Skupština Srbije ratifikovala je međunarodni ugovor kojim se omogućava bolja zaštita ekonomskih i socijalnih prava građana i građanki Srbije.
Foto: 021.rs
Nakon više od pet godina od početka zalaganja Inicijative A 11 za ratifikaciju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima koji građanima i građankama Srbije omogućava međunarodnu zaštitu ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, Narodna skupština je na nedavno završenoj sednici usvojila Predlog zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, čime je ovaj ugovor postao deo pravnog poretka Republike Srbije.
Opcioni protokol je prateći dokument uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
Ratifikacijom ovog međunarodnog ugovora građani i građanke Srbije dobili su mogućnost da zatraže zaštitu ovih prava pred Komitetom Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava, onda kada im to ne pođe za rukom pred domaćim sudovima.
Ilustracije radi, moglo bi se reći da u pogledu zaštite ekonomskih i socijalnih prava pomenuti Komitet Ujedinjenih nacija predstavlja ono što je u pogledu zaštite građanskih i političkih prava Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.
Godinama unazad svedoci smo nagomilavanja problema u pogledu ostvarivanja i zaštite ekonomskih i socijalnih prava koji za posledicu imaju rast nejednakosti, diskriminaciju najugroženijih i svođenje ekonomskih i socijalnih prava na milostinju.
Prinudna iseljenja, niska socijalna pomoć, radna eksploatacija, neadekvatna zaštita na radu, liste čekanja za medicinske preglede koje praktično onemogućavaju ostvarivanje prava na zdravlje, pristup obrazovanju ranjivih društvenih grupa – sve su to pitanja koja se tiču ostvarivanja ekonomskih i socijalnih prava, navode u Inicijativi A 11.
Onda kada se ne mogu zaštititi pred domaćim organima, građani i građanke će povrede ovih prava, kada iscrpe sve nacionalne pravne lekove, putem predstavki moći da komuniciraju Komitetu Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava.
Opcioni protokol je na snazi od 2013. godine i do sada ga je 51 zemlja potpisala, a 26 ratifikovalo. Broj zemalja koje ga potpisuju i ratifikuju raste. U našem regionu Slovenija i Severna Makedonija su potpisale ovaj dokument, dok su ga Bosna i Hercegovina i Crna Gora već ratifikovale.
Ratifikacijom Opcionog protokola se zaokružuje sistem zaštite ljudskih prava u Srbiji i potvrđuje da ekonomska, socijalna i kulturna prava imaju podjednak značaj kao i građanska i politička prava.
Više o Opcionom protokolu pročitajte na OVOM LINKU.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Specijalni sud zakazao je za danas izricanje presude nekadašnjoj državnoj sekretarki ministarstva unutrašnjih poslova Dijani Hrkalović optuženoj za trgovinu utricajem.
Na Mostarskoj petlji u Beogradu došlo je do incidenta, kada su dvojica aktivista skinula transparent crvene šake sa ispruženim srednjim prstom, koju članovi SNS dele i po društvenim mrežama.
Novinarka Vojislava Crnjanski Spasojević navela je da je, dan nakon što je na svom Instagram profilu objavila fotografije sa protesta ispred Ustavnog suda, dobila otkaz u "Novostima".
Advokat Miroslav Živković najavio je, u ime Protestnog odbora advokata, za petak protest ispred zgrade Predsedništva kako bi sa predsednikom Aleksandrom Vučićem "raspravili ko je rulja a ko hulja".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je direktoru gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" Radivoju P. Stojkoviću zbog toga što je držao čas za nekoliko učenika.
Ana Brnabić rekla je kako joj nije cilj da se meša u autonomiju univerziteta, ali ukoliko se blokade nastave, pretnje su da studenti gube pravo na budžet, studentske domove i kredite.
Ministarstvo prosvete saopštilo je danas da je nastava blokirana u svega četiri odsto škola u Srbiji i najavilo vanredni nadzor u tim obrazovnim institucijama.
Advokat Rodoljub Šabić ocenio je da je odluka Višeg suda u Beogradu o štrajku advokata problematična iz više razloga, da doprinosi urušavanju pravnog poretka i služi za zaluđivanje javnosti.
Ministarstvo prosvete saopštilo je da prosvetne inspektorke iz Zrenjanina, Ivana Atanacković i Ružica Tapavički, koje su odbile da učestvuju u vanrednom inspekcijskom nadzoru, nisu republičke.