Sme li banka, na primer, podatke o klijentima ispisane na papiru tek tako da baci u obližnji kontejner?
Rokovi čuvanja različitih dokumenata i evidencija određeni su posebnim zakonima.
Tako, na primer,
Agencija za bezbednost saobraćaja mora deset godina da čuva dokumentaciju o obavljenim tehničkim pregledima vozila iz svih agencija i firmi koje se bave tehničkim pregledom, doduše u elektronskom obliku, što je propisano Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima, piše
N1.
Politička stranka svoj godišnji izveštaj o finansiraju i izveštaj o troškovima izborne kampanje mora da, po Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, čuva bar šest godina, dok se knjige koje pravi javni beležnik čuvaju 30 godina (Zakon o javnom beležništvu).
Banke su, kaže Zakon o platnim uslugama, dužne da podatke i dokumentaciju nastale u vezi s pružanjem platnih usluga čuvaju najmanje pet godina od dana njihovog nastanka, osim ako zakonom nije utvrđen duži rok čuvanja.
Kada dokumentaciji istekne rok čuvanja, ona se, prema Zakonu o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, uništava tako da je "prilikom uništavanja dokumentarnog materijala stvaralac i imalac dokumentarnog materijala dužan da preduzme neophodne mere zaštite podataka koji bi mogli povrediti prava i pravni interes lica na koja se dokumentarni materijal odnosi".
A to znači da dokumentacija o klijentima banke nipošto ne sme da završi na pločniku ili u kontejneru, već mora da bude propisno uništena.
Vojkan Bacić, regionalni menadžer nabavke za tržište Srbije kompanije Kappa Star Recycling (KSR) koja ima ugovore o uništavanju poverljive dokumentacije sa bankama, ambasadama, brojnim državnim institucijama, za portal N1 objašnjava kako izgleda ovaj postupak.
"Banke angažuju arhivske kuće u kojima čuvaju poverljivu dokumentaciju. Kada rok čuvanja te dokumentacije istekne, ove arhivske kuće rade otpis i nakon toga se takva dokumentacija uništava. Pojedine banke imaju i specijalne kontejnere u koje odlažu ovakvu vrstu dokumentacije kojoj je istekao rok za čuvanje, koji su spolja zatvoreni tako da niko ne može da pristupi tim dokumentima, odnosno podacima", navodi Bacić.
On objašnjava da kompanija KSR ovakvu poverljivu dokumentaciju od kompanija i institucija sa kojima ima ugovore preuzima specijalnim vozilom i potom odvozi u fabriku za reciklažu.
"Tu dokumentaciju potom ubacujemo u takozvani palper - uređaj u kojem se pripremljeni papir meša sa vodom, u odnosu oko pet odsto papira i 95 odsto vode. Papir se u palperu 'razvlaknjuje' i postaje papirna kaša, koja prolazi više faza prečišćavanja tokom kojih se odvajaju nečistoće. Nakon toga se dodatno razređuje do ispod jedan odsto sadržaja papirnih vlakana i izliva na formirajuća sita. Tako se formira papirna traka, od koje nakon mehaničkog odvodnjavanja i sušenja nastaje - novi reciklirani papir", objašnjava sagovornik N1.
Na pitanje da li predstavnici banaka, preduzeća sa kojima imaju ugovor, ali i državnih institucija, prisustvuju uništavanju poverljive dokumentacije, Bacić odgovara da im je to svakako omogućeno.
"Svakom klijentu sa kojim imamo ugovor uvek ponudimo da prisustvuje procesu uništenja. To mogu da učine svaki put. Postoje određene državne institucije čiji predstavnici bez izuzetka uvek prisustvuju tom procesu", ističe Bacić, ne želeći da precizira o kojim institucijama se tačno radi.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
.jpg "Dvojac optužen da je prevarom prisvojio 1.400 tegli ajvara i lim")
.jpg "Trodnevna žalost u Jagodini zbog smrti Dragana Markovića Palme")
Komentari 2
Marta
Зорица
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar