalje. Broj porodica koje imaju petoro ili šestoro dece nije preterano veliki. Iz tog razloga, nisam sigurna u kojoj meri bi to pospešilo rađanje. Nijedan roditelj neće reći da mu je potreban novac da bi proširio svoju porodicu", naglašava ona.
Kao primere za to navodi nedostatak mesta u vrtićima, što prouzrokuje da majke nakon prvih godinu dana porodiljskog ne mogu da se vrate na posao jer nemaju gde da ostave decu.
"S druge strane, žene se ne osnažuju da budu preduzetnice, jer postoje brojne zakonske neprilagođenosti - od nemogućnosti da imaju odsustvo dve godine nakon rođenja trećeg deteta, da moraju same da uplaćuju poreze i doprinose dok su na porodiljskom, do toga da njihovi partneri ne mogu da odu na odmor radi nege deteta. Postoje brojne stvari koje bi trudnicama dale sigurnost - niko ne očekuje da im se daje milostinja. Ljudi uglavnom žele da žive od svog rada, a trudnica kada ode na trudničko bolovanje, postoji velika mogućnost da će kasniti trudnička naknada, što dodatno ugrožava ekonomsku stabilnost porodice", pojašnjava Ćirić-Nikolić.
Sagovornica Danasa ističe da postoje mesta koja broje na desetine hiljada ljudi, kao što je na primer Vrbas, grad od skoro 37.000 stanovnika, a koja nemaju ni osnovne uslove za rast i odgajanje dece.
"Kada pogledamo statistiku RZS, jasno se vidi da je broj prvorođene dece oko 50 odsto. Za više dece taj broj pada. Samim tim je diskutabilno pitanje u kojoj meri će novčani podsticaj doprineti da se zaista toliko dece rodi. Iz tog razloga najavljene mere deluju više kao populistički potez nego namera da se roditeljima pruži sigurnost. Pitanja kojima se treba posvetiti znatno su dublja – Koliko dugo se čeka na pregled pedijatra? Da li imamo dovoljno lekara za našu decu? Da li svaka varošica ima pedijatra i vrtić? Po unutrašnjosti Srbije imamo toliki deficit ginekologa, da trudnice moraju putovati po 40 kilometara kako bi otišle na pregled. A od strane nadležnih na snazi je ignorisanje i izbegavanje da se reše problemi koji zaista utiču na proširenje porodice", kaže Ćirić-Nikolić.
Takođe dodaje i da je pitanje i da li će se žene uz podsticaje opredeliti da rode petoro ili šestoro dece, s obzirom da se sa oko 30 godina odlučuju na rađanje prvog deteta.
"Prosečne godine žene u Srbiji koja rađa prvo dete su oko 29. To znači da bi mogla da rodi preko četvoro dece ako bi svake godine rađala po jedno, što nije po preporukama SZO, koja ističe da pauza između dve trudnoće bude minimum godinu dana, kako bi je žena iznela na zdrav način i za nju i za bebu. Poenta je da sistem nije dovoljno osnažujući, i ne uliva sigurnost. Osim toga, i vladajuća retorika je problematična, ako se osvrnemo na situaciju u Skupštini gde su, na neki način na stub srama stavljeni ljudi koji ne mogu da zasnuju porodicu", zaključuje ova sagovornica.
Prema poslednjim podacima popisa, od ukupno 6,6 miliona ljudi, u Srbiji živi blizu milion dece uzrasta do 14 godina. Najnovije istraživanje UNICEF-a i Saveza ekonomista Srbije pokazuje da je 28.000 dece palo ispod granice apsolutnog siromaštva tokom 2022. godine.
Takođe, utvrdili su da je prosečan profil apsolutno siromašne osobe u našoj zemlji dete do 14 godina, iz višečlane porodice iz južne ili istočne Srbije, čiji roditelji imaju nizak nivo obrazovanja ili su nezaposleni.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Pokrenuta istraga protiv policijskog inspektora zbog sumnje da je dilovao drogu
23.02.2025.•
0
Više tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je istragu protiv inspektora IV odeljenja Uprave kriminalističke policije zbog sumnje da je dilovao drogu.
Sve više prosvetara u totalnoj obustavi rada: Bez straha zbog najavljenog smanjenja plata
23.02.2025.•
0
Članovi neformalne grupe beogradskih osnovnih škola obustavljaju rad od ponedeljka, 24. februara i najavljuju višečasovnu blokadu ispred Ministarstva prosvete u utorak, 25. februara.
Nova deonica Dunavskog koridora puštena u saobraćaj: Za sat i 20 minuta od Beograda do Golupca
23.02.2025.•
0
Deonica Dunavskog koridora od skretanja sa auto-puta do Požarevca i od Velikog Gradišta - prema Golupcu, ukupne dužine 32 kilometara, puštena je u saobraćaj.
VIDEO Italijan odrepovao studentske proteste u Srbiji: "In uni giorno come tanti"
23.02.2025.•
0
Italijanski reper David Bori objavio je novu pesmu u kojoj repuje o trenutnoj situaciji u Srbiji i studentskim protestima.
Koliko košta rušenje Vučića: Čas milijarde, čas stotine miliona evra
23.02.2025.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da piše knjigu kako je pobedio "obojene" revolucije, a istovremeno mesecima već pominje razne iznose novca koji je navodno uložen u njegovo rušenje.
Odron na magistralnom putu Čačak-Požega: Zemlja, kamenje i drveće blokiraju jednu kolovoznu traku
23.02.2025.•
2
Na magistralnom putu Čačak-Požega, u neposrednoj blizini hidroelektrane Međuvršje, dogodio se odron zemljišta na sam kolovoz što je dovelo do usporavanja saobraćaja na ovoj deonici puta.
Proširena istraga protiv Aleksandra Papića: Tuđe automobile prodao za 700.000 evra
23.02.2025.•
3
Širi se istraga u predmetu koji se vodi protiv uhapšenog biznismena Aleksandra Papića.
Saradnja studenata i opozicije: Da li je neophodna?
23.02.2025.•
24
Već tri meseca u gotovo svim mestima u Srbiji održavaju se protesti koje su pokrenuli studenti.
Poljoprivrednici koji vikend provode u opštinskoj zgradi: Ili ispunjenje zahteva, ili blokada Rače
23.02.2025.•
3
Grupa poljoprivrednika iz Rače provodi ovaj vikend u hodniku opštinske zgrade, u koju su ušli još u ponedeljak, tražeći smanjenje poreza na imovinu i ostavke opštinskih rukovodilaca.
Vučević o hapšenjima: Neko je juče bio na trotinetu, a danas vozi skup automobil - to iritira
23.02.2025.•
24
Predsednik Vlade Srbije u ostavci Miloš Vučević izjavio je da se očekuje još puno akcija u borbi protiv korupcije, ali se nada da će se tužilaštvo baviti i dešavanjima pre dolaska SNS na vlast.
Vučić se od početka 2025. javnosti obratio čak 59 puta - nekad i više puta u danu
23.02.2025.•
24
Za samo 48 dana ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić javnosti se putem medija obratio čak 59 puta.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja za nedeljni odmor
23.02.2025.•
18
Nedelja je, ali 021.rs dnevni kviz znanja je tu.
Mesec dana pritvora bivšoj gradonačelnici Niša Dragani Sotirovski
23.02.2025.•
2
Sudija za prethodni postupak Višeg suda Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije u Nišu odredio je kasno sinoć pritvor do 30 dana bivšoj gradonačelnici Niša Dragani Sotirovski.
Picula od danas u Srbiji
23.02.2025.•
11
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula boraviće od danas, 23. do srede, 26. februara u Beogradu.
.jpg "Probne dozvole se ukidaju, vozila se oduzimaju trajno, a biciklisti će moći da voze u kontrasmeru")
Probne dozvole se ukidaju, vozila se oduzimaju trajno, a biciklisti će moći da voze u kontrasmeru
23.02.2025.•
52
Pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije Zlatko Belencan izjavio je da je u toku izrada Nacrta predloga novog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji bi trebalo da donese brojne promene
Da li biste glasali za studente kada bi bili opcija na izborima?
23.02.2025.•
91
Ukoliko bi studenti postali politička organizacija, procenti podrške bi se značajno smanjili.
"Najveća i neviđena do sada borba protiv korupcije": Vučićev sedativ za smirenje pobunjenog naroda
23.02.2025.•
23
Vlast u Srbiji reaguje na proteste tako što ponovo pokreće borbu protiv korupcije, "najveću i neviđenu do sada".
U Srbiji 240.000 najstarijih prima penziju iz inostranstva
23.02.2025.•
0
U Srbiji 239.000 penzionera, od ukupno 1,6 miliona, dobija penzioni ček u devizama.
Redovno zasedanje Skupštine Srbije 3. marta: O Zakonu o visokom obrazovanju, kreditima za mlade...
23.02.2025.•
1
Potpredsednica Narodne skupštine Snežana Paunović izjavila je da redovno zasedanje parlamenta počinje 3. marta.
Nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu: Više desetina objekata u Srbiji proglašeno nebezbednim
23.02.2025.•
17
Posle nesreće u Novom Sadu određen broj lokalnih samouprava počeo je da proverava bezbednost objekata za koje su zaduženi.
VIDEO Prvi protest podrške studentima održan u Zaječaru: "Biće bune dok se zahtevi ne ispune"
22.02.2025.•
4
Prvi protest Istočne Srbije održan je u Zaječaru a okupljeni građani su nosili transparent na kojem je pisalo "biće bune dok se zahtevi ne ispune".
Komentari 29
Bojan
Ugledajte se na Čečene, pa se onda čudom čudite što vas smatramo primitivnim plemenom...
Vlada
Stvarno, odakle ovaj novac državi kad je sve potrošila na crkvu i policiju? Lepo nek joj sad popovi i panduri štancuju radnu snagu.
Janko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar