Izvori ovog medija tvrde da se regrutacija stranih dobrovoljaca obavlja u vojnom registru u Krasnogorsku kod Moskve.
Prethodno je slične tvrdnje prenelo i sarajevsko Oslobođenje, ali je početkom godine i ruska državna agencija RIA novosti objavila da su srpski dobrovoljci počeli obuku u regionu Zaporožje, nakon čega je predsednik Srbije Aleksandar Vučić podsetio da je to protivzakonito.
U tekstu BBC-ja se navodi da su srpski državljani pristupili 106. gardijskoj vazdušno-desantnoj diviziji, jednoj od najelitnijih jedinica ruskih oružanih snaga. Ova jedinica bila je angažovana u desantu na Kijev krajem februara 2022.
Vojni komentator Petar Bošković tvrdi da su veliki gubici jedinice i slab odziv na mobilizaciju glavni razlozi za regrutovanje stranaca.
"
Ona je bila potpuno skrhana kada je napravila desant na Kijev. To je još jedan dokaz koliko su veliki gubici. Gubici su sada ogromni na ruskoj strani. Oni imaju velike probleme za razliku od, recimo, Izraela", rekao je Bošković za
Euronews Srbija.
Problem učešća srpskih državljana u sukobima u stranim državama prisutan je još od ranije, a pored Ukrajine, dobrovoljci iz Srbije su odlazili i na ratište u Siriji.
Vojni analitičar Vlade Radulović kaže da iako je Krivični zakonik propisao kazne za taj čin, njegovo dokazivanje je veoma otežano.
"Generalno jako je teško doći do dokaznog materijala. Opcija je da samo lice učini takav korak ili potez da bi se otkrilo. Vidite da su neki od njih po pitanju davanja izjava vrlo pažljivi, da govore sa maskama, kodnim imenima. Kada se vrati u Srbiju vi možete da ga pozovete i on će da kaže da je radio na građevini, kao što se često navodi slučaj, jer dosta naših državljana radi građevinske radove širom sveta", kaže Radulović.
Krivični zakonik predviđa stroge kazne za ratovanje u drugoj državi. Član 386. KZ predviđa zatvorsku kaznu od šest meseci do pet godina za srpske državljane koji učestvuju u ratu u stranoj državi, dok je za organizaciju i podsticanje srpskih državljana za učešće u sukobu u stranoj državi predviđena kazna do deset godina.
Sto šesta Vazdušno-desantna divizija stacionirana je u Tuli. U pitanju je elitna, odlikovana jedinica sa dugom ratnom tradicijom, još od Drugog svetskog rata.
Bošković tvrdi da povratak srpskih državljana sa ratišta predstavlja ozbiljan bezbednosni izazov za Srbiju, aludirajući na devedesete godine prošlog veka.
"Pa mi smo 90-ih imali, nama su ljudi na ulicama ginuli kao vrapci od raznoraznih ljudi bivših učesnika rata. Znači njih ne zovu džabe psi rata", kaže on.
Petrović: Na ovaj način se ugrožava ugled na zapadu
Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ističe za Euronews Srbija da je jako teško dokazati da su srpski državljani, koji su odlazili na ratišta u Ukrajini, bili angažovani u vojnim jedinicama, ali da bi jedna od preventivnih mera koje bi država mogla da uradi ne bi li sprečila dobrovoljce da idu na strana ratišta, bilo podizanje svesti o njihovom lošem uticaju.
"Svakako bi bilo značajno da vlasti u Srbiji mnogo odlučnije i češće vode javnu kampanju o tome i da upozoravaju građane da je to jako loše. Mi to do sada nismo videli. Videli smo samo neke reaktivne reakcije vlasti u Srbiji, kada se nešto desi, pa Srbija dođe na tapetu međunarodne zajednice kao izvor nestabilnosti u regionu, da onda državni organi u Srbiji reaguju. Takva reakcija treba da bude kontinuirana, jer i taj odliv ljudi iz Srbije jeste kontinuiran. Nije veliki broj građana, ali opet postoji i narušava ugled Srbije, pre svega u zapadnom svetu", rekao je Petrović.
Kaže da je u Srbiji atmosfera takva da postoji određen broj ljudi koji su naklonjeniji Rusiji i da za vlast ne bi bilo dobro da ima agresivniju reakciju ovim povodom.
"Zaista postoji jak, ruski sentiment kod jednog dela građana i bila bi nepopularna mera da država krene značajnije da se bori protiv ovog fenomena. Ti sentimenti su bili dominantni i ranije, ali su postali jači vremenom", ističe Petrović.
Komentarišući podatak da su prošle godine godine neki srpski državljani osuđivani zbog učešća u ratu na ukrajinskom frontu, prethodno su osuđivani i neki koji su učestvovali u ratu koji se vodi na teritoriji Sirije, on kaže da to nije imalo efekta.
"Sve presude su donete uz priznanje krivice okrivljenih. Kazne jesu visoke, ali od 32 presude, 28 su bile uslovne kazne zatvora a četiri su bile za izdržavanje u kućnim uslovima. Bilo je slučajeva da su se ljudi koji su osuđeni vraćali na ukrajinsko ratište", rekao je Petrović.
.jpg "Porodici sa sedmoro dece kod Niša isključena struja zbog duga od 30.000 dinara")
Komentari 6
Zare
Dušan Savić
kada čitam kako lupaju gluposti nije ni čudo ako je takva ista škola bila 90tih da smo preživeli...
Pa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar