Analiza: Kako je glasala dijaspora u Nemačkoj?

Autor: Dojče vele

Info

20.12.2023.

21:07

Rezultati izbora u diplomatskim predstavništvima Srbije u Nemačkoj razlikuju se od ukupnih rezultata.

Analiza: Kako je glasala dijaspora u Nemačkoj?

Foto: Beta/AP

"Na izbore sam izašla zato što je krajnje vreme da se nešto promeni. A to je i moja dužnost. Građanska dužnost, kao državljana Srbije, bez obzira što sam ovde. Sve mora da se promeni".

"Momentalnu situaciju u Srbiji vidim kao dobru i nadam se da ide još na bolje. Jer momentalna vlada, šta radi kod nas, stvarno je fantastično. Najviše mi se sviđa što se brinu za sve!".

Ovo su izjave dve državljanke Srbije za Dojče vele, nakon što su glasale na izborima u konzulatu Republike Srbije u Diseldorfu.

Ovako je na parlamentarnim izborima glasala srpska dijaspora u Nemačkoj.

Ambasada u Berlinu (upisanih 1.078, glasalo 737)

Srbija protiv nasilja, SPN (61,6 odsto – ukupno 454)

Srpska napredna stranka, SNS (17,37 odsto – 128)

Izborna lista Usame Zukorlić (6,38 odsto – 47)

Konzulat Diseldorf (849/615)

SPN (34,8 odsto – 214)

Usame Zukorlić (24,55 odsto – 151)

SNS (24,39 odsto – 150)

Mi – glas iz naroda (3,25 odsto – 20)

Konzulat Minhen (1.271/987)

SPN (53,7 odsto – 530)

SNS (28,37 odsto – 280)

Mi – glas iz naroda (4,86 odsto – 48)

Konzulat Štutgart (1.131/875)

SNS (48,69 odsto – 426)

SPN (31,77 odsto – 278)

Usame Zukorlić (5,26 odsto – 46)

Mi – glas iz naroda (3,89 odsto – 34)

Lista Dr Miloš Jovanović (3,09 odsto – 27)

Konzulat Frankfurt na Majni (1.643/1.067)

SPN (36,83 odsto – 393)

SNS (26,68 odsto – 306)

Usame Zukorlić (18,65 odsto – 199)

Mi – glas iz naroda (3,94 odsto – 42)

Konzulat Hamburg (354/299)

SPN (49,83 odsto – 149)

SNS (27,42 odsto – 82)

Usame Zukorlić (6,35 odsto – 19)

Mi – glas iz naroda (4,35 odsto – 13)

Dr Miloš Jovanović (3,34 odsto – 10)

Zašto dijaspora glasa tako kako glasa?

Šta se tiče načina na koji glasaju ljudi srpskog porekla koji žive u Nemačkoj, odnosno njihovih političkih preferencija, to je generalno slabo istraženo područje, kaže nemačka sociološkinja Sabrina Majer. Razlog za to je činjenica da se radi o relativno maloj populaciji.

U fokusu interesovanja nemačkih istraživača su pre svega tri najveće migrantske grupe: ljudi turskog (2,8 miliona), ruskog (1,4 miliona) i poljskog (2,2 miliona) porekla, napominje Majer.

"Ali, ako povučemo paralelu s ljudima koji potiču iz Turske, kojih je mnogo više od Srba, onda vidimo da među njima ima veoma mnogo ljudi koji već dosta dugo žive u Nemačkoj i koji imaju neku svoju predstavu o tome kakva je današnja Turska, iako današnja Turska uopšte nije takva u stvarnosti. To je slika kojom dominira nostalgija", kaže Sabrina Majer sa Univerziteta u Bambergu.

Kad se radi, kako kaže, o zemljama na čijem čelu su lideri koje se smatra autokratama, ili čiji se stil vladanja opisuje kao autokratski, tu ljudi često imaju utisak da ta zemlja igra važnu ulogu na spoljnopolitičkom planu, da je snažna.

"I tu onda vidimo i da su ljudi u dijaspori na neki način ponosni na svoju zemlju", dodaje ona.

Kao primer navodi turskog predsednika Erdogana koji je i uoči prošlih izbora forsirao osećaj nacionalnog ponosa među Turcima koji žive u Nemačkoj.

Novi talas migranata kritičan prema vlasti

Nasuprot toj grupi birača dijaspore koji u pravilu već dugo žive u Nemačkoj je druga grupa, oni ljudi koji su tek poslednjih godina došli u inostranstvo, kao novi ekonomski migranti – po pravilu bolje obrazovani, ljudi koji imaju mnogo bolju sliku o stvarnoj situaciji kod kuće i koji svojim glasom u dijaspori često izražavaju protest protiv onih političkih opcija zbog kojih su, kako tvrde, morali da napuste domovinu.

Osećaj ponosa kod jednog dela pripadnika dijaspore još je izraženiji zbog činjenice da pripadnici dijaspore u Nemačkoj često nemaju pravo glasa, pa nemaju ni osećaj da ih nemačke stranke predstavljaju niti da im se direktno obraćaju.

Zašto za desnicu?

Jedan od anketiranih glasača ispred konzulata u Srbije u Diseldorfu rekao je da misli da je "veoma važno da pojačamo desnicu u Srbiji". Profesorka političke sociologije iz Bamberga u svom istraživačkom radu dosta se bavila pitanjem zašto su migranti često skloni desničarskim opcijama, odnosno recimo zašto nemački doseljenici iz Rusije tako često biraju desničarsko-populističku Alternativu za Nemačku (AfD).

"Naravno da se tu najpre zapitate zašto ljudi koji dolaze iz inostranstva u Nemačkoj glasaju za stranku koja je protiv stranaca? Ali, tu bi trebalo znati da desničarske stranke u Nemačkoj u svom javnom delovanju postavljaju jasne razlike između tzv. 'dobrih i loših stranaca'. Dobri stranci potiču iz pretežno hrišćanskih zemalja, na primer iz Rusije ili iz Srbije. Ti ljudi sigurno ne bi imali problema s AfD-om kad bi ona došla na vlast", smatra ona.

Postoji i jedan fenomen koji istraživači u Nemačkoj nazivaju "integracioni paradoks". To je fenomen koji se povezuje s mladim ljudima, kaže Majer.

"To su uglavnom pripadnici druge generacije doseljenika. Oni dobro žive, dobro su integrisani i dobro zarađuju. I svejedno, često imaju osećaj da su u većoj meri diskriminisani, nego recimo njihovi roditelji, odnosno prva generacija. Taj osećaj se onda manifestuje u odbacivanju vlasti u Nemačkoj, jačem fokusiranju na zemlju porekla, iako u toj zemlji možda nikada nisu ni živeli", zaključak je sociološkinje.

Teme

izbori 2023

Komentari 22

Hronološki Najpopularniji

Шковацини

21.12.2023 • 08:19

Па да

Испада да је у Немачкој још горе него код нас што се тиче одлива становништва.У 2021 год Немачку је напустило око 750000 Немачких држављана доктора,инжињера а не шљакатора и баба с... Тако исто иду и одавде али углавном они што не питају шта ће да раде већ дај шта даш.После добар кредит за ауто и да комшије пукну колико им добро "иде"!

7 2 +5
Eon

21.12.2023 • 07:06

@ Dex

Dosledno ste na strani nazadnih. Kritikujete sve i svakog, ali nazadnjaci uvek ispadnu malo manje loši.

4 5 -1
Dragan

21.12.2023 • 06:48

Kad.dijaspora u Nemackoj glasa to je ok, a Srbi iz Rep Srpske kad glasaju to je problem. Ovde se ocigledno samo pravi razlika za koga se glasa.

13 9 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.