Kleut o lažnim prijavama za subvencije: Ako je to istina, morale da budu umešane institucije

Autor: RTS

Info

17.08.2023.

09:01

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da je najmanje 20.000 ratara podnelo lažne prijave za subvencije, pa je juče počela kontrola gazdinstava.

Kleut o lažnim prijavama za subvencije: Ako je to istina, morale da budu umešane institucije

Foto: 021.rs

Vučić je rekao da je za oko 500.000 hektara podneto lažnih zahteva za podsticaje, što bi oštetilo državnu kasu za oko 80 miliona evra.

Poljoprivrednici kažu da im informacija o tome da je pola miliona hektara pod šumom ili objektima prijavljeno kao obradiva površina zviči neverovatno.

"Da bismo registrovali bilo koju parcelu u elektronskoj formi u e-Upravi ili ranije trezoru poljoprivrede, morali smo da dostavimo posedovne listove iz katastra za svaku parcelu na kojoj piše namena zemljišta. Dakle, tu piše da li je zemljište njiva, šuma, pašnjak, ribnjak... Da bi se namena zemljišta promenila iz njive u šumu ili obrnuto mora se tražiti dozvola. Zahtev se predaje lokalnoj samoupravi koja to šalje resornom ministarstvu, a ministarstvo odobrava prenamenu. Kada to odobri vraća rešenje lokalnoj samoupravi i poljoprivrednik tada mora da plati taksu koja nije mala", objašnjava za RTS predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut.

"Ako je neko imao šumu na katastarskoj parceli i ako se to vodi u katastru kao šuma, on ne može da aplicira za subvencije, jer se tu vidi da to nije obradiva površina. Ako je neko imao njivu, pa tu posadio šumu bez dozvole i saglasnosti resornog ministarstva, to je odgovornost na poljoprivrednom gazdinstvu, poljoprivrednoj stručnoj službi koja nije primetila da je zemljište prenamenjeno i na inspektoru poljoprivrede", dodaje isti sagovornik.

Ne poriče da pokušaja zloupotrebe u poljoprivredi ima, ali ga najnoviji podaci zaista brinu.

"Sigurno je da postoje i oni koji žele da izmanipulišu vlast. Ali, ovakva vrsta manipulacije, sa izvodom iz katastra, gde bi neko morao da prihvati promenu namene zemljišta bez odobrenja ministarstva, moralo bi da znači da su u to umešane institucije", kaže Kleut.

"Bojim se da je ovo samo jedno spinovanje da sutra imaju razlog da ukinu subvencije poljoprivrednicima koji su u izuzetno teškoj situaciji. Nemamo otvorenu berzu, nemamo normalne cene proizvoda, ne pratimo svetska tržišta, inputi su nam više nego svetski i što se tiče cene nafte i repromaterijala, a nigde niža cena pšenice nije nego kod nas", dodaje ovaj poljoprivrednik.

I on i članovi njegovog udruženja, naglašava, s nestrpljenjem očekuju rezultate terenskih kontrola.

"Svi mi poljoprivrednici bismo zaista voleli da vidimo da li je to tako i ko su ti ljudi koji su pokušali da prevare državu, a i sve nas. Mi smo za pravnu državu i zalažemo se da se sve iskontroliše do najsitnijih detalja. Da se svaki počinilac takvih zloupotreba kazni, bez obzira na to o kome se radi", objašnjava Kleut.

Sistem treba urediti tako da se jasno zna ko, za šta i koliko novca dobija na ime podsticaja

I stručnjaci kažu da im podatak od 500.000 hektara lažnih oranica za koje su tražene subvencije deluje mnogo i da to svakako zaslužuje detaljnu kontrolu.

"Ja sam se neprijatno iznenadio kada sam čuo da je pola miliona hektara lažno prijavljeno za subvencije. Nekako mi to mnogo izgleda. Koliko će to biti tačno i da li je to do kraja verodostojan podatak, verujem da će nadležne službe proveriti i dati odgovor. Da vi prijavite ratarski usev na šumi to je potpuno nedopustivo. Međutim, odmah moram da kažem da ne treba sve poljoprivrednike posmatrati kroz prizmu tih neodgovornih proizvođača koji su prijavili te podatke", kaže agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

"S druge strane, ohrabruje činjenica da je ovo otkrivanje rezultat dobre primene IT tehnologije, e-agrara, digitalizacije naše poljoprivrede, gde vidimo da je monitoring mnogo bolji i kvalitetniji. Više ne možemo da lutamo ne samo u pogledu malverzacija, već i u pogledu tačnosti i ažurnosti katastra, knjige polja, Registra poljoprivrednih gazdinstava. To pruža dobre perspektive da se i agrarna politika vodi mnogo kvalitetnije, bolje i sa preciznijim podacima gde taj novac ide, kome ide i da li ide na prave adrese", objašnjava ovaj sagovornik RTS-a.

Još jedan od mehanizama za sprečavanje zloupotreba jeste i predstojeći popis poljoprivrede.

"Rezultati popisa će pokazati koliko je oraničnih površina, koliko je šuma, pašnjaka, ribnjaka... Kada sve to, korak po korak, uvežemo u jedan sistem mislim da ovakvih situacija više ne bi smelo da bude. Da država bude u problemu da 80 miliona evra, po osnovu lažno prijavljenih pola miliona hektara, ode, a da niko ne zna gde je otišlo", naglašava isti sagovornik.

Zbog nepoštenih proizvođača oni, pravi poljoprivrednici, kaže, ostaju uskraćeni za novac koji im je preko potreban. Ali, malverzacije, podseća, nisu novina u ovom sektoru. Bilo ih je i ranije, zbog čega se sećamo brojnih hapšenja.

"Svako malo se vrši neki vanredni popis stanja Republičkih robnih rezervi. I onda se svaki put kao iznenadimo kada vidimo koliko nam fizički nedostaje robe u odnosu na papirološki popisane količine. Kada se sistem uredi, značajno će se smanjiti prostor za prevare. To će dati dobre alate kreatorima da naprave pragmatičnu agrarnu politiku, gde će se znati ko za šta dobija pare i gde će se videti rezultati tih mera", objašnjava Galetin.

Teme

poljoprivrednici subvencije za poljoprivrednike

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

Millo

24.08.2023 • 16:00

Kaži

Sad kad su se vaši tajkuni nakrali subvencija do proele godine nadrljaće sitni prevaranti.100 hiljada eura čovek iz Rume uze za borovnicu a sad tamo detelina alooo breeee

0 0 0
Dusan

18.08.2023 • 14:14

Obavezno

Bitno je da su uveli obavezno penziono i zdravstveno osiguranje na bedne povrsine od nekoliko ari a subvencije su mocni ugurali uz pomoc politicara u svoje dzepove .

6 7 -1
Antun Čupak

18.08.2023 • 10:11

Bog te mazo,čudo su ovi žućkasti,sad je država kriva ako neko laže vara i slično!!!nema predaje,živela Srbija!!!

7 4 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.