Prostran je za
N1 rekao da se agrarna politika ona može voditi na ovakav način, gde se trguje predlozima jedne i druge strane.
Prostran je rekao da se mora rešiti pitanje amortizacije visokih troškova proizvodnje, tako što će se usvojiti Zakon o regresiranju cene troškova inputa.
"Takav zakon bi regulisao amortizaciju troškova za mineralno đuvrivo, gorivo, sredstva za zaštitu bilja, seme i sadni materijal", objasnio je Prostran.
Drugi bi bio zakon o regresiranju kamata, kojim bi se amortizovali troškovi onih poljoprivrednika koji su ušli u kreditne aranžnmane.
Treće pitanje, pitanje tržišta, prema rečima Prostrana, mnogo je teže, jer se odnosi na tržište na kom više ne postoje garantovane cene i spoljnotrgovinske barijere.
"Mi ne spominjemo jednu instituciju, a to je zadruga. Možemo je zvati kako god hoćete, stara je gotovo 180 godina, tu se moraju okupiti mali i srednji farmeri, koji ne mogu da konkurišu velikim kompanijama", podsetio je agroekonomista.
Prostran je predočio da u evropskim zemljama država stimuliše osnivanje zadruga, i mali poljopriverdnici preko njih učestvuju na produktnim berzama.
Iako pozdravlja uvećanje agrarnog budžeta, Prostran je poručio da bi udeo sredstava za poljoprivredu u ukupnom budžetu trebalo da bude srazmeran udelu poljoprivrede u ukupnom BDP-u, odnosno oko 10 odsto.
Poređenja radi, izneo je podatak da je udeo agrarnog budžeta u ukupnom budžetu EU 39 odsto.
"Poljoprivrednici su zbog ukupne situacije doživeli ekonomski fijasko, već u jesen su ušli sa skromnim ulaganjem. Ovo je samo gašenje požara", zaključio je Prostran, ističući da prolećne kulture traže mnogo veća ulaganja od jesenjih, te da ćemo tek sredinom naredne godine znati kakvo je pravo stanje.
.jpg "Porodici sa sedmoro dece kod Niša isključena struja zbog duga od 30.000 dinara")
Komentari 18
Sale
Dr mr
Imre
Da bi se to ostvarilo u zaostaloj Srbiji,potrebna je treca agrarna reforma u vlasnistvu,modernom zadrugarstvu ( poput Danske,Svedske,Holandije)gde se proces proizvodnje za poljoprivrednika ne zavrsava predajom u silose,vec na domacim i svetskim berzama.Razlog toga je proizvodnja pod vedrim nebom uz nagovestaje kataklizmi usled klimatskih promena.Proizvodnja i njeno osiguranje u zdravstvenom pogledu mora da budu u kontroli.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar