U pismu koje je predsednica Društva Jelena Glišović 1. novembra poslala ministarki kulture Maji Gojković, skreće se pažnja na činjenicu da bibliotekari imaju "najniže plate u celom javnom sektoru", što dramatično utiče na status cele struke i na mogućnost da dostojanstveno dočekaju sledeću platu.
"Obraćam Vam se sa hitnom molbom da upotrebite svoj uticaj da se koeficijenti zarada svih zaposlenih u bibliotekama povećaju kako bi se pokazalo da je njihov rad i doprinos kulturnom životu naroda vrednovan i prepoznat. Najhitnije je potrebno i da se ispravi nepravda načinjena tokom 2022. godine kada zaposleni u kulturi nisu dobili jednokratnu solidarnu pomoć iako su se ustanove kulture, a ispred svih biblioteke, prve otvorile za građane posle prvog talasa pandemije virusa Kovid 19", navodi se u ovom pismu.
Dodaje se da su zaposleni u kulturi bili izostavljeni i iz povećanja zarada 2015. godine, koje je usledilo nakon linearnog smanjenja plata od 10 odsto.
"Ono što veoma zabrinjava je da radnici u kulturi sa srednjom stručnom spremom praktično imaju minimalnu zaradu. Najavljeno povećanje minimalne cene rada od januara 2024. godine će dovesti do situacije da će zaposleni u kulturi sa SSS imati zaradu manju od minimalne. Takođe ukazujemo i na to da su zaposleni u kulturi sa VSS 2005. godine imali platu koja je bila 30 odsto veća od prosečne plate u Srbiji, a trenutno je situacija da je plata 20 odsto manja od prosečne republičke plate", navodi se u pismu Maji Gojković.
Bibliotekari ističu velike razlike između plata zaposlenih u zdravstvu i u kulturi gde je, na primer, plata medicinske sestre u nivou plate bibliotekara sa visokom spremom. Pritom je zaposlenih u kulturi 10.560, od čega je oko 3.200 bibliotekara.
"Skoro sve biblioteke u Srbiji imaju manji broj zaposlenih nego što bi po standardima i aktuelnim sistematizacijama trebalo da bude. Broj zaposlenih se i dalje smanjuje, što zbog napuštanja radnih mesta usled niskih primanja, što zbog odlaska u penziju i nemogućnosti primanja novih radnika. Poslovi koje zaposleni u bibliotekama obavljaju svakodnevno, omogućavajući hiljadama korisnika biblioteka u Srbiji da ostvare svoje osnovno pravo na pristup znanju, proverenim i tačnim informacijama, pružajući podršku i pomoć u obrazovanju svim starosnim grupama i sa posebnom pažnjom, osetljivim grupama građana i građanki, čuvajući i brinući se o kulturnom nasleđu Srbije tako da ono bude dostupno sadašnjim korisnicima i sačuvano za buduće generacije, čine stub naše kulture, a samim tim i društva", poručuje predsednica Bibliotekarskog društva Srbije Jelena Glišović.
Objašnjava da je u aprilu održan sastanak predstavnika Ministarstva kulture i Bibliotekarskog društva, kad su predstavljeni rezultati detaljne analize statusa i položaja stručnih radnika u javnim bibliotekama Srbije.
"Od tada nismo dobili nikakav odgovor u vezi sa napretkom pregovora sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvom finansija koji su nam tokom sastanka predočeni kao naredni koraci ka poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih u bibliotekama. Ovim putem apelujemo da se pobrinete da se zaposlenima u bibliotekama Srbije, pre svega povećanjem koeficijenata zarade, poboljša materijalni položaj i vrati osnovno ljudsko dostojanstvo koje, za sada, ostaje nedostižno u uslovima egzistencijalne ugroženosti u kojoj živimo i radimo", zaključuje se u ovom pismu, koje je javno objavljeno.
.jpg "Porodici sa sedmoro dece kod Niša isključena struja zbog duga od 30.000 dinara")
Komentari 4
Marko, Liman
Vesna
Јагода
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar