Ulaganje u prosvetu: Situacija skromna, a realno - katastrofalna

Autor: N1

Info

13.10.2023.

07:10

Gotovo svakodnevno stižu vesti o nasilju u školama, nezadovoljstvu prosvetara i problemima u celokupnom obrazovnom sistemu. Da li je Vlada obezbedila sredstva da se u narednoj godini nešto promeni?

Ulaganje u prosvetu: Situacija skromna, a realno - katastrofalna

Foto: Pixabay

Stručnjaci kažu da bi Srbija trebalo da "prepiše" od mnogo naprednijih zemalja, u kojima su izdvajanja za prosvetu na vrhu liste finansijskih prioriteta.

Srpskom školstvu neophodna je hitna i korenita promena. Država je za sledeću godinu iz budžeta opredelila više novca za prosvetu nego ranije, ali pitanje je da li je će taj novac ići za značajnije reforme ili nešto drugo, prenosi N1.

Ako se uporede budžeti za prosvetu u poslednjih pet godina – iznosi koji se za školstvo izdvajaju išli su uzlaznom putanjom. 2018. godine za prosvetu je bilo predviđeno 190 milijardi dinara, da bi u 2023. taj iznos bio veći od 255 milijardi. Predlogom budžeta za 2024. za prosvetu je planirano 314 milijardi dinara, ali treba reći 90 odsto tog iznosa ide na plate prosvetara, kojima je vlast obećala povećanje.

Srbija troši skroman udeo državnog novca na obrazovanje u poređenju sa drugim zemljama Evrope, ali i pojedinim u regionu. Dok se iz državnog budžeta za srpsko školstvo izdvaja godinama oko 3,5 odsto BDP-a, u Evropskoj uniji se ta procenat kreće od 4,5 do 7 odsto, koliko su izdvajanja recimo u Norveškoj.

"Povlašćen" finansijski status, iz perspektive Vlade, obično imaju sektori vojske i policije za koje se opredeljuje najviše novca iz budžeta. Strateški važna polja za jednu državu, ali – da li boljitka za jedno društvo ima bez ulaganja u obrazovanje?

"Mi u poslednjih desetak godina postepeno sve manje izdvajamo kao procenat BDP-a, da li je to dovoljno – naravno da nije, jer mi smo svi svesni da je kvalitet obrazovanja u Srbiji nizak. Kada bih bio previše optimističan rekao bih: srednje žalosno, a kada bih bio realan onda: katastrofa, jer zaista ja ne znam šta mi kao društvo očekujemo ako na ovaj način zanemarujemo obrazovanje svoje dece", ističe Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta.

Veća ulaganja u školstvo bi direktno uticala i na ono čime vlast u Srbiji posebno voli da se hvali: privredni rast. Ekonomski analitičari kažu da bolje obrazovanje direktno stvara bolju ekonomiju, što u konačnici rezultira opštim društvenim napretkom.

"Mislim da je prosveta apsolutno jedan zapostavljeni sektor, koji je ne samo pitanje nekih civilizacijskih vrednosti svake zemlje – da li želi da ulaže u obrazovanje sopstvenog stanovništva i u kolikoj meri nego je to i jedno pitanje koje je par ekselans ekonomsko pitanje, razvojno pitanje. Bez obrazovanja i to kvalitetnog obrazovanja, mislim da mi ne možemo da očekujemo promenu na bolje u međunarodnoj podeli rada", smatra Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta.

I Fiskalni savet, u analizi budžeta za 2024. godinu kaže da reformi prosvete iz ugla finansiranja Srbija nije pristupila adekvatno. Ako ne zna Vlada bi možda mogla da prepiše.

Finska samo za osnovno obrazovanje u 2024. izdvaja 50 miliona evra, što će prema planu do 2027. biti 200 miliona evra. Ulažu u bolji kvalitet nastave i prevenciju nasilja.

Iz Ministarstva prosvete za N1 navode da se najveći procenat budžeta ministarstva izdvaja za plate zaposlenih u ustanovama osnovnog, srednjeg, visokog obrazovanja, učeničkog i studentskog standarda. Za ove namene je za 2024. godinu opredeljeno oko 206 milijardi dinara.

"Plate zaposlenih u prosveti čine 90 odsto sredstava budžeta, dok se ostatak sredstava usmerava na infrastrukturno i investiciono održavanje škola, izgradnju novih ustanova obrazovanja, nabavku IKT opreme za škole, realizaciju pripremnog predškolskog programa, za inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje, rad dopunskih škola u inostranstvu, takmičenje učenika, završni ispit, stručno usavršavanje i razvoj zaposlenih u školama, podršku unapređivanju rada ustanova kroz korišćenje didaktičko igrovnih sredstava (predškolske ustanove i učenici sa smetnjama u razvoju), učeničke zadruge, škole od posebnog interesa, upis u srednje škole, rad sa talentovanim učenicima, učeničke i studentske stipendije i kredite, materijalne troškove ustanova učeničkog i studentskog standarda, realizaciju doktorskih i master studija, materijalne troškove za rad ustanova visokog obrazovanja, obrazovanje odraslih", navode u odgovoru na pitanja N1.

Iz Ministarstva prosvete dodaju da su opredelili novac i za sprovođenje mera za prevenciju nasilja u školama.

"Pored planiranog povećanja plata za nastavnike, obezbeđena su sredstva za veći broj psihologa i pedagoga u školama, za obuke prosvetnih radnika, za povećanje nadoknade za rad odeljenskih starešina sa četiri odsto na sedam odsto, za povećanje naknada za pedagoške savetnike koji su podrška školama na terenu", kažu u Ministarstvu prosvete.

Teme

Komentari 20

Hronološki Najpopularniji

Kragujevcanks

21.12.2023 • 16:18

Prosveta visokoškolska Kg

Prosveta visokoškolska ima male plate.mislim na ljude na Fakultetu Univerzitetu,Pravnom i dr.dajte malo vise para za Fakultete.tj.ljude koji nisu profesori.hvala unapred.

0 1 -1
posmatrač

14.10.2023 • 07:39

zastarelost

Čitav sistem obrazovanja je zastareo, iako postoje PPT prezentacije, kompjuteri i sl. koristi se sistem 1. nastavnik pokazuje, 2. nastavnik ocenjuje, 3. učenici slušaju i pišu, 4. sedi se u školi. Osnovna škola je obavezna. Tako je bilo i pre 300 godina (ko je išao u školu). Sa internetom se sve promenilo. Ko hoće ispuniće: 1. propisano gradivo, 2. znaće, 3. moćiće da napreduje sa svojim znanjem, 3. neće biti u kontaktu sa problematičnom decom. Ko neće ne mora, neće znati neće naći posao, ako je problematično dete biće problem koji se ne rešava u školi. Profesori treba da budu mentori. Vremena i tehnologija su se promenili, informacije su dostupne svima. Na kraju AI uz pomoć tehnologije i propisa koji slede u budućnosti će to brzo i elegantno da reše. Ko hoće biće obrazovan ko neće to je njegov/njen izbor i njihovih roditelja.

1 0 +1
Velja

13.10.2023 • 14:42

Prosveta propada

Prosveta je godinama unistavana od strane sindikata i ministarstva prosvete a sa ovim potpisivanjem protokola sa vladom oni su sahranili prosvetu. Lazu, mazu godinama prosvetare odmah da daju ostavke sindikalci i ministsrka da vise ne rade protiv interesa prosvetnih radnika

10 7 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.