Besplatna užina u školama: Kakva je situacija u Srbiji, a kakva u EU?

Autor: Euronews Srbija

Info

17.09.2023.

09:24

U školama u Srbiji nije organizovana ishrana za đake, jer škole nemaju svoje kuhinje, te nema ni besplatnih obroka za one iz socijalno ugroženih porodica.

Za učenike nižih razreda, koji ostaju u boravku, škole organizuju ketering koji plaćaju roditelji. Užina je oko 200 dinara, a ručak 300 do 350 dinara.

Većina škola ugovorom obavezuje roditelje da moraju da plate užinu ili ručak ukoliko dete ostaje u boravku. Ima i onih koje dozvoljavaju da deca ponesu hranu od kuće, piše Euronews Srbija.

Jedna od retkih škola koja organizuje ishranu za đake je OŠ "Drinka Pavlović" u Beogradu, koja ima svoju kuhinju. Direktorka te škole Biljana Popović za Euronevs Srbija kaže da pripremaju užinu i ručak za svoje đake. Užina je sendvič, kačamak, dok je ručak neko kuvano jelo, voće, kolač. Na sajtu škole roditelji mogu da vide nedeljni meni.

Užina košta 90 dinara, a ručak 190 dinara po danu. Obračunavaju se samo dani kada je dete bilo u školi.

"Obroci su izbor roditelja. Uglavnom na dnevnom nivou pripremimo oko 400 obroka. U mlađim razredima roditelji uplaćuju obrok za 80 do 90 odsto dece, a u starijim razredima je to malo manje. Stariji uglavnom dolaze na užinu, mada imamo i one koji vole da dođu na ručak, jer su navikli", priča Popović.

Dodaje da se roditelji sada rado odlučuju za obroke u školi, posebno danas kada su prezauzeti i ne stižu da kuvaju kod kuće.

"Roditelji rade mnogo i nemaju vremena da detetu daju zdrav obrok, posebno ručak. Ovde deca imaju ono što je tradicionalna porodica imala, a ono što nedostaje savremenoj, ne zato što majke ne žele, već su opterećene poslom i ne stižu da skuvaju ručak", navela je ona.

Zbog problema sa ishranom dece, Ministarstvo prosvete je pre nekoliko godina najavilo da će početi rad na vraćanju kuhinja u škole. Međutim, sve se završilo samo na planovima, jer prema tada objavljenim podacima tek je svaka četvrta škola imala uslove ili bi uz mala ulaganja mogla da ima zadovoljavajuću đačku kuhinju. Sa promenom ministra, utihnula je svaka priča o tome.

Đaci se danas uglavnom hrane u pekarama ili nose obroke od kuće. Nošenje užine u školu karakteristično je samo za mlađe uzraste, oni stariji hranu kupuju u pekarama ili kioscima brze hrane, supermarketima.

Besplatni oborci u EU

Prema nedavno objavljenom akademskom članku pod naslovom "Besplatni školski obroci za svu siromašnu decu u Evropi: važna i pristupačna meta" autorke Ane Ketrin Gui sa Instituta za socio-ekonomska istraživanja u Luksemburgu, politički prioritet koji se daje besplatnom školskom obroku deci značajno varira u zemljama EU.

Neke daju jasno prioritet takvoj ponudi za svu ili većinu dece, dok druge imaju za cilj da dopru do dece koja su u ugroženim situacijama. Takođe postoje i pilot programi u kojima se školski obroci ne obezbeđuju u velikom obimu. U okviru analize se navodi da kada se misli na "potpun obrok" misli se na školske ručkove koji ne uključuju doručak, voće ili mleko.

Prema istraživanju koje inače finansira Evropska komisija, od 2021. godine prakse pružanja usluga mogu se grupisati u četiri kategorije:

1. Univerzalni besplatni obroci (barem u nekim uzrastima):

Finska, Švedska i Estonija su tri zemlje članice EU koje pružaju univerzalne besplatne obroke za sve starosne grupe.

Letonija i Litvanija obezbeđuju besplatne obroke za neke nivoe razreda. Jedan pun obrok dnevno daje se za učenike od prvog do četvrtog razreda, a u nekim opštinama i za starije učenike. Litvanija je 2020. godine počela da obezbeđuje besplatne obroke za učenike predškolskog i prvog razreda.

2. Ciljani besplatni obroci širom zemlje

Postoji 10 zemalja članica EU koje obezbeđuju besplatne obroke deci čiji roditelji imaju niska primanja ali i grupe dece koje se vode kao rizična, tačnije mogu da se suoče sa nekim finasijskim nedostatkom kao što su deca bez roditelja i izbeglice. Kriterijumi podobnosti u ovoj grupi se razlikuju od zemlje do zemlje.

Kipar: U celodnevnim osnovnim školama besplatno je za učenike koji žive u domaćinstvima koja primaju bruto minimalni prihod, decu tražilaca azila, decu migranata bez pratnje, decu pod starateljstvom države i decu u domaćinstvima u kojima član ima teški invaliditet ili zdravstveni problem.

Češka: Besplatno je za decu sa niskim primanjima uzrasta od od tri do 15 godina (koja primaju minimalni prihod) ako škole učestvuju u šemi finansiranja.

Nemačka: Ručak je obezbeđen samo u celodnevnim školama, uglavnom subvencionisanim. Može se nadoknaditi kao deo beneficija za obrazovanje i učešće domaćinstava sa niskim primanjima sa decom uz podršku osnovnog prihoda za tražioce posla, socijalnu pomoć, beneficije za tražioce azila ili dodatne dečije dodatke ili stambene beneficije.

Mađarska: U osnovnoj školi je besplatno za decu koja primaju redovne beneficije za zaštitu dece ili u hraniteljstvu.

Luksemburg: Cena zavisi od prihoda domaćinstva. Besplatan je za decu koja žive u domaćinstvu koje prima minimalni prihod ili za decu koju su lokalne socijalne službe identifikovale kao "socijalnu isključenost".

Malta: Besplatno je samo u državnim školama za decu u domaćinstvima sa niskim primanjima, oni kod kojih učenik/roditelj/brat ili sestra pati od terminalne bolesti ili hronične bolesti mentalnog zdravlja, učenici koji doživljavaju zanemarivanje zbog porodičnih poteškoća kao što je nasilje u porodici ili zloupotreba supstanci, i oni sa statusom izbeglice ili tražiocima azila.

Portugal: Cena zavisi od prihoda domaćinstva. Besplatno je za decu koja žive u domaćinstvu sa niskim primanjima ili sa invaliditetom.

Slovačka: Besplatno je za decu koja žive u domaćinstvu sa niskim primanjima u osnovnim školama i svu decu u poslednjoj godini predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Slovenija: Besplatno je za decu koja žive u domaćinstvu sa niskim primanjima.

Španija: Praksa pružanja usluga varira između autonomnih zajednica i dva autonomna grada. Može biti besplatno za decu koja žive u domaćinstvu sa niskim primanjima, decu u hraniteljstvu, decu u domaćinstvima koja pate od rodno zasnovanog nasilja, žrtve terorizma, maloletnike bez pratnje i one sa invaliditetom.

Ujedinjeno Kraljevstvo: Zavisi od prihoda domaćinstva.

3. Subvencionisani obroci ili besplatni obroci koji ne pokrivaju celu zemlju

Neke zemlje su se odlučile da ciljaju uglavnom škole, a ne pojedince. Ove škole se uglavnom biraju u ugroženim regionima. Takođe postoji 10 zemalja članica EU koje obezbeđuju ili subvencionisane obroke i/ili besplatne obroke, ali ne pokrivaju celu zemlju. To su Austrija, Belgija, Bugarska, Grčka, Francuska, Hrvatska, Irska, Italija, Poljska i Rumunija.

U Francuskoj su obroci besplatni u oko 50 opština. Cena obroka u ovoj zemlji zavisi od prihoda domaćinstva u većini velikih gradova.

U Belgiji se sprovodi pilot projekat među zajednicom francuskog govornog područja usmeren na najugroženije škole i samo na predškolskom nivou.

4. Nema odredbe

Danska i Holandija ne obezbeđuju besplatne školske obroke. Sa druge strane, besplatni školski obroci u Finskoj počeli su 1948. godine.

Ishrana učenika u ima dugu istoriju. Škole, dobrotvorne organizacije i vlade u Evropi obezbeđuju deci školske obroke više od jednog veka, u različitim oblicima i iz raznih razloga. U Finskoj je 1948. počelo obezbeđivanje univerzalnih besplatnih školskih obroka za svu decu koja pohađaju školu.

Teme

Komentari 8

Hronološki Najpopularniji

Radica

18.09.2023 • 08:15

U Srbiji ima skola,tj. opstina koje deci obezbeđuju besplatnu užinu.Jedna od njih je opština Brus.Deci je u djackoj kuhinji organizovana besplatna užina,a takođe deca imaju i besplatan prevoz do škole.

4 0 +4
Matora

17.09.2023 • 13:45

Tetka

Zahvaljujem tetki ali dodajem, zaboravila je puding, tanko isečenu podrigušu, margarin sa medom i 3-4šljive, kompot. To su bile školske kuhinje i trpezarije. Nisam probirač ali se od dece.

0 0 0
G pen

17.09.2023 • 12:15

Osnovne skole su IMALE svoje kuhinje pa i rucak za celodnevne ucenike. I onda je doslo bacanje jogurta.

6 9 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.