Svedočenja zaposlenih u centrima za socijalni rad: Kako se trguje spiskovima korisnika za stranku

Stranačka država kakva je Srbija ne beži od toga da najsiromašnije građane koristi kao svoj pogon, a zaposlene u centrima za socijalni rad zloupotrebljava na razne načine.
Svedočenja zaposlenih u centrima za socijalni rad: Kako se trguje spiskovima korisnika za stranku
Foto: 021.rs
Ovo su neki od zaključaka novog istraživanja Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) o političkim pritiscima u centrima za socijalni rad, izvedenih na osnovu mnogo razgovora sa iskusnim zaposlenima.

"Nažalost, dolazimo u situaciju da se jednokratne pomoći dele i ljudima koji apsolutno ne zadovoljavaju te kriterijume, a dele se po nalogu predsednika opštine. Nažalost. I to je toliko, da kažem pre svega, mislim uočljivo da sada više... Na neki način ranije je to stizalo, kako da kažem, kroz pismene zahteve, pa se obrati lično korisnik, pa negde ne možete to da prepoznate, razmatrate taj zahtev kao svaki drugi zahtev građanina. Međutim, sada je to postalo toliko, ne znam kako bih nazvala... Drsko, bahato, da sam imala situaciju da mi građanin dođe i kaže 'poslali su me iz XX (naziv stranke)'", kaže za Crtu stručna radnica sa 35 godina staža u jednom centru za socijalni rad.
Politički klijentelizam i partijska patronaža vrlo su zastupljeni u ovim ustanovama socijalne zaštite, iako bi neko pomislio da u socijalnoj zaštiti nema toliko novca koji bi mogao da se bespravno uzima - krade. Ipak, situacija na terenu pokazuje drugačije.
 
Crta je obavila 27 razgovora sa zaposlenima u centrima za socijalni rad, među kojima su voditelji slučaja, supervizori, rukovodioci službi, direktori, kao i eksperti u socijalnoj zaštiti. Centrima za socijalni rad faktički upravljaju i država i lokalna samouprava, što znači da su pritisci višestruki i neretko vrlo direktni budući da se u malim sredinama svi poznaju, a prekršiti zakon bez ikakvih posledica je značajno lakše.
 
"Kultura neformalnog je u nekim segmentima postala integralni deo organizacione kulture centara", poručuje CRTA u zaključcima.
O klijentelističkim mrežama i zloupotrebi siromaštva
 
Učesnici u ovom istraživanju ispričali su da političke stranke raspolažu apsolutno svim ličnim podacima korisnika usluga centara za socijalni rad. Te podatke dobijaju na zahtev od zaposlenih ili od direktora ustanova, koji su vrlo često samo partijski instrument vlasti i zamenjivi igrači.
 
Budući da u Srbiji ima oko pola miliona građana koji žive u apsolutnom siromaštvu, stranke ovu ranjivost koriste kao prednost za uticaj, a zaposlene u centrima za socijalni rad ubeđuju da je ono što rade - doniranje ogreva, odnošenje paketa s namirnicama - u najboljem interesu tih građana. 
 
"Da vam kažem, oni barataju svim mogućim podacima, kakva je zaštita podataka, pa od JMBG je još najmanji podatak... Imaju sve podatke. Oni te ljude mogu da zovu i telefonom, oni imaju sve spiskove. Tu se krenulo, znate, od onih podela ogreva, pa su onda oni počeli kao da dele ogrev, da idu ljudima po kućama. Znate, donesu ogrev, imaju spisak tih ugroženih, to je, evo mi delimo ogrev, dajte nam spisak ugroženih, to je tako i krenulo, ja mislim, po opštinama. E, onda kad su krenuli da dele tako ogreve i pakete, onda je bilo, naravno, i ustupke da traže..."
 
Intervjuer Crte: "A kakve ustupke su tražili?"
 
Sagovornica: "Pa mislim, ustupke tog tipa političkog, znači da budu glasači, da dovedu još dvoje, troje na glasanje, da... Razumete, da idu na miting, da... Mislim, to je ono što se očekuje od njih", kaže ova ekspertkinja sa 35 godina iskustva u socijalnoj zaštiti.
 
Neki učesnici istraživanja primećuju i da su prakse "potkupljivanja" glasača iz najugroženijih slojeva putem davanja jednokratnih novčanih pomoći sve učestalije, ali i beskrupuloznije, što je opisano kroz citat sagovornice sa početka ovog teksta.
 
Sagovornici Crte kažu da imaju utisak da se nelegitimne, ali i nezakonite prakse političkog uticaja na najugroženije kategorije sve više i normalizuju i tolerišu.
 
"Čak nije ni da mi dajemo spiskove. I to mi je tražila jednom iz XX (ime humanitarne organizacije koju je osnovala politička stranka). Kada se formirala organizacija XX, žena iz te stranke – mi se svi poznajemo ovde – došla je kod mene, s obzirom da zna da radim socijalnu pomoć. I došla je kod mene i rekla je da su oni osnovali XX i da žele da pomognu. Ja im kažem, super, fino, baš lepo. Ovaj, i ona, eto kao 'samo im trebaju spiskovi'. To su nosioci socijalnih pomoći koji se plaćaju iz budžeta. Da, i ja kažem, kako, pa ne mogu da čitam spiskove, pa ima drugih ljudi. Nađite vi druge ljude koji da li jesu, da li nisu... Ona meni, kažem ti sigurno znaš koji su to ljudi, koji su ugroženi. Kao, pa dobro eto, hteli bismo i mi... Pa dobro, reko, mi već ovim ljudima pomažemo, a ja te podatke ne mogu da kažem. I onda ona meni kaže: 'Ali, poslali su me odozgore'", priča ova zaposlena.
 
Ona je potom otišla direktno kod predsednika opštine u kojoj živi da bi skrenula pažnju na ovu nezakonitu praksu - samo da bi saznala da je partijsku vojnikinju iz humanitarne organizacije poslao upravo predsednik opštine. Podatke je na kraju dala direktorka centra za socijalni rad, znajući vrlo dobro da je zato postavljena gde jeste.
 
"Politički uticaj i partijske klijentelističke mreže najizraženije su na vrhu (prvenstveno direktori centara, ali i njihovi zamenici i rukovodioci) i dnu (nestručni, tehnički kadar) hijerarhijske piramide u centrima. Partijsko kadriranje i zapošljavanje glavni su mehanizmi jačanja partijske mreže i kontrole i nad zaposlenima i nad javnim resursima, ali i jedan od načina za vršenje stranačke kontrole nad sprovođenjem mera iz domena rada centara za socijalni rad, dok se pritiscima na zaposlene i korisnike mreže održavaju i ispunjavaju svoje ciljeve", poručuje Crta iz istraživanja.
U svim ovim odnosima razmenjuju se usluge i resursi - nameštaju se tenderi, donira novac, trguje spiskovima, ide na mitinge po pretnjom ili uz suptilne poruke, nameštaju se drugi poslovi i usluge, ucenjuju se zaposleni na određeno... Oni koji odbiju stranački zadatak neretko plaćaju poslom.
 
Celokupno istraživanje sa detaljnijim zaključcima sa terena nalazi se OVDE.
  • Milan

    19.10.2023 22:59
    Gde leži zec
    Ako je tema zloupotreba socijalno ugroženih od strane vlasti, a svedočili su zaposleni u socijalnoj zaštiti, onda nisu oni tema. I socijalne karte je država izmislila da ima javni uvid/spisak siromašnih, koji nije ni blizu realnog. I taj bedni novac od socijalne pomoći propisuje ministar. Opštine finansiraju jednokratne pomoći i "tu leži zec".
  • Dragan

    19.10.2023 17:48
    Socijalnu nepovecavaju nikako
  • 200.000

    19.10.2023 17:21
    Glasovi
    Radi se ipak o 200.000 glasova ljudi koji primaju socijalnu pomoć

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija