Da li je zaista tišina: Ima li izborna tišina i dalje smisla?

Autor: Danas

Info

15.12.2023.

08:51 > 08:52

Izborna tišina počela je u četvrtak, 14. decembra u ponoć i trajaće do zatvaranja biračkih mesta u nedelju, u 20 sati. Ali, da li je zaista tišina?

Da li je zaista tišina: Ima li izborna tišina i dalje smisla?

Foto: Pixabay

Kampanje stranaka zapravo se samo premeštaju iz tradicionalnih medija i portala na društvene mreže, gde institucije nemaju delotvorne mehanizme za njihovo ograničavanje.

Zato izbornu tišinu ili treba potpuno ukinuti ili smanjiti njeno trajanje na jedan dan, jer je u suštini zastarela forma, kažu sagovornici Danasa.

Tišina pred izbore, koja traje 48 sati je period tokom koga je u medijima i na javnim skupovima zabranjeno da se objavljuju procene rezultata izbora, javno predstavljaju kandidati na izborima i njihovi izborni programi i pozivaju birači da glasaju, odnosno da ne glasaju za određene izborne liste ili kandidate.

Na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala.

Zakonom o izboru narodnih poslanika predviđa kazne za kršenje izborne tišine prema pravnim licima, medijima i njihovim odgovornim licima, ali i prema građanima koji u medijima objavljuju procene, pozivaju na podršku ili bojkot izbornih lista ili javno predstavljaju određene kandidate.

Slađana Komatina iz CESID-a podseća da i u zemljama u regionu postoji izborna tišina, ali da ona uglavnom poćinje u petak u ponoć, što znači da je kraća za jedan dan nego u Srbiji. Izborna tišina traje po jedan dan u Bosni i Hercegovini, i Bugarskoj. Rumunija i Crna Gora imaju isto kao i mi, dva dana izborne tišine.

Mnoge zemlje započinju sa izbornom tišinom u danu predviđenom za glasanje, poput Mađarske, Italije, Makedonije. U velikom broju zemalja ne postoji izborna tišina - poput Velike Britanije, Belgije, Holandije, Švajcarske.

U SAD ne postoji izborna tišina osim na dan glasanju u neposrednom okruženju biračkog mesta budući da je od strane Vrhovnog suda izborna tišina označena kao ograničavanje slobode govora.

Komatina pojašnjava da društvene mreže nisu zakonski regulisane tokom izborne tišine, te unapređenje može obuhvatiti proširenje zakonskih odredbi na ove platforme, jasnije smernice za emitere i edukativne kampanje.

"Fleksibilnost pravila je ključna uz prilagođavanje tehnološkom razvoju. Redovno ažuriranje i revizija pravila, uz razmatranje skraćenja izborne tišine u Srbiji, mogu biti ključni za očuvanje integriteta izbornog procesa i prilagođavanje savremenim potrebama i dinamici informacija", ističe ona.

Zoran Gavrilović, izvršni direktor BIRODI-ja smatra da kod nas nema smisla da postoje zakoni za koje ne postoji volja se poštuju, odnosno da ih nadležne institucije sprovode.

"Internet i socijalne mreže su van dometa zakona, jer su tako zakonodavci odlučili. Sa druge strane integritet izbornih lista je takav da nisu spremne da poštuju tišinu. Na to ih tera popriličan broj birača koji je neopredeljen. Nije do socijalnih mreža, već integriteta izbornih aktera, a i do birača koji ne kažnjavaju one koji krše izbornu tišinu i time im uskraćuju mogućnost da u miru donesu odluku za koga će glasati", navodi Gavrilović.

I Nikola Ristić, ekspert za digitalne komunikacije ocenjuje da izborna tišina kao koncept u Srbiji već dugo nema smisla, ali ne samo zbog digitalnog oglašavanja na koje se po Zakonu ne odnosi, već i zbog učestalosti funkcionerske i kampanje kroz institucije.

"Tišina ni ranije nije obuhvatala već zakupljene bilborde ili druge otvorene prostore za oglašavanje. Istina, ne možete ih zakupiti tokom tišine, ali ono što je već istaknuto tu ostaje i mesecima nakon izbora. Takođe znamo da tokom izborne tišine isplivava značajan broj skandala, afera i slično, što nije otvoreno političko reklamiranje, ali svakako jeste (nažalost) jedan od stubova političke propagande, makar u Srbiji", navodi Ristić.

Potreba je, kako kaže, novim zakonom urediti internet prostor i omogućiti uspostavljanje regulatornog tela poput REM-a, ali za onlajn prostor. Potrebna je i arbitražna uloga institucija koje bi reagovale pravovremeno u skladu sa svojim nadležnostima, a ne selektivno u skladu sa partijskom pripadnosti onih koji krše zakone.

"Nažalost, u Srbiji trenutno institucije imaju još jedan problem, a to je slaba povezanost sa velikim digitalnim pružaocima oglasnog prostora. Recimo, kompanije kao što su Meta i Google koje su najveći prodavci digitalnog oglasnog prostora, mnogo intenzivniju i bližu saradnju imaju sa pojedinim organizacijama civilnog društva, sa kojima rade na prepoznavanju lažnih vesti, kontroli kvaliteta oglašenog sadržaja i tome slično. Plašim se da našim institucijama nije u interesu da se uključe u takve tokove", zaključuje Nikola Ristić.

Teme

izborna tišina izbori 2023

Komentari 13

Hronološki Najpopularniji

pajo patak

15.12.2023 • 13:51

@Лиманац

Оно што саговорници „Данаса” не знају јесте да се интернет гаси једним притиском на дугме.
A ono što ti i drugi sužbenici ( pripadnici službe ) znate je da se ipak gasi na dugme.

4 5 -1
Zivo me zanima

15.12.2023 • 12:51

Лиманац
15.12.2023 • 09:48
Не укидању
Оно што саговорници „Данаса” не знају јесте да се интернет гаси једним притиском на дугме

Jel se samo pravis pavglu i blesav ili stvarno i jesi?

6 6 0
Ja

15.12.2023 • 12:49

…

Sta ovde ima smisla?!

8 8 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.