.jpg "Brnabić: Mladi ne odlaze iz Srbije, vraćaju se, a i sve više stranaca dolazi u našu zemlju")
O Vučićevoj podršci za peto i šesto dete: "Ne prave se deca zbog para, potrebni vrtići, pedijatri"
Iz godine u godinu Srbija, osim manjeg broja stanovnika, beleži i pad nataliteta.
Foto: Pixabay
Kao novo rešenje za poboljšanje demografske slike, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će država doneti sistemske, višegodišnje mere podrške za svako novorođeno peto i šesto dete.
Do sada su porodice dobijale jednokratnu novčanu pomoć od 345.398 za prvo dete, i u jednakim mesečnim ratama 306.388 za drugo, 1.838.332 za treće i 2.757.498 dinara za četvrto dete.
Roditeljima je isplaćivan i paušal u iznosu od 6.383 dinara za nabavku opreme za decu rođenu od 1. januara tekuće godine. Za drugo i treće dete rođeno od početka 2023. isplaćivana je i jednokratna pomoć od 115.132 dinara.
Najveći broj rađanja u prethodnoj godini zabeležen je u starosnoj grupi žena od 30 do 34 godine, dok je prosečna starost žena pri rođenju deteta bila 30. Prvo dete većina žena rodi sa 29 godina.
Posmatrajući demografsku sliku, u poslednjih 10 godina naša zemlja beleži konstantni pad stanovništva, te u 2022. u Srbiji živi pola miliona manje ljudi nego 2019. godine.
Ipak, udruženja koja se bave pravima roditelja, iako podržavaju finansijski podsticaj, smatraju da postoje efektnija rešenja koja bi bila bolji stimulans da se ova slika popravi.
Tatjana Macura iz udruženja "Mame su zakon" sugeriše da su porodicama, osim finansijskih, potrebne i drugačije, više logističke mere podrške.
"Nadam se da Vlada razmišlja i u tom pravcu. Jedna takva mera, na primer, bila bi produžetak odsustva sa posla nakon porođaja koji je najavljivan krajem prošle godine zbog toga što majke teško uklapaju povratak na posao i polazak deteta u vrtić", predočava Macura.
Osvrćući se na najavu predsednika, sagovornica list Danas smatra da je to lepa vest, pod uslovom da bude primenjena kao što je slučaj za porodice sa troje ili četvoro dece.
"Aktuelni Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom predviđa finansijsku podršku za porodice koje imaju do četvoro dece. Majke koje rode četvrto dete, u trajanju od 10 godina dobijaju 22.979 dinara mesečno. S druge strane, porodice koje imaju petoro, šestoro i više dece - nisu prepoznate. Udruženje 'Mame su zakon' se duži niz godina bori da i porodice koje imaju više od četvoro dece budu prepoznate u zakonu. Posebno jer je najčešće reč o porodicama koje su na neki način marginalizovane, ili materijalno ugrožene", pojašnjava članica ovog udruženja.
Macura napominje da ipak ne treba upasti u statističku zamku, jer je, kako kaže, broj porodica koje imaju više od troje dece, a čine ih visokoobrazovane i materijalno stabilne porodice - u porastu.
"Ne radi se o vrtoglavom rastu, ali rast svakako postoji. U poslednje vreme povećan je broj porodica sa više dece koje ne spadaju u ugroženu kategoriju, uprkos uvreženoj pretpostavci da je nužno reč o onima slabijeg materijalnog statusa", kaže Macura.
"Niko ne očekuje milostinju - roditeljima treba bolji sistem"
Sa tim da postoji sistemski problem koji se ne rešava finansijskom pomoći saglasna je i Jelena Ćirić-Nikolić sa portala "Bebac", koja naglašava da roditelji ne proširuju svoje porodice zbog novca.
"To je značajna odgovornost na partnerima da bi za 200.000 dinara dobili dete, a da znaju da u okolini nemaju lekara, vrtić, mesto u školi, da knjige koštaju 20.000 dinara i tako dalje. Broj porodica koje imaju petoro ili šestoro dece nije preterano veliki. Iz tog razloga, nisam sigurna u kojoj meri bi to pospešilo rađanje. Nijedan roditelj neće reći da mu je potreban novac da bi proširio svoju porodicu", naglašava ona.
Kao primere za to navodi nedostatak mesta u vrtićima, što prouzrokuje da majke nakon prvih godinu dana porodiljskog ne mogu da se vrate na posao jer nemaju gde da ostave decu.
"S druge strane, žene se ne osnažuju da budu preduzetnice, jer postoje brojne zakonske neprilagođenosti - od nemogućnosti da imaju odsustvo dve godine nakon rođenja trećeg deteta, da moraju same da uplaćuju poreze i doprinose dok su na porodiljskom, do toga da njihovi partneri ne mogu da odu na odmor radi nege deteta. Postoje brojne stvari koje bi trudnicama dale sigurnost - niko ne očekuje da im se daje milostinja. Ljudi uglavnom žele da žive od svog rada, a trudnica kada ode na trudničko bolovanje, postoji velika mogućnost da će kasniti trudnička naknada, što dodatno ugrožava ekonomsku stabilnost porodice", pojašnjava Ćirić-Nikolić.
Sagovornica Danasa ističe da postoje mesta koja broje na desetine hiljada ljudi, kao što je na primer Vrbas, grad od skoro 37.000 stanovnika, a koja nemaju ni osnovne uslove za rast i odgajanje dece.
"Kada pogledamo statistiku RZS, jasno se vidi da je broj prvorođene dece oko 50 odsto. Za više dece taj broj pada. Samim tim je diskutabilno pitanje u kojoj meri će novčani podsticaj doprineti da se zaista toliko dece rodi. Iz tog razloga najavljene mere deluju više kao populistički potez nego namera da se roditeljima pruži sigurnost. Pitanja kojima se treba posvetiti znatno su dublja – Koliko dugo se čeka na pregled pedijatra? Da li imamo dovoljno lekara za našu decu? Da li svaka varošica ima pedijatra i vrtić? Po unutrašnjosti Srbije imamo toliki deficit ginekologa, da trudnice moraju putovati po 40 kilometara kako bi otišle na pregled. A od strane nadležnih na snazi je ignorisanje i izbegavanje da se reše problemi koji zaista utiču na proširenje porodice", kaže Ćirić-Nikolić.
Takođe dodaje i da je pitanje i da li će se žene uz podsticaje opredeliti da rode petoro ili šestoro dece, s obzirom da se sa oko 30 godina odlučuju na rađanje prvog deteta.
"Prosečne godine žene u Srbiji koja rađa prvo dete su oko 29. To znači da bi mogla da rodi preko četvoro dece ako bi svake godine rađala po jedno, što nije po preporukama SZO, koja ističe da pauza između dve trudnoće bude minimum godinu dana, kako bi je žena iznela na zdrav način i za nju i za bebu. Poenta je da sistem nije dovoljno osnažujući, i ne uliva sigurnost. Osim toga, i vladajuća retorika je problematična, ako se osvrnemo na situaciju u Skupštini gde su, na neki način na stub srama stavljeni ljudi koji ne mogu da zasnuju porodicu", zaključuje ova sagovornica.
Prema poslednjim podacima popisa, od ukupno 6,6 miliona ljudi, u Srbiji živi blizu milion dece uzrasta do 14 godina. Najnovije istraživanje UNICEF-a i Saveza ekonomista Srbije pokazuje da je 28.000 dece palo ispod granice apsolutnog siromaštva tokom 2022. godine.
Takođe, utvrdili su da je prosečan profil apsolutno siromašne osobe u našoj zemlji dete do 14 godina, iz višečlane porodice iz južne ili istočne Srbije, čiji roditelji imaju nizak nivo obrazovanja ili su nezaposleni.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
AFP o "generalnom štrajku": Najveći pokret nezadovoljstva koji je Srbija videla poslednjih godina
22.01.2025.•
0
Agencija Frans pres danas je prenela vest o pozivu studenata, koji nedeljama protestuju u Srbiji zbog korupcije, na generalni štrajk u petak.
.jpg "Zbog tragedije u Barajevu: Radnici u socijalnoj zaštiti razmatraju štrajk, traži se i smena ministra")
Zbog tragedije u Barajevu: Radnici u socijalnoj zaštiti razmatraju štrajk, traži se i smena ministra
22.01.2025.•
2
Tragedija u domu za stare u Barajevu upućuje na neadekvatno institucionalno postupanje i propuste, kažu iz Inicijative za unapređenje stanja u sistemu socijalne zaštite.
Mreža organizacija za decu Srbije: Pretnje prosvetnim radnicima povećavaju tenzije u društvu
22.01.2025.•
0
Mreža organizacija za decu Srbije (MODS) ocenila je danas da "pretnje primenom represivnih mera protiv nastavnika i učenika zbog obustave nastave, ne doprinose ostvarivanju prava na obrazovanje".
.jpg "Đedović: Nema govora o štrajku zaposlenih u EPS, politici nije mesto u toj kompaniji")
Đedović: Nema govora o štrajku zaposlenih u EPS, politici nije mesto u toj kompaniji
22.01.2025.•
15
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas kako su joj sindikati u Elektroprivredi Srbije (EPS) potvrdili da nema govora o štrajku zaposlenih u EPS.
Sindikat u RTS-u zahteva emitovanje preciznih izveštaja sa studentskih protesta
22.01.2025.•
5
Sindikat radnika produkcije i tehnike zaposlenih na RTS-u zahteva emitovanje izveštaja sa studentskih protesta u informativnim emisijama i učešće predstavnika protesta u programu ove kuće.
Dijana Hrkalović osuđena na 16 meseci zatvora
22.01.2025.•
44
Bivša državna sekretarka u MUP-u osuđena je zbog zloupotrebe uticaja na 16 meseci zatvora, u šta se uračunava i vreme provedeno u pritvoru.
Školska godina bi mogla da bude produžena
22.01.2025.•
18
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović najavila je da bi školska godina mogla da bude produžena.
Studenti u blokadi pozvali na generalni štrajk u petak
22.01.2025.•
35
Studenti u Srbiji koji učestvuju u blokadi fakulteta pozvali su građane da se u petak, 24. januara, pridruže generalnom štrajku.
Ministarstvo: U Srbiji nema sumnje na zarazne bolesti slinavka i šap
22.01.2025.•
1
Ne postoji sumnja, niti je potvrđen slučaj zarazne bolesti slinavka i šap u Srbiji, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Naprednjački srednji prst: Može i bednije, ali ne baš mnogo
22.01.2025.•
35
Srednji prst koji pokazuje krvava šaka - to je najnovija poruka Srpske napredne stranke građanima Srbije.
Đukić Dejanović: 86 odsto škola radi, deca bila osramoćena
22.01.2025.•
23
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović kaže da u ovom trenutku 86 odsto škola u Srbiji radi najnormalnije, i da će inspekcija nastaviti da obilazi škole koje ne rade.
Koalicija NADA pozvala sve građane da se priključe generalnom štrajku u petak
22.01.2025.•
9
Srpska koalicija NADA, koju čine Novi DSS i POKS, pozvali su građane da učestvuju u generalnom štrajku najavljeno za petak, 24. januar.
DNEVNI KVIZ: Ko smišlja ovih 10 pitanja?
22.01.2025.•
7
Kviz znanja 021.rs stiže i ove srede pred vas.
Danas izricanje presude Dijani Hrkalović - tužilac tražio pet godina robije
22.01.2025.•
48
Specijalni sud zakazao je za danas izricanje presude nekadašnjoj državnoj sekretarki ministarstva unutrašnjih poslova Dijani Hrkalović optuženoj za trgovinu utricajem.
AMSS upozorava na poledicu
22.01.2025.•
0
Auto-moto savez Srbije (AMSS) upozorio je vozače na opasnost od poledice u jutarnjim i večernjim satima.
Dan žalosti u Srbiji zbog tragedije u staračkom domu
22.01.2025.•
17
Na teritoriji Srbije danas je Dan žalost zbog stradanja osam osoba u požaru u domu za stara lica u Barajevu.
I snimatelji traže od RTS-a da obustavi emitovanje njihovih dela
21.01.2025.•
6
Članovi Srpske asocijacije snimatelja zahtevaju od RTS-a da ne emituje dela njihovih članova.
VIDEO: Đaci beogradske gimnazije crtali cveće preko crvenih šaka sa srednjim prstom
21.01.2025.•
4
Sinoć nešto pre ponoći, grupa mladića sa kapuljačama iscrtala je po dvorišu Trinaeste beogradske gimnazije u Beogradu crvene šake sa srednjim prstom.
VIDEO: Aktivisti napadnuti dok su skidali transparent crvene šake sa srednjim prstom
21.01.2025.•
24
Na Mostarskoj petlji u Beogradu došlo je do incidenta, kada su dvojica aktivista skinula transparent crvene šake sa ispruženim srednjim prstom, koju članovi SNS dele i po društvenim mrežama.
Novinarka "Novosti": Dobila sam otkaz nakon što sam na Instagramu objavila fotografiju sa protesta
21.01.2025.•
8
Novinarka Vojislava Crnjanski Spasojević navela je da je, dan nakon što je na svom Instagram profilu objavila fotografije sa protesta ispred Ustavnog suda, dobila otkaz u "Novostima".
Komentari 29
Bojan
Ugledajte se na Čečene, pa se onda čudom čudite što vas smatramo primitivnim plemenom...
Vlada
Stvarno, odakle ovaj novac državi kad je sve potrošila na crkvu i policiju? Lepo nek joj sad popovi i panduri štancuju radnu snagu.
Janko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar