U Srbiji prosečna radna nedelja duža nego u EU: Evo ko radi najviše, a ko najmanje u Evropi

Radnici u Srbiji su tokom prošle godine u proseku radili 43,3 sata sedmično, što je za skoro šest sati više od proseka u Evropskoj uniji, objavila je evropska služba za statistiku Eurostat.
U Srbiji prosečna radna nedelja duža nego u EU: Evo ko radi najviše, a ko najmanje u Evropi
Foto: Pixabay
Uobičajena radna nedelja za Evropljane starosti od 20 do 64 godine 2022. godine bila je u proseku 37,5 sati, sa znatnim razlikama među zemljama članicama.
Najdužu radnu nedelju imali su Grci (41 sat), zatim Poljaci (40,4), Rumuni i Bugari (40,2), a najkraću radnici u Holandiji (33,2), Nemačkoj (35,3) i Danskoj (35,4).
U analizi su obračunati uobičajeni sati koje osoba radi na glavnom poslu, uključujući dodatni rad, plaćen ili neplaćen, ali ne računajući vreme putovanja između kuće i radnog mesta i pauze za obrok. Ti podaci se odnose na radnike sa punim i nepunim radnim vremenom.
 
Rezultati za 2022. godinu predstavljeni su za članice EU i tri zemlje EFTA (Island, Norveška i Švajcarska) i Srbiju kao državu kandidata za članstvo.
 
U EU, 46,8 odsto zaposlenih radilo je između 40 i 44 sati sedmično, 5,4 odsto je radilo u proseku manje od 20 sati, a 7,6 odsto više od 50 sati.
 
U većini zemalja EU najveći procenat ljudi je radilo od 40 do 44 sati, dok je u Danskoj, Francuskoj, Finskoj, Belgiji i Irskoj najveći procenat imalo radnu sedmicu od 35 do 39 sati.
 
Grčka je imala najveći procenat ljudi koji su radili više od 50 sati (13,2 odsto), dok je u Holandiji gotovo četvrtina radnika radila manje od 25 sati nedeljno.
 
U Srbiji je više od 10 odsto radnika imalo radnu nedelju dužu od 50 sati, a samo oko pet odsto je imalo radnu nedelju kraću od 40 sati.
 
Kada je u pitanju prosečna radna sedmica za radnike sa punim radnim vremenom, Srbija je na prvom mestu, sa 44 sata.
 
Iza nje su Švajcarska (43,4) i Island (42,8), a od zemalja EU najviše su radili Grci (42,7), a najmanje Finci (38,8).
 
Radnici sa nepunim radnim vremenom imali su najdužu radnu sedmicu u Švedskoj (26,4) i Rumuniji (26,2), a najkraću u Portugalu (18,6).
U izveštaju Eurostata se navodi i da su muškarci, zaposleni na puno radno vreme, u proseku radili više sati sedmično od žena u svim članicama EU, a najveća razlika je zabeležena u Irskoj i Holandiji, od četiri, odnosno 3,7 sati.
 
Međutim, kada su u pitanju radnici sa nepunim radnim vremenom, žene su imale dužu radnu sedmicu u većini zemalja.
 
Najviše sati na poslu su proveli kvalifikovani radnici u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu (u proseku 43,9 sati nedeljno).
  • Gg

    21.09.2023 13:23
    Gg
    U Srbiji se radi samo u Orivatnom Sektoru dok na drzavnim jaslama planduju Decenijama i to sada naslednim putem! Drzava koja nema jak Privatni Sektor smatra se propalom i visokorizcna je za bilo kakva ulaganja sem kupovinom zemljista!
  • Brijena

    21.09.2023 08:20
    Lencuge
    Mozda najvise radimo, ali zato najmanje zaradjujemo.
    Radim sa strancima iz zapadne Evrope vec vise od 15 godina i definitivno imamo manje godisnjeg, losije uslove rada i manje plate.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija