Istraživanje je pokazalo i da je u Srbiji stanje najalarmantnije.
Nadzor nad tajnošću podataka poveren je Ministarstvu pravde. Odgovor Ministarstva na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja upućuje na to da Ministarstvo pravde uopšte ne vrši nadzor u oblasti tajnosti podataka. Obrazloženje Ministarstva je da se u praksi pojavio problem primene odredbi о nadzoru iz Zakona o tajnosti podataka, koje su sistemskog karaktera i zahtevaju izmenu zakona.
"Ovo ne bi bio toliko veliki problem, da isti odgovor nije dobijen iz Ministarstva u septembru 2020. godine, kao i u decembru 2017. godine, što znači da Ministarstvo duže od pet godina nije preduzelo mere da uočene probleme u praksi otkloni. Ovo je alarmantan podatak, kada se upari sa informacijama o broju podataka koji su u Srbiji označeni kao tajni u toku 2022. godine. Na uzorku od 73 organa javne vlasti, koji uključuje sva ministarstva, dve vlade, dve skupštine i uzorak od 44 organa uprave, dolazimo do broja od preko 1 milion četiristo hiljada podataka koji su označeni kao tajni. Treba imati u vidu da uzorak ne uključuje sve organe vlasti u Srbiji, kao i da su odgovor odbili da dostave Vlada Republike Srbije, Vojnobezbednosna agencija i Vojnoobaveštajna agencija što znači da je broj podataka označenih kao tajan samo u 2022. godini mnogo veći. Istovremeno, u 2022. godini izdato je preko 6.000 bezbednosnih sertifikata zaposlenima u državnoj službi, od strane Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, što je polovina od ukupnog broja sertifikata izdatih od početka 2011. godine. Sve to, dešava se u državi bez adekvatnog sistema za nadzor", navodi se u saopštenju povodom konferencije koja će biti održana 27. septembra, povodom dana Prava javnosti da zna.
Informacije o broju podataka označenih kao tajni na nivou regiona nije moguće realno predstaviti i porediti, jer i dalje veliki broj organa javne vlasti u zemljama regiona odbija da dostavi informacije, uprkos tome što ustupanjem statističkih podataka ne mogu biti ugroženi bezbednosni i drugi interesi država regiona. Od 241 organa vlasti kojima su upućeni zahtevi za pristup informacijama od javnog značaja u ove četiri države, podatke je odbilo da dostavi 25, a čak 57 uopšte nije odgovorilo na zahteve. Ovo znači da više od 1/5 institucija i dalje ignoriše zahteve za pristup informacijama što je poražavajući rezultat.
"Nedostatak nadzora nad tajnošću podataka kreira dva ozbiljna problema. Tamo gde nema nadzora, informacije se proizvoljno mogu klasifikovati kao tajne, čime se ugrožava pravo građana na informisanje i sprečava mogućnost preispitivanja rada državnih organa. Čuven je primer sakrivanja informacija o ceni spomenika Stefanu Nemanji koji je izgrađen u Beogradu, za koji je upotrebljen argument da su ti podaci tajni. Drugo, bez adekvatnog sistema kontrole i nadzora, može doći do otkrivanja ili zloupotreba tajnih podataka koji su zakonito označeni kao tajni, što može da doprinese ugrožavanju nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane i drugih važnih interesa države i njenih građana", ističe se.
Inače, drugu godinu za redom, organizacija Partneri Srbija zajedno sa partnerskim organizacijama iz regiona sprovodi istraživanje o otvorenosti institucija na Zapadnom Balkanu, koje uključuje i prikupljanje statističkih informacija o broju podataka koji se na godišnjem nivou označe kao tajni. Razlog leži u tome što se upravo tajnost često koristi kao argument za prikrivanje informacija koje su od javnog značaja. Ove godine, istraživanje je obuhvatilo i pitanje nadzora nad primenom zakona koji uređuju tajnost podataka. Rezultati su zabrinjavajući i traže hitne reakcije. Na osnovu odgovora institucija koje su zadužene za nadzor u zemljama regiona nameće se zaključak da se nadzor nad tajnošću podataka gotovo uopšte ne sprovodi.
Komentari 1
Dragana B.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar