Novi zakon o zapošljavanju stranaca ne rešava glavne probleme: Niske plate i odliv mozgova

Odredbe novog Zakona o zapošljavanju stranaca neće otežati poziciju domaće radne snage, ali neće rešiti ni postojeće probleme poput malih plata ili masovnog odlaska radnika u inostranstvo.
Novi zakon o zapošljavanju stranaca ne rešava glavne probleme: Niske plate i odliv mozgova
Foto: Pixabay
Sagovornici N1 navode kako bi ti problemi mogli da se reše.
Srbiji nedostaju desetine hiljada radnika u različitim delatnostima poput ugostiteljstva, zanatstva, građevinarstva. To je naročito izraženo tokom leta kada je potražanja za ovim poslovima veća.
Prema odredbama novog zakona, biće olakšan pristup tržištu rada strancima, izbeglicama, tražiocima azila, pa će tako svi koji traže posao u Srbiji papirologiju moći da regulišu elektronski odjednom, bilo da se radi o policiji ili nacionalnoj službi za zapošljavanje. Ovim rešenjem osim resornog ministarstva zadovoljni su i u Uniji poslodavaca Srbije jer će brže moći da dođu do radne snage.
 
Brže do radne snage, ali kako bez testiranja
 
Iako odredbe zakona naziva ohrabrujućim i olakšavajućim za domaće firme, Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku navodi da nema relevantne državne ustanove koja može da izvrši testiranja stranaca koji dolaze i to ne samo znanja, već i psihofizičkih sposobnosti da obavljaju poslove.
 
"To su mere zapošljavanja stranaca koje postoje u drugim zemljama, a većina država Evropske unije ima problem sa manjkom radne snage. Primera radi, u Nemačkoj se uči jezik, prolaze razne provere, obuke i sve to traje više meseci. Potrebno je proveriti i poreklo tih osoba, kriminalni dosije. Često su zemlje iz kojih dolaze na visokom nivou kriminala sa prisutnom korupcijom, a legalni poslovi često mogu da budu samo paravan. Pogotovo kada je u pitanju trgovina narkoticima. Takvih slučajeva je bilo kod nas", ističe Rajić.
 
On navodi primer da je nedavno 11 srpskih kompanija odbilo poslove sa Evropskom unijom jer nisu mogli zaposle ljude, a za obuku novih kadrova potrebno je dosta vremena.
 
Tehnološki višak kao šarena laža
 
Uveden je i član po kome poslodavac ako otpusti nekog kao tehnološki višak nema prava da zapošljava stranog državljanina najmanje 90 dana. Ipak, to nije nije novost pošto ta odrednica već postoji u Zakonu o radu.
 
"Član je preslikan iz Zakona o radu, pošto poslodavac ne može nikog da zaposli ako je pre toga otpustio kao tehnološki višak", kaže za N1 Mario Reljanović, doktor pravnih nauka koji se posebno bavi radnim pravom.
 
On kaže da zakon nije loše napisan, da ga je pisao neko ko je imao uvid u lošu primenu dosadašnjih pravila.
 
Problem je dublji
 
I Reljanović i Rajić ističu da ovaj Zakon neće negativno uticati na poziciju domaće radne snage ali navode da je problem dublji, a da se na ovaj način ne rešava.
 
 
Foto: Screenshot (Pink)
 
Pre svega radi se o zadržavanju kadrova u zemlji i povećanju plata, pošto se ovakim pristupom podržava dalji odlazak i damping cene rada.
 
Reljanović kaže da se vlast ponaša kako nužno mora trenutno, jer postoji deficit radnika, ali se ponaša i netržišno. On podseća da je trend masovnih odlazaka i zamene radnika započeo pre pet godina, ali da do sada nije učinjeno ništa da se zaštiti domaći radnik, a da bi primer trebalo da se da u javnom sektoru.
 
"Zdravstvo, prosveta, tu treba da se zadrže ljudi. Dati im bolje uslove rade. Sa manjem brojem izgrađenih zgrada može doći do smanjenja bruto društvenog proizvoda (BDP) što nam donekle otežava život, ali bez lekara ili učitelja ne možemo", kaže Reljanović.
 
Ističe da su sadašnji prioriteti da se zadovolje potrebe privatnog sektora, pre svega u domenu manuelnih poslova, gde je radna snaga jeftina, dok ne postoji veliko interesovanje ni plan za zadržavanje visokospecijalizovane radne snage.
 
Damping cene rada
 
On smatra da bi država trebalo da inicira povećanje minimalne zarade na realan nivo za preživljavanje, zatim da se intenzivira kolektivno pregovaranje u privatnom sektoru.
 
"Izmenama Zakona o radu treba da uvedemo standarde koji su pristuni u državama u okruženju. Sa sadašnjim pristupom, ljudi odlaze, nalazimo zamensku snagu i vlast je zadovoljna. Ali ne dešava ono što bi trebalo. Rad bi trebalo da bude nagrađen, a dešava se damping plata. Veštački su napravljene niske cene rada", poručuje Reljanović.
 
On kaže da iako ekonomisti imaju drugačiji stav kada je u pitanju radna snaga i troškovi, činjenica je da postoji veliki broj neaktivnih ljudi i da ništa nije urađeno da ih aktiviramo, a oni su generatori sive ekonomije, rada na crno...
 
"Potreban nam je održiv i isplativ sistem. Sa ovakvim pristupom na duge straze nećete moći da nađete visokospecijalizovane ljude. Indijac koji, primera radi, zarađuje u Srbiji 600 evra, vrlo brzo će da ode tamo gde će dobiti veću platu, a to je gotovo svuda u Evropi. Srbija u ovom slučaju mnogo više gubi, jer osim što nema ljude za važne poslove, tu je i trošak države za školovanje kadrova", kaže Reljanović.
Zoran Mihajlović, sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije, slaže se da se na ovaj način pravi damping cena rada.
 
"To našoj državi odgovara jer je radna snaga jeftina. Ipak, deluje da i oni koji su zbog toga dolazili poput Turaka ili Nemaca polako odlaze. Razumem šta je tržišna utakmica, ali ako imamo 10 odsto nezaposlenih ne moramo da uvozimo radnu snagu, već prvo da zaposlimo domaću", ističe Mihajlović.
 
Ceo tekst N1 o novom zakonu čitajte OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Devil lawyer

    21.08.2023 22:10
    Памет нам се ретко виђа, откако нас је напустила!
  • Sreten

    21.08.2023 21:59
    Fak ju
    Od skora radim u Nemačkoj i ne žalim se, a sns majmunima ostavljam da lupaju minuse na svako kritikovanje vlasti i da od toga lepo žive u njihovoj gurbetskoj državi.
  • Iz Švedske

    21.08.2023 13:07
    300 kruna radni sat
    25 eura radni sat okolina Stokholma ja i joj jedan momak iz Sombora radimo keramika efektivno radimo 6 sati plaćeni smo za 8 sati penziono socijalno 19 radnih dana 13 a plata gratis za Novu Godinu.Tačno imamo normu broj pločica i sve dobijamo u fotografijama na telefonu pre posla.

    U Novom Sadu su mi nudili 3 eura po satu prošle godine.Napravio svoj youtube profil na engleskom jeziku poslao na par firmi u Švedskoj sredili papire za 2 meseca nakon 2 meseca i kolega stigao.

    Plus bonusi ako radimo subotom 35 eura po satu je 50 eura po satu rad nedeljom.

    U Srbiji radio 30 dana u mesecu isto ti dođe kao da si radio 15 dana.Ni to me nisu platili ostali mi dužni u Novom Sadu prošle godine i to poznata "firma" .Uvek zakinu za pola a još 30% preko traže da se radi.

    Specijalnost im je da Vas "prijave na PIO fondu" i onda ako nećete da radite džaba bez da primite platu Vam kažu"nećemo Vam uplatiti PIO režije" i ne možete im ništa.

    Kada biste znali koji lopovluk kriminal i sve ostalo šta se radi sa ljudima zanatlijama za ostale ne znam ja mislim da nikada više nikome ne biste radili u života ikome za bilo koju "plata".

    Plata u Srbiji je samo na reč.Kada treba da Vas plate shvatite da su svi povezani u sektu.I poslodavci i inspektori i sudije i advokati i tužioci.Svi odreda.Cela država Srbija funkcioniše po principu sekte stranačkog i rodbinskog zapošljavanja i to na senzitivnim mestima inspektora rada,tržišnog inspektora,finansijskog inspektora lokalnog sudije i lokalnog tužioca.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija