Ipak nije smanjen dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku: Na "evropskom nivou" bili smo osam dana

Od 1. decembra ove godine nivo dozvoljenog aflatoksina u mleku je, prema pravilniku koji je bio na snazi, trebalo sa 0,25 da se spusti na 0,05 mikrograma po kilogramu, što je i evropski maksimum.
Ipak nije smanjen dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku: Na "evropskom nivou" bili smo osam dana
Foto: Pixabay
Čini se da smo na "evropskom nivou" bili svega osam dana, pošto je od danas, 9. decembra, na snazi novi pravilnik koji kaže da se ova granica ipak neće spustiti do kraja novembra 2024. godine, piše N1.
 
Prošle godine je pravilnik koji, između ostalog, reguliše količinu dozvoljenog aflatoksina u mleku izmenjen "na vreme", krajem novembra, taman pre isteka roka za prelazak na stroži uslov od 0,05 mikrograma po kilogramu mleka.
 
Pa umesto da pijemo mleko sa manje aflatoksina već od 1. decembra 2022, taj rok je pomeren za 1. decembar 2023.
Ove godine je, čini se, na aflatoksin zaboravljeno.
 
Pravilnik je ponovo izmenjen tek na sednici Vlade 7. decembra, da bi izmena stupila na snagu danas, 9. decembra.
Po novom Pravilniku o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, vraćanje granice ove kancerogene materije na evropski maksimalni nivo ponovo se odlaže i to za 1. decembar 2024. godine.
 
Granica za dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku tako ostaje podignuta na 0,25 mikrograma po kilogramu, što je čak pet puta više od evropskog propisanog maksimalnog nivoa za ovaj mikotoksin, koji je i sama Srbija primenjivala pre afere sa aflatoksinom 2013. godine.
 
Podsetimo, tada je Vlada krizu sa aflatoksinom rešila tako što je dozvoljenu granicu podigla na nivo od 0,5 umesto dotadašnjih 0,05 mikrograma.
 
Od 2013. do danas granice dozvoljenog aflatoksina u mleku u Srbiji su se nekoliko puta menjale – od 0,05, preko 0,5 do 0,25 mikrograma po kilogramu. 
 
Odlaganje uvođenja granice od 0,05 mikrograma, Ministarstvo poljoprivrede, ukazujući da je Srbija u procesu usaglašavanja sa EU standardima, obrazložilo je i time što "EU standard od 0,05 mikrograma po kilogramu nije i svetski".
 
"Procenjuje se da dve trećine svetske populacije koristi referentnu granicu od 0,5 mikrograma po kilogramu, između ostalih i SAD, Kina, Japan, Indija… I sama EU ima različite granice kada je u pitanju nivo aflatoksina u svežem mleku i u sirevima", navelo je tada Ministarstvo poljoprivrede.
 
Inače, aflatoksin u mleko stiže preko kukuruza koji se koristi kao komponenta stočne hrane, a "proizvodi" ga buđ. Zato je i jedno od ključnih pitanja bilo omogućiti adekvatno sušenje kukuruza pre skladištenja.
  • Realista

    10.12.2023 12:19
    jedan loš vic
    "Za našu decu".
  • Pićuka

    10.12.2023 10:27
    Kada će ovaj narod da shvati da je zdrava hrana, ispravna voda i čist vazduh osnova života. Dokle će da tapše stadionima u pauzi između ambulante i bolnice. Evo i na ovu temu negativni lajkovi sebičnih. Sutra će da kukaju za bolesnu decu a danas im je super zbog trenutne lične koristi.
  • Alfa mozak

    10.12.2023 02:17
    Sve ce to narod opet glasati
    Kukuruz na zalihama zaražen aflatoksinom, niko neće da ga uveze, jede ga stoka

    08. jun 2023

    15:39


    Zrno kukuruza koje je uskladišteno ima problema sa toksinima, pre svega, sa aflatoksinom i zbog toga se ova žitarica gotovo i ne izvozi, budući da kupci ne žele da uzmu zaražen kukuruz, kaže Sunčica Savović iz Udruženja „Žita Srbije“.

    Podsećamo, dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku na tržištu Srbije trebalo je da se, od 1. decembra 2022, sa 0,25 spusti na evropske granice od maksimalnih 0,05 mikrograma po litru. To je predviđeno Pravilnikom o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani usvojenim još prošle godine. Međutim, upravo usvojenim izmenama tog pravilnika vraćanje granice ove kancerogene materije na evropski maksimalni nivo odloženo je za – 1. decembar 2023. godine.

    „Izvoz kukuruza u tržišnoj godini koja je počela septembra prošle, a završiće se na kraju septembra ove godine je više nego simboličan, imajući u vidu da smo do sada izvezli svega 378.776 tona. Ukoliko se nastavi ovim tempom, a ne vidim da će moći nekim drugim, upravo zbog problema sa toksinima, to će biti najmanji izvoz koji smo imali u poslednjih 10 godina“, kaže za RTS Sunčica Savović iz Udruženja „Žita Srbije“.

    Nov rod kukuruza trebalo bi da stigne za nešto više od tri meseca. Pitanje je kolike će tada biti zalihe starog roda.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija