Savet Evrope: Zemlje bivše Jugoslavije nisu se kako treba suočile sa zločinima ratova '90-ih

Autor: FoNet

Info

23.11.2023.

08:31

Neuspeh u potpunom suočavanju sa ratnim zločinima i temeljnim uzrocima sukoba '90-ih godina i dalje ima razorne posledice u zemljama bivše Jugoslavije.

Savet Evrope: Zemlje bivše Jugoslavije nisu se kako treba suočile sa zločinima ratova '90-ih

Foto: Beta/AP

Tako se ocenjuje u izveštaju Saveta Evrope objavljenom danas.

"Skoro 30 godina posle ratova, koji su devedesetih doveli do raspada Jugoslavije, krajnje je vreme da se ostvare delotvorna pravda, reparacije i istina za žrtve, ali su pomirenje i socijalna kohezija i dalje daleko, a čini se da je i mir ugrožen", navodi se u izveštaju komesarke Saveta Evrope za ljudska prava Dunje Mijatović.

Vidljivo je nazadovanje u procesu suočavanja s prošlošću, što se poklapa sa opsežnijim padom nivoa poštovanja ljudskih prava i vladavine zakona u nekoliko zemalja u regionu, ukazuje se u Tematskom izveštaju u kojem se razmatraju dostignuća i nedostaci procesa suočavanja sa prošlošću i analiziraju faktori koji pozitivnijim efektima stoje na putu.

U dokumentu se navodi da suočavanje sa prošlošću obeleženom teškim kršenjima ljudskih prava nije puki osvrt u prošlost, već neophodni uslov za bolju sadašnjost i budućnost koja se zasniva na poštovanju ljudskih prava i vladavine zakona.

Podsećajući na nekoliko pionirskih pristupa, koji su se u regionu formirali i ostavili značajnu zaostavštinu u oblasti suočavanja sa prošlošću, Tematski izveštaj dodaje da je postojao odlučan stav da neće biti nekažnjivosti za "zverstva počinjena tokom ratova devedesetih, koja su u to vreme bila najgora u Evropi nakon Drugog svetskog rata".

U regionu su pokrenuti višeslojni napori u cilju obezbeđenja krivične odgovornosti, koju su činili jedan internacionalan krivični sud, domaća suđenja za ratne zločine i mehanizmi odgovornosti, bilo internacionalizovani, bilo hibridni.

Određeni broj izvršilaca najvišeg nivoa jeste izveden pred lice pravde, ali je odgovornost za zločine izvršene u ratu daleko od potpune.

Domaća i međunarodna suđenja su poslala jasan signal da pravda za teška kršenja ljudskih prava mora biti ostvarena, navodi se u Tematskom izveštaju koji je konstatovao da je region postao model za rešavanje problema nestalih lica, jer se pretpostavlja da je od procenjenih 40.000 lica koja su nestala tokom ratova, više od 70 odsto identifikovano.

Tako visokom stepenu rešavanja predmeta doprinelo je nekoliko faktora, uključujući čvrste zakonodavne i institucionalne okvire na državnom nivou, uz početnu podršku međunarodnih organizacija kao što su Međunarodni komitet Crvenog krsta, Međunarodna komisija za nestala lica, ali i delotvorno učešće porodica nestalih lica.

U Tematskom izveštaju se odaje priznanje i centralnoj ulozi civilnog društva i aktivista za ljudska prava u pomoći pri suočavanju sa teškom prošlošću obeleženu opsežnim kršenjima ljudskih prava.

Zahvaljujući hrabrosti i rešenosti žena koje su preživele silovanje i seksualno nasilje, došlo je do važnih novina na međunarodnom nivou u oblastima krivičnog prava, reparacija, odgovora na psihosocijalne potrebe preživelih, ocenjuje se u Tematskom izveštaju.

Zaostavština iz prošlosti i dalje lebdi nad regijom, navodi se, uz brojne procese tranzicione pravde koji ili stoje u mestu ili su nerešeni.

Skoro tri decenije nakon završetka ratova, uz žrtve, svedoke i osumnjičene koji stare i umiru, i

sa sve manje dostupnih dokaza, ističe vreme za ostvarenje pravde kroz domaće krivično gonjenje, a hiljade osumnjičenih tek treba da budu krivično gonjeni, upozorava se u izveštaju.

Uz veliki broj predmeta na čekanju, rad na procesu ostvarenja pravde i dalje se usporava, a državne strategije za ratne zločine ostaju nesprovedene.

Državni tužioci nisu proaktivni i često vode samo predmete koji se prosleđuju iz drugih zemalja, protiv niskorangiranih izvršilaca, ili protiv izvršilaca koji su pripadnici "drugih" etničkih grupa, konstatuje se u izveštaju.

Trenutna klima negiranja ratnih zločina i glorifikovanja ratnih zločinaca je nepovoljna za efektivno utvrđivanje državne odgovornosti, dok su zaštita svedoka i propisi o amnestiji i dalje izazov.

Jedna od ključnih prepreka pravdi je i minimalna ili nepostojeća pravosudna saradnja između nekih zemalja, što uključuje i njihovo odbijanje da izruče sopstvene državljane koji i dalje uživaju nekažnjivost, ponekad zahvaljujući činjenici da imaju dvojna državljanstva zemalja regiona.

Postoji alarmantan trend etnonacionalističkog diskursa, negiranja zločna i glorifikovanja ratnih zločinaca, što potkopava nastojanja u oblasti suočavanja s prošlošću.

Izuzetno zabrinjava što takvu praksu i odobravaju i aktivno slede političari na najvišem nivou, te je ona postala strategija za osvajanje glasova i ostanak na vlast, a ekstremne desničarske nacionalističke grupe podjednako doprinose takvom diskursu.

Određeni političari, verske vođe, javne ličnosti i istoričari aktivno učestvuju u istorijskom revizionizmu i pokušajima da se legitimizuju i cementiraju pozicije osuđenih ratnih zločinaca.

Izveštaj konstatuje da nove generacije odrastaju u podeljenim društvima, bez smislenih mogućnosti interakcije s pripadnicima drugih grupa, uče se da "druge" vide kao pretnju.

Zvanični nastavni planovi i programi za predmet istorija generalno izbegavaju obrađivanje teških kršenja ljudskih prava počinjenih protiv pripadnika drugih grupa, kao i druge osetljive teme.

Politika zvaničnih obeležavanja sećanja često je jednostrana, usmerena na slavljenje veterana i nacionalističkih narativa, s tendencijom negiranja patnje žrtava drugih etničkih grupa.

Još jedan izuzetno značajan elemenat koji potkopava procese suočavanja s prošlošću u regiji je to što se u proteklih nekoliko decenija vlasti ne bave stvarnim uzrocima ratova.

Teme

ratovi 1990-1999

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

Brajan

23.11.2023 • 16:08

Mogao

bih se složiti , ali da su se ostali suočili samo 50% kao mi , region bi bio mnogo stabilniji ! Broj presuda naših sudova prema našim državljanima je 100 : 0 ili ja nisam čuo da su u Bosni i Hrvatskoj osudili svog .

3 0 +3
002211

23.11.2023 • 14:00

Ono kad je Evropi poznato zbilja više o nama nego mnogi od nas samih.

2 4 -2
Цане армоникаш

23.11.2023 • 09:21

Нисмо се како треба уопште суочили ,док су једни гинули други су посматрали и навијали,једни играли Козарачко коло ,други Ужичко ,трећи Полку,четврти Валцер ,пети Клапу,шести Шије Шете и победи Фолклор ,а ми армоникаши прођосмо као на Неретви : Напред браћо тифусари преко воде до слободе

6 6 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.