Mogu li građani da smanje utrošak električne energije za bar pet odsto kako bi ostvarili popuste na te skuplje račune i koja ušteda "najviše košta"?
Što smo mogli da uštedimo - uštedeli smo, kaže nekolicina građana za
N1.
"Uključujemo mašine za veš po jeftinoj struji, kuva se ‘nabrzinu’, peglamo samo ono što što se mora, telefone ne ostavljamo noću na punjaču, bojleri su uključeni dok spavamo, jedino nam frižideri i zamrzivači rade non-stop. Jedino još da kosu prestanemo da sušimo fenom i televizor da ištekamo iz zida", kaže za N1 nekoliko građana, odgovarajući na pitanje uspevaju li da smanje potrošnju struje.
Srećom, saglasni su svi - još uvek nije toliko zahladnelo da neki od njih moraju da uključuju grejanje, a drugi koji su priključeni na gradske toplane - da se dogrevaju klimama i grejalicama.
Da bi dobili popuste od 20 do 40 odsto na račune za struju, građani će morati da smanje potrošnju električne energije za više od pet odsto u odnosu na prošlu ili pretprošlu godinu, podsetilo je resorno ministarstvo. Najavljeni su i popusti od pet odsto ukoliko se više troši "jeftinija" struja.
A saveti kako uštedeti su brojni - među njima su i oni koji ne iziskuju dodatni trošak, i oni u čiju se efikasnost sumnja, ali i oni čije sprovođenje košta, ali se isplate na duge staze.
Tako saveti kreću od kuvanja u ekspres loncu umesto u običnom, zatim poklapanja šerpi u kojima se hrana kuva (što svako iole vešt u kuhinji odavno primenjuje), ili isključivanja rerne 10 minuta pre kraja pečenja… Preko korišćenja prirodnog umesto veštačkog osvetljenja, zamene običnih sijalica onim štedljivim, pa do zamene bele tehnike onim više energetske klase, ugradnje takozvanih inverter klima umesto običnih, zamene stolarije u kućama i stanovima i na kraju - ugradnje fasadne izolacije.
Sijalice i klima uređaji
Promene koje donose najveće uštede – najviše i koštaju. Pođimo od sijalica.
Najjeeftinije je zameniti obične sijalice led sijalicama, čija cena se kreće uglavnom od sto dinara pa naviše, već u zavisnosti od proizvođača, kvaliteta i snage.
Ko hoće da investira u bolje klima uređaje, treba da računa da najjeftinije inverter klime koštaju oko 35.000 dinara (uporedni pregled ponude nekoliko prodavnica tehničke robe). Među najskupljim inverter klima uređajima smo pronašli i onu po ceni od 299.999 dinara, najviše energetske klase.
Proizvođači navode da inverter klime, za razliku od standarnih, mogu da greju i na izuzetno niskim temperaturama, kao i da u potrošnji ostvaruju uštede u odnosu na obične.
Zamena vrata i prozora
Prozori i vrata koji "ne dihtuju" dobro krivci su za veću potrošnju energenata za grejanje tokom zime. Građani koji se greju na struju u tom slučaju troše više električne energije.
Zamena stolarije prilično košta - cenovnici nekoliko stovarišta i proizvođača pokazuju da najjeftiniji jednokrilni PVC prozori koštaju 7.000 dinara (dimenzija 60x100cm), dvokrilnih nema ispod 12.000 dinara, nešto više su jednokrilna balkonska vrata, dok su dvokrilna skuplja od 20.000 dinara. Više od 20.000 dinara su i jednokrilna ulazna vrata za stan, dok su dvokrilna skuplja od 30.000 dinara. A ovde govorimo o najnižim cenama.
Olakšica kod zamene stolarije mogu da budu subvencije za šta konkurs raspisuje Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa lokalnim samoupravama. Domaćinstvima na ovaj način može da bude pokriveno oko polovine troška zamene dotrajalih vrata i prozora.
Fasadna izolacija
Najveće ulaganje, ali i najveću korist kada je reč o uštedi električne energije, donosi fasadna izolacija. Može da se radi stiroporom ili mineralnom vunom.
Preciznih podataka koliko je potrebno da se ovakvo ulaganje isplati - nema, ali procene kažu da je za to potrebno oko pet, šest godina za povrat investicije.
Toliko je neophodno da investicija sama sebe isplati. Za to vreme - potrošnja energenata za grejanje je manja.
"Cena eksterne izolacije zavisi od visine objekta, razuđenosti, broja otvora, zahtevnosti rekonstrukcije. Najčešća debljina izolacije na standardnom zidu je 12 cm", objašnjava za portal N1 Rodoljub Ivanović, diplomirani inženjer arhitekture koji se 17 godina bavi termoizolacionim materijalima.
Osim termoizolacije potrebni su i lepkovi, pa materijal da se fasada izarmira, da se navuče fasadni malter, potrebni su tiplovi, skela, rad, tu je i trošak "ruku".
Tekst u celosti čitajte na N1.
.jpg "Švajcarci se usred Beograda slikali pokazujući dvoglavog orla: Jedan uhapšen, za drugim se traga")
.jpg "I Beograđani skupljaju krv za povređene u nesreći kod Železničke stanice u Novom Sadu")
Komentari 7
Taj sam
E tako ti je sa običnom rajom.Mi da štedimo a oni će da greju bazene.Vile im šljašte od rasvete kao Božićno drvo.Kola im troše na galone.Mi da se oblačimo po buvljacima a oni po inostranstvu.Zato kad dodje vreme olovku u ruke i pamet u glavu pa neka oni štede rasvetu po zatvorima
Ne pada mi na pamet!
I platicu. Toliko mogu da dam ovim lopinama.
Ali ostalo? Skoro nista! Gorivo? Madjarska. Hrana (pa i hleb za taj dan i sutradan) i hemija? Madjarska. Odeca i obuca? Pandorf. Letovanja i zimovanja? Bilo gde samo ne u Srbiji.
Znaci minimum minimuma im dajem.
Ne zasluzuju ni ovoliko.
Ali da stedim struju ne zelim. Imam LED sijalice svigde ali ne zbog ustede vec zato sto su BOLJE.
A samo da malo pristedim pa stavim 10 kW solara na krov i postanem prozjumer i bog da me vidi
Детелинара
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar