Mnoge činjenice koje se odnose na projekte i pomoć Brisela ili se u potpunosti prećutkuju, ili se o njima govori nedovoljno, tako da građani Srbije nisu svesni šta evropske integracije u praksi znači, piše
Demostat koji je u svojim dosadašnjim analizama, između ostalog, došao do zaključka da anti-EU sentiment dominira ne samo u prorežimskim tabloidima, već i na javnom servisu.
Deklaracija usvojena na najnovijem samitu EU-Zapadni Balkan jasno je pokazala da je Brisel itekako svestan licermerja vlasti u Srbiji, koja neretko prikriva podatke o obimu ekonomske pomoći i investicija Evropske unije u našoj državi, piše Demostat.
Demostat podseća na to da predsednik Srbije Aleksandar Vučić u izjavama pominje "antisrpski odnos Evropske unije", a jednom prilikom je kazao i kako su nam iz EU "poručili da treba da budemo ponizniji".
S druge strane, u više prilika je istakao da očekuje finansijsku podršku EU Srbiji, uključujući najavljene investicije. Kako je naveo tokom nedavne posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Beogradu - "plan rasta koji je iznela (Fon Der Lajen) od suštinskog je značaja za Srbiju".
Iako se u navedenom segmentu Deklaracije o potrebi da se pomoć i podrška EU Zapadnom Balkanu učini vidljivijom Srbija ekplicitno ne pominje, Demostat je poređenjem javnog diskursa ostalih zemalja regiona koje teže članstvu u Uniji zaključio da naša zemlja ima najizraženiju tendenciju da nedovoljno javnosti predočava značaj finansijskih sredstava koja stižu iz Brisela.
Takva situacija je paradoksalna, ako se uzme u obzir podatak da je EU najveći trgovinski partner Srbije, da većina investicija stiže upravo iz država članica Unije, te da većina pripadnika srpske dijaspore živi upravo na Zapadu – u zemljama EU i Americi.
Stepen podrške građana Srbije za članstvo u EU bio bi, nesumnjivo, znatno veći ukoliko bi vlasti, od najvišeg republičkog nivoa do onih u lokalnim sredinama, češće i konkretnije govorile o projektima koji ne bi mogli da budu sprovođeni bez sredstava koje izdvaja Evropska unija. Ilustracije radi, EU je donirala 600 miliona evra za rekonstrukciju pruge Beograd-Niš, navodi Demostat.
Takođe, prema zvaničnim podacima najmanje 1.300 poljoprivrednika u Sriji iskoristilo je mogućnost da unapredi svoje domaćinstvo kroz IPARD - instrument Evropske unije za pretpristupnu pomoć ruralnom razvoju, i u te svrhe Brisel je dosad izdvojio 288 miliona evra.
Na veoma dugačkoj listi projekata nalazi se i sporazum "Horizont Evropa", na osvnovu kojeg je Srbiji omogućeno da pristupi budžetu EU za istraživanje. Kako se navodi: "Srpske naučnoistraživačke organizacije biće u ravnopravnom položaju sa organizacijama iz zemalja koje su punopravne članice Unije".
Ono o čemu se nedovoljno govori jeste i podatak da je EU do sada uložila više od 580 miliona evra u zaštitu životne sredine u Srbiji, pri čemu je Srbija uložila oko 310 miliona evra, što je, dakle, ukupno 890 miliona evra, a više podrške je dostupno kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan.
U tom kontekstu, EU navodi: "Najvažniji rezultati podrške Evropske unije Srbiji su izgradnja mreže stanica za merenje kvaliteta vazduha, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Subotici, Šapcu, Leskovcu, Kuli, Vrbasu, Raški, Nišu, Kraljevu, Brusu i Blacu. Oni uključuju i obnovu vodovoda u Požarevcu, Inđiji i Petrovcu na Mlavi. Takođe, u Velikom Gradištu je iz temelja izgrađen vodovod."
Tekst u celosti čitajte na sajtu Demostata.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
Komentari 23
Stevan
Dušan l
Nena
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar