Godinu su obeležili i uobičajeno kaskanje u evrointegracijama i nikakav pomak u normalizaciji odnosa s Kosovom, piše Hina.
Kako se navodi, tragedije masovnih ubistava početkom maja u beogradskoj školi kao i u dva sela blizu prestonice duboko su se urezale u moralno posrnulo srpsko društvo i obeležile 2023. snažnije od svih ekonomskih i političkih događaja i procesa u zemlji, te regionalnih i međunarodnih odnosa.
Kraj godine, ističe Hina, obeležavaju svakodnevni protesti u postizbornoj krizi koja će se svakako preliti u 2024, uz zahteve da se izbori ponove, najpre u Beogradu, gde opozicija veruje da je pokradena brojnim manipulacijama i zloupotrebama, registrovanim i nadzorom stranih promatrača.
"Srbija, uprkos skromnom napretku u procesu evrointegracija i pripremi za otvaranje pojedinih klastera u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji, samu sebe još drži daleko od predsoblja EU. Situacija s Kosovom se, godinama unazad ispreplitana incidentima i krizama, ne pomera ka rešenju kojim bi mogle biti zadovoljne obe strane, ali i Evropska unija koja, kao mentor u pregovorima i uz podršku Sjedinjenih Država, pokušava da približi stajališta Beograda i Prištine", piše hrvatska novinarska agencija.
Inflacija, gomilanje javnog duga i - parizer
Pored opširnijeg navođenja detalja masovnih ubistava, izbora i postizbornih dešavanja, kao i izveštaja Evropske komisije o Kosovu, Hina dalje navodi i situaciju kada su u pitanju kkonomija, inflacija i parizer.
"Ni Srbija u 2023. nije bila imuna na negativna inflatorna kretanja. S najviše stope od 16,2 odsto u martu inflacija je ipak pala na osam odsto u oktobru. Nasuprot zvaničnim podacima o padu cena, građani i dalje gunđaju plaćajući osetno veće račune za osnovne namirnice u prodavnicama, kao i za struju i komunalne usluge", navodi Hina.
Država je tokom godine u više navrata podelila pomoć penzionerima, studentima, učenicima i korisnicima socijalne pomoći, a pokrenula je populističku akciju prilagođavanjem cena najsiromašnijim slojevima stanovništva, piše Hina. U toj akciji lično šef države Aleksandar Vučić u direktnim TV prenosima propagirao je pojeftinjenje parizera i korpe dnevnih potrepština, što je izazivalo podsmeh u Srbiji i u medijima širom regije, ukazuje novinarska agencija.
Ekonomisti i analitičari su istovremeno upozoravali da su mere državne pomoći samo novi talas zaduživanja, koji će ubuduće dodatno zapljusnuti državnu kasu.
Istovremeno je javni dug države, prema podacima iz oktobra, bio 35,2 milijarde evra i skoro je udvostručen u odnosu na 17,7 milijardi, koliko je bio kad je vlast u Srbiji preuzela Vučićeva Srpska napredna stranka, piše Hina.
Toplo-hladno u regionalnim odnosima
U regionalnim i bilateralnim odnosima sa susedima nije se odmaklo dalje od stanja iz prethodnih godina. To se posebno odnosi na Hrvatsku, jer je godinu obeležio diplomatski rolerkoster s uzajamnim proterivanjem visoko rangiranih diplomata, piše Hina.
Prvo je Beograd krajem novembra proglasio nepoželjnim prvog sekretara hrvatskog ambasadora Hrvoja Šnajdera, na šta je Zagreb reagovao proterivanjem srpskog ambasadora Petra Novakovića.
Zvanični Beograd nastavio je da održava dobre odnose s Republikom Srpskom u turbulencijama koje vlasti tog entiteta imaju na nivou BiH, a predsednik RS-a Milorad Dodik čest je i rado viđen gost u Srbiji, navodi Hina.
Srbija i dalje ima posebno dobre odnose sa svojim severnim susedom Mađarskom, "najbolje ikad". S Bugarskom je, uz donaciju EU od 46,9 miliona evra i povoljan kredit EIB-a, otvorila gasni interkonektor koji će osigurati snabdevanje i dalju distribuciju gasa iz Azerbejdžana ka Evropskoj uniji.
Nastavljene su i aktivnosti u regionalnoj inicijativi Otvoreni Balkan, koju je Srbija pokrenula s vladama Severne Makedonije i Albanije.
.jpg "Porodici sa sedmoro dece kod Niša isključena struja zbog duga od 30.000 dinara")
Komentari 15
Od ove
Zoća
Beli
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar