To je izjavio u intervjuu FoNetu programski direktor Centra savremene politike Nikola Burazer.
Kako je ocenio, evrointegracije nisu primarni cilj vlasti u Srbiji, ali nijedna vlada u regionu ne može sebi da priušti da odbije proces pristupanja EU.
Označavajući odnos vlasti prema procesu pristupanja EU kao oportunistički, Burazer je objasnio da se one na neki način prilagođavaju zahtevima Unije, ali da ne prelaze granice koje bi mogle biti štetne po njihovu poziciju.
"Ako postoje određene reforme koje su u interesu evropskih integracija, ali su štetne po vlast, onda se ti koraci ne prave i vlast ih ne preduzima, osim ako nije baš primorana, jer je mogu koštati, ne samo pozicije, nego u slučajevima nekih ljudi možda čak i slobode", ukazao je Burazer.
Srbija je, ako formalno gledamo, sve bliže EU, ali se toliko sporo kreće da zapravo stoji, ocenio je Burazer i predočio da se u oblasti demokratskih institucija, vladavine prava i generalno svega što su politički standardi članstva u Uniji sve više udaljava od onoga što se od nje očekuje.
"Pitanje je, međutim, u kojoj će meri geopolitika dominirati procesom proširenja, posebno posle ruske agresije na Ukrajinu i da li će zbog toga EU ubrzati proces proširenja i zemljama kandidatima biti spremna da progleda kroz prste, uprkos njihovim problemima", smatra Burazer.
Zato i postoji kalkulacija, ne samo u Srbiji, nego u čitavom regionu, da će upravo ta geopolitička pitanja dominirati, napomenuo je on i izjavu predsednika Saveta EU Šarla Mišela o proširenju Unije do 2030. godine protumačio kao signal političke volje Brisela i država članica da se ubrza taj proces.
Upitan da li je za Srbiju problem Kosova glavna prepreka u evrointegracijama, kako to tvrde vlasti, Burazer je odgovorio da bi Srbija odavno, možda čak i u paketu sa Hrvatskom, ušla u Uniju da ta tema nije postala jedna od najvažnijih.
Prema njegovim rečima, kosovski problem je dosta usporio i koštao Srbiju u procesu pristupanja EU, što je i dalje slučaj, ali apsolutno nije tačno da je pitanje Kosova u potpunosti zakočilo formalni napredak evrointegracija.
Osvrćući se na upozorenje francuskog predsednika Emanuela Makrona da će biti preispitan vizni režim, ukoliko Beograd i Priština ne budu postupali odgovorno u procesu dijaloga, Burazer je ocenio da su članice EU sada spremnije nego ranije da spreče eskalaciju nasilja i krize.
On, međutim, misli da ne bi bilo realno videti neke oštrije sankcije, pogotovo ne tog tipa, osim ako se situacija dramatično pogorša.
Upitan da li Srbija živi u nerealnoj predstavi o sopstvenom značaju i uticaju na međunarodnoj sceni, Burazer je podsetio da države male i srednje veličine često sebe smatraju mnogo uticajnijim i važnijim nego što jesu, "pogotovo ovde na našem prostoru".
Prema njegovom mišljenju, Srbija nije ni blizu toliko uticajna i važna koliko propaganda konstantno promoviše, ali definitivno ima veliku važnost na Zapadnom Balkanu i u regionu zaista figurira kao jedna od važnijih zemalja kada je reč o proširenju EU.
Na pitanje da li veruje da će Vučićeva vlast uvesti Srbiju u EU, Burazer je odgovorio "Ne".
Komentari 11
Б
Вили Вимер, посланик Бундестага и функционер ОЕБС, присуствовао је саветовању које су држали Амери 2000-те. Ту је речено да Србија никад неће постати члан ЕУ.
И.Курјачки, некадашњи секретар за пољопривреду Војводине, рекао је да ЕУ никад неће помоћи Србији у секторима где јој може бити конкуренција. Кад се види како је темељно уништена пољопривреда, јасно је да је био у праву.
На питање шта ће нам ЕУ, Горан Свилановић је својевремено кратко одговорио: да можемо да радимо тамо. Визном либерализацијом је то мање-више омогућено.
За крај, да парафразирам оног војника из рата у Словенији: ми бисмо као да се прикључимо, а они нам као помажу.
Bojan
Vi zatucani primitivci uporno tripujete da će posle naprednjaka na vlast doći neko od vaših još zatucanijih litijaša, a ne vidite da vam je smrdija uskoro ćao...
Milan NS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar