Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) predstavila je na svom sajtu Indeks transnacionalnog organizovanog kriminala u svetu.
Kako su naveli, nastavljen je trend rasta organizovanog kriminala na globalnom nivou, a 83 odsto svetske populacije živi u uslovima visoke stope kriminaliteta.
Nasuprot tome, broj ljudi koji žive u uslovima niske otpornosti na organizovani kriminal značajno je opao - na 62 odsto svetske populacije u poređenju sa 79,4 odsto tokom 2021. U Srbiji najzastupljeniji trgovina ljudima, prinudni rad i krijumčarenje ljudi.
U izveštaju GI-TOC se ističe da Srbija nastavlja da bude izvor, tranzit i odredište za žrtve trgovine ljudima.
"Srpske žene i deca su izloženi seksualnoj trgovini, uključujući i dečje brakove u susednim zemljama, dok se muškarcima najčešće trguje radi prinudnog rada, uglavnom u građevinskoj industriji", navodi se u izveštaju.
Dodaje se da se strani radnici, uglavnom iz Vijetnama i Indije, navodno susreću sa prinudnim radom u Srbiji.
"Onlajn seksualna eksploatacija, posebno dece, uobičajen je metod trgovine ljudima u Srbiji, a učestalost se povećala tokom i nakon pandemije koronavirusa, pošto su trgovci ljudima prilagodili svoje operacije i prešli na metode onlajn regrutacije, kao što su društvene mreže", ukazali su u izveštaju.
Naglašavaju da je krijumčarenje ljudi dugotrajan problem u Srbiji, zbog položaja zemlje na balkanskoj migrantskoj ruti.
"Nedavno povećanje broja iregularnih migranata u Srbiji dovelo je do naknadnog povećanja krijumčarenja ljudi i broja kriminalnih grupa uključenih u ove aktivnosti. Shodno tome, oružani sukobi među grupama za krijumčarenje ljudi su eskalirali", navodi se u izveštaju.
Pooštrene kontrole na granicama sa Hrvatskom i Mađarskom dovele su do pojave novih neformalnih ruta, koje preko Srbije i Crne Gore idu u BiH ili iz Srbije u Bugarsku i Rumuniju.
"Žrtve krijumčarenja ljudi u Srbiji uglavnom potiču iz Avganistana, Pakistana, Bangladeša i Sirije. Organizatori kriminalnih grupa obično upravljaju operacijama izvan zemlje i dok većina krijumčara deli nacionalnost svojih žrtava, lokalni kriminalci se često bave unutrašnjim transportom i neregularnim graničnim prelazima", dodaje se u izveštaju.
Dodaje se da je iznuda rasprostranjena, ali potcenjena pojava u Srbiji.
"U mnogim slučajevima, takozvane ‘huliganske kriminalne grupe’, koje upravljaju privatnim kompanijama za obezbeđenje, iznuđuju restorane ili klubove za novac u zamenu za zaštitu. Žrtve uglavnom ne obaveštavaju nadležne o ovakvim zločinima, iz straha od posledica, a taj fenomen se uglavnom ne prijavljuje", dodaje se u izveštaju.
Od zemalja regiona, Srbiju na Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2023. prati Crna Gora, koja se nalazi na 5. mestu u Evropi, a 54. je u svetu.
Slede BiH (8. u Evropi, 57. u svetu), Hrvatska (16. u Evropi, 88. u svetu), Severna Makedonija (18. u Evropi, 93. u svetu) i Slovenija (31. u Evropi, 138. u svetu).
Komentari 20
Jad i beda
Vojvodina
Nego napiši kako vam ovi događaji deluju na odnos sa vašim bratom Kurtijem? Sumnjam da ćete se usuditi organizovati još jednu sendvičijadu, ali ako grešim oće li vam brat Kurti ponovo dati kosovske autobuse? Vi velike patriote a ko vam podržava miting?
Gariša
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar