On se sastojao od dva dela - zakona o privatnom obezbeđenju i zakonu o detektivskoj delatnosti.
Nakon određenih izmena, zakon o detektivskoj delatnosti je konačno usvojen 2017. godine u Skupštini Srbije. Nakon izglasavanja zakona svim pravnim subjektima koji su se do tog datuma bavili detektivskom delatnošću je dat rok od godinu dana da se usaglase sa novim zakonom. Ko se u navedenom periodu ne usaglasi neće dobiti licencu za rad, odnosno biće mu zabranjen rad.
Tako je
detektivska agencija, kao pravni subjekt, doživela pad u brojčanom stanju na teritoriji Srbije gde je sa 30 agencija koje su poslovale broj spao na 15 agencija. Na taj način se konačno pravno regulisao jedan sektor koji je decenijama poslovao u sivoj zoni poslovanja, u jednom pravnom vakuumu, i došlo je do profesionalizacije jedne deletnosti, što je u interesu države, pravnih subjekta, kao i klijenata. Do donošenja zakona bilo ko je mogao da otvori detektivsku agenciju, sve što je trebalo je da ode do APR-a i da registruje agenciju.
Tako da ste imali situaciju da su se detektivskom delatnošću bavila lica koja nemaju apsolutno nikakvih dodirnih tačaka sa poslom privatnog detektiva. Mogli su ljudi sa osnovnom školom da otvore detektivsku agenciju. Na primer, automehaničar, obućar, poljoprivrednik, čak i čovek koji nema nikakvo zvanje je mogao za sebe da tvrdi da je
privatni detektiv. Samim tim što je tom delatnošću mogao da se bavi ko god je hteo, ugled profesije se srozao.
Kako dobiti licencu za privatnog detektiva?
Zakon je sve to pravno regulisao dok je takođe štitio prava građana koji su u ovoj situaciji klijenti, odnosno, korisnici usluga, tako što je zakonom obezbeđeno da se detektivskom delatnošću bave stručna lica koja će pružati profesionalne usluge građanima, a takođe će oni koji ne posluju u skladu sa zakonom biti kažnjeni novčano, suspenzijom ili oduzimanjem licence.
Što se tiče procedure za apliciranje za licencu za privatnog detektiva, da bi lice apliciralo za licencu za privatnog detektiva za fizičko lice, mora da ispunjava sledeće uslove: da je državljanin Republike Srbije, da prođe bezbednosnu proveru MUP-a Srbije, da poseduje visoko obrazovanje u visini od četiri godine obrazovanja u visokoškolskoj ustanovi ili da poseduje 240 espb bodova. Mora i da prođe teorijsku obuku u trajanju od dve nedelje predavanja od osam sati dnevno, što je obuka koju organizuje i sprovodi MUP i koja se sastoji iz više oblasti kao što su krivično pravo, kriminalistika, etika, itd.
Nakon što osoba završi teorijsku obuku, potrebno je da se prijavi za polaganje stručnog ispita pred komisijom MUP-a. Ukoliko položi ispit pred komisijom, može da podnese zahtev za dobijanje licence za privatnog detektiva za fizičko lice.
Nakon toga, dobija dokument na kome piše licenca za privatnog detektiva i taj dokument veži pet godina, nakon čega mora da se obnavlja. Lice mora nakon toga podneti i zahtev za legitimaciju privatnog detektiva. Privatni detektiv mora zatim da uradi pripravnički staž kod pravnog lica koje poseduje licencu za obavljanje detektivske delatnosti za pravno lice. Nakon toga se može reći da je to lice privatni detektiv u očima zakona, dakle legitiman privatni detektiv, i ima zakonsko pravo da se bavi svim poslovima iz oblasti detektivske delatnosti. Samo je jedan izuzetak, a to je da ne može u praksi da obavlja
poligrafsko testiranje, jer tu uslugu iz domena detektivske delatnosti mora da pruža lice koje je licencirani poligrafski ispitivač.
U Srbiji privatni detektiv ima pravo da pristupi određenim informacijama kojima civili ne mogu, odnosno, imaju pravo da podnesu zahtev za dobijanje uvida u te informacije. Takođe, imaju pravo da preduzimaju određene radnje za prikupljanje podataka koje su definisane zakonom, a koje ne bi imao prava da preduzima da nema licencu za privatnog detektiva.
Takođe, privatni detektiv ima pravo da preduzima i određene mere koje su definisane zakonom ukoliko su ispunjeni uslovi za to, a koji su takođe definisani zakonom o detektivskoj delatnosti. To su sve prednosti posedovanja te licence, pored prava na bavljenje detektivskom delatnošću.
Privatni detektiv nema pravo da legitimiše lice niti da ga lišava slobode, ima samo ograničeno pravo da zadrži lice na mestu dešavanja dok ne stigne policija.
Takođe, možda i najozbiljnija stavka u zakonu jeste da privatni detektiv ima pravo da podnese zahtev za nošenje vatrenog oružja i da nosi sa sobom vatreno oružje, ali ne sme da ga upotrebi, osim u situaciji kada mu život ugrožen.
.jpg "Porodici sa sedmoro dece kod Niša isključena struja zbog duga od 30.000 dinara")
