Stručnjaci o predlogu da se deca neodređeno zadržavaju na psihijatriji: Zakon vrlo represivan
Nacrt zakona o dopunama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama ima brojne nejasnoće, a dve odredbe su najspornije.
Foto: FoNet
Tako navode sagovornici N1, koji kažu da su u pitanju odbredbe "neograničeno vreme boravka u specijalizovanim ustanovama za lečenje dece" i "što je vrlo represivan prema deci sa mentalnim smetnjama".
Psihijatar Zoran Đurić smatra da je u Nacrtu zakona sporna tvrdnja "neograničeno vreme".
"Nije sporno da dete koje ima neke psihičke smetnje treba da se leči. I to dete treba da se leči u posebnoj organizacionoj jedinici, odnosno u ustanovi koja je specijalizovana za lečenje dece i osoba u razvoju. Pitanje te neograničenosti je nešto za šta treba da se da objašnjenje. Na današnjem stepenu razvoja nauke i psihijatrije kao dela nauke, praktično ne postoji nijedno oboljenje, nijedan poremećaj za koji se može reći da je nelečiv, da je definitivan i da se nikada neće promeniti", objasnio je psihijatar u emisiji "Novi dan".
Prema njegovim rečima, kada neko počini teško krivično delo, kao što se desilo u "Ribnikaru", a uzrasta je ispod 14 godina, za njegovo lečenje treba saglasnost da daju roditelji.
"Ali se često dešava, ne govorim o slučaju 'Ribnikara', da su roditelji pristrasni i ne mogu zbog svoje emocionalne vezanosti da sagledaju realno ono što se dogodilo. Zbog toga je verovatno opravdano praviti ovakav predlog zakona u kome se ne traži saglasnost roditelja, onda kada je u pitanju teško krivično delo ili neki psihički poremećaj", rekao je Đurić.
Međutim, kako je naveo, tu treba da se razdvoje neke stvari.
"Ako je u pitanju psihički poremećaj, neko teško krivično delo možemo da razumemo kao izraz psihopatologije. Ovde je pitanje šta je sa onom decom kod koje se ne utvrdi ovaj psihički poremećaj. Može da se dogodi da deca učine teško krivično delo, a da su nesvesna njegovog značaja i posledica. Njihov umni razvoj je nedovršen, a sa odraslim umom gledano i razumevano to je zločin. Dete može da počini ozbiljno krivično delo, a da ne razume", ističe sagovornik N1 i dodaje da je ta razilčitost u shvatanju zrelosti ovde važno pitanje.
Advokatica Marina Mijatović smatra da se u Nacrtu zakona kada se pročita vide "brojne nedoumice i kontradiktornosti".
"Ono što je upitno jeste ova odredba koja kaže - čije se trajanje ne može unapred predvideti i da su to lica sa mentalnim smetnjama. Potpuno se slažem da nisu samo lica sa mentalnim smetnjama ta koje mogu da počine krivična dela za koja je propisana kazna od najmanje deset godina. Hoću da kažem da ovaj zakon nije usklađen sa drugim zakonima - sa Krivičnim zakonom, sa Zakonom o zaštiti maloletinih počinioca krivičnih dela", obrazložila je Mijatović.
Ona ističe da je Ministarstvo zdravlja u svom izveštaju navelo da Nacrt zakona nije represivan.
"Mi ovde kada čitamo kažemo - da samo osobe sa mentalnim smetanjama mogu učiniti ovo krivično delo, a šta je sa osobama kod kojih ne postoji dijagnoza? Ovi predlozi su morali da budu mnogo detaljniji i mnogo objektivniji i da obuhvate i međunarodne standarde", ocenila je advokatica.
Pročitaj još
Đurić ističe da "nas nužda surovih događaja tera na ovakvo ponašanje, odnosno na donošenje ovakvih zakona, da bismo smanjili opasnost po okolinu".
"Međutim, postavlja se pitanje šta sa tom osobom kada se proces rehabilitacije završi? U tom trenutku teoretski ta osoba je sposobna da se vrati u društvo ili nije sposobna da se vrati u društvo, u svakom slučaju treba da imamo rešenje za svaku od tih situacija", navodi psihijatar.
Mijatović je ocenila da su ove odredbe nacrta zakona "vrlo represivne u odnosu na decu" i da ovde "nismo videli da postoji makar jedna reč o prevenciji".
"Dakle mi ovde vidimo samo sankciju koja je pokušana bukvalno da se ugura u Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetanjama i generalno sam stava da ovo može da šteti osobama sa mentalnim smetanjama. Može da se stvori utisak da su one podložne izvršenju krivičnih dela što je naravno potpuno pogrešno", zaključila je advokatica.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Olivera Zekić: Studenti nisu nadležni da biraju REM niti da gase RTS
20.04.2025.•
15
Portparolka Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić izjavila je da studenti nisu nadležni da biraju članove tog tela ni da gase Radio-televiziju Srbije (RTS).
Brnabić: "Blokada RTS je krivično delo, blokaderi su sadisti koji maltretiraju žene"
20.04.2025.•
32
Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić, izjavila je da je blokada Radio-televizije Srbije (RTS) "krivično delo za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora".
Novi ambasador SAD u Srbiji Mark Brnović proslavio Uskrs u pravoslavnoj crkvi
20.04.2025.•
5
Novoimenovani ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Mark Brnović proslavio je sa porodicom Uskrs u srpskoj pravoslavnoj crkvi u Finiksu.
VIDEO Šesti dan blokade zgrade RTS-a: Građani pristižu sa hranom, praznična atmosfera u Takovskoj
20.04.2025.•
4
Studenti u blokadi i građani koji ih podržavaju nastavili su da blokiraju zgrade Radio televizije Srbije (RTS) u Takovskoj ulici i na Košutnjaku.
Policija podnela krivičnu prijavu protiv motocikliste: Jurio 200 na sat - nasilnička vožnja
20.04.2025.•
1
Policija je zaustavila i isključila iz saobraćaja P.M. koji je na motoputu Valjevo-Lajkovac vozio motocikl brzinom od 202,2 kilometra na čas, na delu puta gde je ograničenje 80 kilometara na čas.
AMSS: Mali broj vozila na putevima širom Srbije, na granicama nema gužvi
20.04.2025.•
0
Uslovi za vožnju su dobri, a na putevima je veoma slab intezitet saobraćaja što je uobičajeno za Vaskrs, saopštio je danas Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Protesti zahvatili veći deo Balkana, pa utihnuli: Studenti u Srbiji najistrajniji u zahtevima
20.04.2025.•
10
Prvih nekoliko meseci ove godine na Balkanu, obeležili su masovni protesti građana i studenata.
Posle Uskrsa pojačan saobraćaj na svim putnim pravcima
20.04.2025.•
0
Javno preduzeće "Putevi Srbije" saopštilo je da se "nakon Vaskrsa očekuje pojačan intenzitet saobraćaja na svim putnim pravcima u zemlji".
Đukanović (SNS): Zatvoriti Pravni fakultet ako je istina da studenti traže izbore
20.04.2025.•
57
Narodni poslanik SNS Vladimir Đukanović smatra da Pravni fakultet u bepgradu "treba zatvoriti" ukoliko je tačno da je studentski plenum izglasao da je "neophodno održati parlamentarne izbore u junu".
Samo pet odsto studenata na onlajn nastavi Medicinskog fakulteta u Nišu
20.04.2025.•
6
Studenti u blokadi Medicinskog fakulteta u Nišu objavili su da je u onlajn nastavi na tom fakultetu učestvovalo "svega pet odsto studenata".
Politika se pridružila Juronjuzu i provladinim medijima u osudi blokade RTS
20.04.2025.•
7
Nakon provladinih medija i saopštenja Juronjuz-a (Euronews) u kojem osuđuju blokadu RTS-a, a od kojeg se drugim saopštenjem ogradila grupa novinara te televizije, blokadu RTS osudio je list Politika.
Zbor radnika RTS: Hitno raspisati konkurs za članove REM
20.04.2025.•
6
Radnici Radio televizije Srbije (RTS) zatražili su, nakon održanog zbora, hitno raspisivanje konkursa za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Ministar Bratina: Pad RTS-a bio bi državni udar
20.04.2025.•
10
Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina kaže da bi trebalo ispitati "sve okolnosti koje blokiranje njihovog funkcionisanja prate", navodeći da bi "pad RTS imao smisao državnog udara".
Doskorašnji predsednik SANU ispred RTS-a: Odnos vlasti prema akademskoj zajednici - autokanibalizam
20.04.2025.•
3
Doskorašnji predsednik Srpske akademije i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić nazvao je danas "autokanibalizmom vlasti" njen odnos prema Univerzitetu i akademskoj zajednici.
Ko zapravo blokira RTS?
20.04.2025.•
19
Blokada zgrada RTS u Takovskoj i na Košutnjaku, koju studenti i građani sprovode već šesti dan, odraz je velikog nepoverenja u javni servis, kao i dugogodišnjeg neprofesionalnog i politički pristrasn
Rod pojedinih voćki skoro potpuno propao: Kojih i da li nas očekuje poskupljenje?
20.04.2025.•
4
U Srbiji bi prinosi kajsije, breskve, trešnje, rane sorte višnje i šljive zbog poznih prolećnih mrazeva i niske temperature mogli biti manji od 30 do 90 odsto, a negde čak i do 100 procenata,
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja u danu odmora
20.04.2025.•
6
Nadamo se da odmarate, a 021.rs vam donosi dnevni kviz znanja.
"Pozdrav, bavimo se prodajom falš evra i dinara": Preko društvenih mreža trguju lažnim novcem
20.04.2025.•
7
Falsifikatori novca koriste društvene mreže kao što su Instagram i Telegram za prodaju lažnih novčanica ljudima u Srbiji.
VIDEO: Šesti dan blokade RTS-a - studenti i građani ne odstupaju
20.04.2025.•
7
Studenti u blokadi i građani nastavili su da blokiraju zgrade Radio-televizije Srbije (RTS) u Takovskoj ulici i na Košutnjaku.
Kardinal Nemet u poruci na Uskrs: Ne proglašavajmo jedni druge neprijateljima
20.04.2025.•
3
Kardinal Ladislav Nemet poručio je da je potrebno razgovarati, umesto da jedni druge proglašavamo neprijateljima, i pozvao sve da preispitaju svoje delovanje, misli i način govora.
Patrijarh Porfirije u Uskršnjoj poslanici: Duboki nesporazumi su zahvatili našu zemlju
20.04.2025.•
14
Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Porfirije pozvao je "sve aktere društvenog života da, radi dobra i napretka naroda, grade mir, međusobno poštovanje i dijalog".
Komentari 14
MN
Evo vam jedan primer doktore paranoidna psihoza je neleciva, progresivna bolest, uzrokuje nepovratno mentalno i fizicko propadanje obolelih. Lekovi vrlo malo ili uopste ne pomazu.
@Nina
Nina
A kad naš mentalitet usvoji ( nadam se ne za 500god ) da su psihicke bolesti kao i sve druge bolesti
i da tu nema mesta sramoti mozda ce i nasi komentari biti drugaciji.
A da se kod nas provlace nedefinisani zakoni ,i to je poznato...
A drzava,to smo mi- narod a ne vlast...Vlast su predstavnici nas samih..
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar