Zabrana pušenja u zatvorenom: Između profita, slobode i zdravlja

Zakon kojim se zabranjuje pušenje u kafićima, restoranima i zatvorenim objektima trebalo bi da bude usvojen sledeće godine, kaže ministarska zdravlja Danica Grujičić.
Zabrana pušenja u zatvorenom: Između profita, slobode i zdravlja
Foto: Pixabay

I ta najava kao i slične tokom prethodne decenije pokrenula je polemiku - može li takva odluka da utiče na smanjenje broja obolelih od različitih plućnih bolesti, hoće li smanjiti posećenost i profite ugostiteljskih objekata. Dr Biljana Kilibarda iz Instituta za javno zdravlje Batut kaže za RTS da je važna apsolutna zabrana pušenja u zatvorenim objektima. 

"Što se tiče štetnih efekata, možda najbolje to slikava brojka koja je već poznata da osam miliona u svetu prevremeno umre od posledica pušenja. A od tih osam miliona, milion su ljudi koji su samo bili izloženi duvanskom dimu i koji nisu pušili. U Srbiji te brojke su negde iznad 15.000. Minimalna procena je 15.000 prevremeno umrlih. Da su te brojke su zaista zabrinjavajuće, svedočimo i tome da veliki broj stanovnika to ignoriše pre svega zbog tog nerealnog optimizma koji postoji", kaže dr Kilibarda.
Nepušač, a ujedno i pušač, dodaje, van svoje cigarete udiše iste štetne supstance koje udiše i sam pušač.
 
"Efekti su od trenutnih do dugoročnih. Samo je odnos izloženosti doze i vremena od kada će da se ispolje posledice različit. I ne mora da bude, zato što recimo kod bolesti srca i krvnih sudova efekti su mnogo brži, dok za pojedine maligne bolesti je potrebno duže vremena i duže izloženost da se razviju. Recimo, neki najjednostavniji efekat je da ugljen monoksid koji se udiše praktično deluje kao nasilnik i otima kiseonik i samim tim gorivo za sve ćelije našeg tela. I naravno to opet otvara i veliko pitanje, ne samo posetioca već i bezbednost na radnom mestu i etičke principe", ističe dr Kilibarda za RTS.
 
Izloženi onoliko koliko ima dima
 
Navodi da su oni koji rade u ugostiteljskim, ali i u drugim objektima koji će biti obuhvaćeni zakonom izloženi onoliko koliko ima dima u ugostiteljskim objektima i zaista više se u svetu retko priča uopšte o štetnim posledicama.
 
"To je na neki način prevaziđeno da tako kažem jer i sami znamo da u velikom broju zemalja u svetu retko ćete videti takvu količinu dima. Ljudi pričaju o ljudskim pravima, o pravima deteta, o pravima zaposlenih, o pravima osoba da borave na javnim mestima koje su bez duvanskog dima", navodi dr Kilibarda.
 
Boško Bubanja iz udruženja Invent industrija smatra da je važno edukovati stanovništvo i da je pad prometa u nekom periodu neminovan. Kako kaže za RTS, njihova procena je, i što su podaci iz bliskog i šireg susedstva da u prvih tri do šest meseci pad prometa ide od 60 do 80 procenata.
 
"Nakon korone i problema gde se ugostiteljstvo, generalno ta cela industrija susrela sa zabranom rada od dve godine skoro, ovaj takav jedan udarac bi doveo do toga da gomila onih nekih koji rade možda na ivici rentabilnosti ili slično ne bi preživela taj prvi period i taj prvi udar dok se ljudi ne naviknu. Potrebno je prilagođavanje i edukacija zapravo stanovništva. Mislim da koliko god da se dugo priča o donošenju tog zakona, od momenta samog donošenja treba da postoji neki period kada će krenuti da se primenjuje i da se u tom periodu edukuje stanovništvo", navodi Bubanja.
 
Ekstremna podeljenost pušača i nepušača
 
Smatra da je ekstremna podeljenost između pušača i nepušača i da su i jedni i drugi baš ekstremno štite svoja prava.
 
"Postoji gomila zatvorenih ugostteljskih objekata, javni prevoz, pa i zdravstvene ustanove, gomila firmi i aerodroma, i autobuskih stanica, i benzinskih pumpi gde ćete uvek naći i videti neku pikslu i dalje tamo. Kafana je ipak izbor pojedinca i mesto gde ljudi odlaze po neki ventil. Mislim da su objekti gde bi poslednje trebalo tako nešto zabraniti, a da će se zabraniti, to je neminovno. Mi kada odlazimo u inostranstvo, naviknuti smo na nepušenje u zatvorenim objektima, u restoranima. Stranci kada dolaze kod nas, masa njih izađe napolje da zapali cigaru. Bez obzira što je unutra dozvoljeno, ali imaju i oni koji dolaze kod nas iz tog razloga što mogu da se opuste i uz dim", navodi Bubanja.
Ima lokala koje imaju i pušački i nepušački deo.
 
Bubanja navodi da deo koji je za nepušače, ima između 25 i 30 odsto manju posećenost nego deo za pušače.
 
Dr Kilibarda navodi za RTS da rešenje koje je dozvolilo podelu na pušački i nepušački deonije efikasno i moguće, pre svega jer se preliva na sve segmente društva u vezi sa pušenjem, jer stvara situaciju društvene prihvatljivosti pušenja i samim tim se negativno odražava i na pušenje u domaćinstvima i na drugim mestima gde je to već regulisano.
  • Liman

    14.08.2023 12:50
    @Joca

    Svašta čoveku padne na pamet kad ozbiljno poludi, ali ne vidim zašto osećaš potrebu da to svoje ludilo deliš s nama.
  • komša

    14.08.2023 05:58
    nepušači na livade i u šumu pušači u gradove i dilema rešena
  • Komšinica

    13.08.2023 23:02
    trovanje
    svakom doktoru kažem da sam se trovala 30 godina u hemijskoj laboratoriji. Apsolutno ne komentarišu. Pitanje je samo da li ste pušač? Na pešačkom kad prođu određena vozila osećam se kao da mi je neko stavio kutiju cigareta u usta. Mislite malo i o tome

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija