RERI: Vlast ne odustaje, Srbija 2030. planira da proizvodi 600 hiljada tona litijuma i bora

Autor: FoNet

Info
09.09.2023.
21:19 > 21:30
Da vlast ne ignoriše perspektive iskopavanja litijuma vidi se i po tome što se on pominje i u Nacrtu Nacionalnog energetskog i klimatskog plana.
RERI: Vlast ne odustaje, Srbija 2030. planira da proizvodi 600 hiljada tona litijuma i bora
Foto: 021.rs
To je za NIN izjavila Hristina Vojvodić iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
 
O tom nacrtu je Ministarstvo rudarstva i energetike organizovalo javnu raspravu u junu i julu. 
Kako je objasnila Vojvodić, ovaj dokument predstavlja osnov energetske politike svake države koja je ovaj javno-politički dokument prihvatila i jedan je od najvažnijih dokumenata u oblasti energetike i klimatskih promena.
"Iz jedne neupadljive tabele u tom dokumentu saznajemo da Srbija 2030. planira da proizvodi 600.000 tona litijuma/bora i drugih povezanih proizvoda, a očekuje se da ista fizička proizvodnja ostane i do 2050″, ukazala je Vojvodić.
 
Imajući u vidu da je na snazi uredba kojom je stavljen van snage prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta Jadar, ona smatra da se logično postavlja pitanje – na osnovu kojih podataka je Ministarstvo došlo do ovih projekcija.
 
"Ministarstvo ubrzo 'razjašnjava' nedoumice i objašnjava da su podaci prikupljeni od 'relevantnih zainteresovanih strana', ali do danas ostajemo uskraćeni za odgovor koje su to tačno relevantne zainteresovane strane konsultovali", naglasila je Vojvodić.
 
Dodatnu zabunu unosi činjenica da ni sam Rio Tinto u svojim planovima nije računao na toliku proizvodnju.
 
Do sada se u javnosti baratalo sa procenama da bi se u okviru projekta Jadar godišnje proizvodilo oko 58.000 tona rafinisanog litijum karbonata za izradu baterija, 160.000 tona borne kiseline i 255.000 tona natrijum sulfata. Sve zajedno, dakle, 473.000 tona.
 
Kako piše NIN, još veću specifičnu težinu imaju reči Luke Ercega, rodom Kanađanina, poreklom iz Loznice, magistra prava i ekonomije i direktora firme u SAD koja upravlja investicijama.
 
Tim pre što je do 2013. u SAD vodio firmu za proizvodnju litijuma, o čemu je govorio i za vodeće svetske medije, Njujork tajms, Blumberg i CNBC, a 2012. je o strateškim mineralima govorio i u američkom Kongresu.
 
"Projekt Jadar nikad neće moći ekonomski da se nadmeće sa projektima vađenja litijuma iz slane vode, koji se razvijaju širom sveta. Preporučio bih da Srbija istraži stare naftne i gasne izvore, jer su u mnogim takvima nađene ekonomski isplative količine litijuma“, tvrdi Erceg za NIN.
 
"Ekstrakcija iz slane vode ekonomičnija je i može da podnese pad cena. Ako budemo insistirali na projektu Jadar, on će za nekoliko godina biti ugašen, jer će litijum iz slane vode spustiti cenu. Stizaće sve više takvog iz `litijumskog trougla`, koji čine Argentina, Bolivija i Čile“, predvideo je Erceg.
 
"Štaviše, litijum za automobilske baterije ne dobija se iz stena, jer takav ima previše nečistoća“, objašnjava Erceg, uz opasku da svi zaboravljaju da litijumske baterije traju deset godina, a da se one posle mogu reciklirati.
 
Osim toga, kako podseća NIN, u martu ove godine, nekako baš u vreme kada je Aleksandar Vučić ponovo vratio u javnost priču o najvećoj propuštenoj šansi, cena litijuma se srozala za 64,22 odsto u odnosu na mart 2022.
 
Pri tome, svetske agencije kao ključni razlog za takav pad cene ne navode samo slabu tražnju, već obilnu ponudu.
 
Uprkos tome, srpski zvaničnici nisu promenili svoju priču, kao da računicu i dalje baziraju na rekordnim cenama litijuma.
 
"Kao da je i vreme i sve drugo stalo. Sve osim nastojanja da se ponovo oživi bajka o ekonomskim efektima koje bi Srbija imala, ako bi Vlada odlučila da promeni svoj stav i ipak omogući iskopavanje litijuma", zaključuje NIN.

Teme

Rio Tinto litijum

Komentari 16

Hronološki Najpopularniji

  • Novosadjanka

    10.09.2023 • 13:14
    Nećemo litijum
    Nećemo litijum, nećemo zagadjenje i bolest. Pustite te ljude tamo da nas hrane. Voda koja se nalazi tamo može da napoji Vojvodinu. Čista. Pitka. Uskoro će voda biti skuplja od zlata, od litijuma…

  • Tona

    10.09.2023 • 12:16
    @ Pastor
    Sve ste lepo objasnili, ako neko hoće da pročita i razume. A trebalo bi. I te kako.

  • Don

    10.09.2023 • 12:05
    @ Nebojša
    Neki dan je i Ziđin "donirao" Institutu za genetiku 1,2 miliona.
    Kad bi znali koliko su skupe te njihove "donacije", nikad ih nebi uzeli.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 16 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Planira se novi stambeni kompleks u Novom Sadu: Pogledajte gde će se nalaziti
Planira se novi stambeni kompleks u Novom Sadu: Pogledajte gde će se nalaziti
Objavljeno ko je i kako doveo do toga da hiljade pejdžera istovremeno eksplodira u Libanu
Objavljeno ko je i kako doveo do toga da hiljade pejdžera istovremeno eksplodira u Libanu
Uvodi se redovna i vanredna odbrana od poplava u Vojvodini: Ovo je trenutna situacija
Uvodi se redovna i vanredna odbrana od poplava u Vojvodini: Ovo je trenutna situacija

Ostalo iz kategorije Info - Srbija