Centri za socijalni rad bez socijalnih radnika - sa ugroženima se radi bez licenci i kontrole

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Info

27.12.2023.

15:12 > 15:09

Osam centara za socijalni rad u Srbiji nema nijednog socijalnog radnika, a neki rade i bez pedagoga i psihologa. Ovim ustanovama socijalne zaštite preterano se ne bavi ni nadležno Ministarstvo za rad.

Centri za socijalni rad bez socijalnih radnika - sa ugroženima se radi bez licenci i kontrole

Foto: Pixabay

Srbija ima 141 centar za socijalni rad, u kojima mahom vlada neorganizovanost. Preopterećeni su poslom i nemaju dovoljno zaposlenih, a iako imaju zakonske mogućnosti da zapošljavaju ljude (i stručan kadar sedi na birou), radna mesta se ne popunjavaju.

Ovo su neki od zaključaka iz upravo objavljenog izveštaja Državne revizorske institucije, koja je proveravala efikasnost rada centara za socijalni rad u pružanju socijalne i porodično-pravne zaštite.

Javno dostupni podaci ukazuju da kapaciteti naših centara za socijalni rad ne jačaju, zaposleni se ne usavršavaju, organizacija je loša, kao i kontrolni mehanizmi.

Revizori su, zbog zatečenog stanja, izrekli niz preporuka kako nadležnim organima, tako i centrima za socijalni rad u kojima su bili i češljali papire od 2020. do kraja 2022. godine. Revizor je, inače, posetio četiri centra za socijalni rad - u Nišu, Valjevu, Novom Bečeju i Negotinu.

Podaci pokazuju da u pojedinim centrima za socijalni rad u Srbiji još uvek rade zaposleni koji ne poseduju odgovarajuće licence za rad.

Zvanični podaci Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu pokazuju da se broj korisnika usluga socijalne zaštite naglo smanjio 2022. godine. Iako revizor to ne navodi, može se zaključiti da je razlog primena Zakona o socijalnoj karti, odnosno registra Socijalna karta, koji je iz evidencije korisnika socijalne pomoći "algoritamski" izbrisao korisnike na osnovu nejasnih i pogrešnih kriterijuma.

Dana 31. decembra 2020. godine na evidenciji svih centara bilo je 589.406 korisnika, 2021. godine još više - 592.825 korisnika, a 2022. godine dolazi do smanjenja na 569.961 korisnika. Najveći broj korisnika na aktivnoj evidenciji su odrasli uzrasta 26-64 godine.

Broj zaposlenih u centrima kontinuirano se smanjuje. Od 2.638 zaposlenih 2020. godine, broj se za godinu dana smanjio na 2.593 radnika, a prošle godine je bilo 2.592 radnika. I dok se broj rukovodilaca i administrativnih radnika u centrima za socijalni rad zapravo povećao, broj stručnih saradnika se kontinuirano smanjuje, broj stručnih radnika stagnira, a manje je i tehničkog osoblja.

Inače, naši propisi kažu da se za područje centra koji obuhvata 15.000 stanovnika određuje jedan stručni radnik na poslovima socijalnog rada, a dalje još jedan na svakih 5.500 stanovnika. Najviše su poslom opterećeni stručni radnici centara koji su u regionu Južne i Istočne Srbije, a potom centri u Vojvodini. Najmanje su opterećeni oni u Beogradu, zaključak je DRI na osnovu zvaničnih podataka.

Ne poštuje se ni normativ da se u centrima zapošljava najmanje 50 odsto socijalnih radnika u odnosu na ukupan broj stručnih radnika budući da je u ovim ustanovama stručnih radnika oko 42 odsto.

"U periodu na koji se odnosi revizija, Ministarstvo za rad nije vršilo analizu postojećeg normativa kadrova niti je uskladilo normativ kadrova u CSR sa promenama vrednosti kriterijuma, što je uz ograničenje maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu AP Vojvodine i sistemu lokalne samouprave usporilo dostizanje utvrđenog broja stručnih i drugih radnika u centrima i dovelo do njihove neujednačene opterećenosti", zaključuje revizor.

Iako su centri imali zakonsku mogućnost i potrebu da popune upražnjena radna mesta na neodređeno vreme, to se nije dešavalo. U proseku, osam centara za socijalni rad u Srbiji u periodu revizije, a moguće i posle toga, nema nijednog zaposlenog socijalnog radnika. Čak 21 centar radio je bez pravnika, 17 centara bez psihologa, a 57 bez ijednog pedagoga.

U Nišu ima posla, ali ne i konkursa

Od propusta u pojednačnim centrima, revizor je utvrdio da Centar za socijalni rad "Sveti Sava" u Nišu od 19. novembra 2022. godine nema nadzorni odbor jer su članovima istekli mandati. I dok je postojao, nadzorni odbor od 2020. do kraja 2022. godine faktički nije održao nijednu sednicu. Iako u ovom centru zvanično postoje upražnjena radna mesta i potreba za stručnim kadrom, radna mesta - ukupno 31 koje bi trebalo da se finansira iz gradskog budžeta, nisu sistematizovana.

Niš nije oglasio nijedan javni konkurs za prijem u radni odnos, iako na birou u lokalnoj filijali ima nezaposlenih koji su neophodnog, traženog obrazovanja - ima 55 master psihologa na birou, 10 diplomiranih socijalnih radnika i tri sa masterom, 25 diplomiranih pedagoga...

"Sve napred navedeno upućuje na to da organizacija rada u CSR 'Sveti Sava' Niš ne omogućava dosledno upravljanje obimom posla, uspostavljanje celovitog sistema odgovornosti i primereno upravljanje ljudskim potencijalima. Izveštavajući o problemima u procesu rada, predstavnici centra navode da povećani obim posla, veliki broj zaduženih predmeta po voditelju slučaja i umanjen broj stručnih radnika imaju veliki uticaj na kvalitet i ažurnost u radu", zaključuje DRI. U procesu revizije zaposleno je 10 ljudi.

Centar za socijalni rad "Kolubara" u Valjevu - malo ljudi, još manje suštine

Sami zaposleni ukazali su revizorima da ih u ovom centru za socijalni rad nema dovoljno i da su preopterećeni.

Revizija je pokazala da ne postoje kriterijumi raspodele posla, odnosno slučajeva, pa nije ni ravnomerno raspoređena opterećenost po zaposlenima. Predstavnici centra čak i sami kažu da se zaposleni žale na način raspodele predmeta. Revizija je pokazala da, iako postoje supervizori u centru, oni nisu radili svoj posao celovito.

"Predstavnici centra su naveli da je rad supervizora više formalan, bez suštine, zato što ne postoje precizna uputstva i procedure o tome na koji način je potrebno obezbediti supervizijsku podršku, u cilju nesmetanog obavljanja supervizijskog procesa", poručuje se u izveštaju.

U periodu na koji se revizija odnosi, ovaj centar za socijalni rad nije vodio evidenciju korisnika u skladu sa propisima, već su rukovodioci službi vodili ručne, nepotpune interne evidencije. Tek od 2023. godine ovaj centar zapravo vodi kakvu-takvu evidenciju.

Novi Bečej - stručni kadar bez licenci

I zaposleni u Centru za socijalni rad u Novom Bečeju revizorima su ukazali na loše uslove u kojima rade. Iako je ova ustanova 2020. godine dobila saglasnost da popuni tri radna mesta, to u naredne tri godine nije učinjeno.

Ni ovaj centar nema kriterijume za raspodelu predmeta stručnim radnicima, već se taj posao radi po "međusobnom dogovoru".

Ovaj centar za socijalni rad je skoro dve godine radio bez psihologa, a njihov pravnik nema licencu za obavljanje ovih poslova. Od 2023. godine i ova ustanova uvodi evidenciju u vidu računarskog programa, što ranije nisu imali.

U Negotinu ustanova nema nikakvu upravu

Centar za socijalni rad u Negotinu funkcionisao je bez upravnog i nadzornog odbora jer Skupština opštine sve do 13. juna ove godine nije imenovala članove.

Direktor centra faktički je nezakonito na svom položaju jer je na v.d. funkciji duže od zakonskog maksimuma, a zaključen mu je ugovor na neodređeno vreme - bez konkursa.

I ova ustanova kuburi sa kadrom, a iako su imali saglasnost da zaposle jednu osobu i sebi barem malo olakšaju, ni to nisu učinili.

Ni u ovom centru ne postoje kriterijumi za raspodelu predmeta, već taj posao radi direktor.

"Takođe smo utvrdili da u centru nije uspostavljena unutrašnja koordinacija, te da se ne održavaju ili veoma retko održavaju kolegijumi službe - unutrašnje organizacione jedinice, u cilju unapređenja procesa rada, kao i da nema zaposlenog supervizora niti direktor centra pruža supervizijsku podršku, kako bi se usmeravao i evaluirao razvoj stručnih kompetencija voditelja slučaja, što utiče na planiranje i upravljanje obimom posla. U periodu na koji se revizija odnosi, CSR nije vodio evidenciju korisnika u skladu sa propisima, već je vodio ručne, nepotpune, interne evidencije, zbog čega u reviziji nije mogla biti utvrđena zaduženost stručnog radnika predmetima, tj. opterećenost", poručuje DRI.

Ništa bolje ne rade ni ministarstva

Revizori su proveravali stanje i u Ministarstvu za rad, Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, Sekretarijatu za socijalnu zaštitu Grada Beograda i u Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku.

Prema zaključcima revizije, Ministarstvo za rad ni na koji način nije ocenjivalo stanje i pravilo presek kvaliteta u sistemu socijalne zaštite, niti su se procenjivali rizici.

Iako postoje centri za socijalni rad u kojima je proteklih godina utvrđen visok stepen rizika i vrlo im je ugrožen rad, inspekcijski nadzor nije sproveden ni posle tri godine.

Inspekcijski nadzor socijalne zaštite u Ministarstvu za rad je u periodu od 2020. do kraja 2022. godine obavljalo samo devet inspektora, nakon čega je još jedan zaposlen. U Sekretarijatu za socijalnu zaštitu Grada Beograda rade dva inspektora, a u Pokrajinskom sekretarijatu od maja 2020. ima devet inspektora socijalne zaštite.

Sekretarijat u Beogradu tri godine uzastopno nije obavio nijedan redovan nadzor, što nije učinilo ni ministarstvo. Pokrajinski sekretarijat je obavljao kako redovne, tako i vanredne nadzore.

"Takođe su navodili da je povećan broj zahteva za licenciranje ustanova socijalne zaštite, ali je nedovoljan broj angažovanih inspektora socijalne zaštite, bez čega je nemoguće obezbediti veći broj inspekcijskih nadzora i kontinuitet kontrole nad nadziranim subjektima", kaže revizor o odgovorima nadležnih u ministarstvu, uz zaključak da se nadzori sprovode tek pošto dođe do nekog incidenta.

Ministarstvo za brigu o porodici ne vodi evidenciju i nema precizne podatke o broju izvršenih nadzora nad stručnim radom centara kad govorimo o njihovoj ulozi kao organima starateljstva. Ovo ministarstvo vodi, kaže revizor, internu evidenciju u eksel tabeli, iz koje se ne može utvrditi tačan broj izvršenih nadzora, kao ni osnov postupanja.

Zbog ovih i brojnih drugih zaključaka, Državna revizorska institucija traži da Ministarstvo za rad detaljno preispita postojeći normativ kadrova, uspostavi kriterijume koji će biti zasnovani na realnim potrebama centara, te da se preispitaju standardi akreditacije programa obuke.

Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju savetuje se da pravilnikom uredi nadzor, a za oba ministarstva traži se da redovno i u skladu s propisima obavljaju nadzor u centrima.

Centrima za socijalni rad predlaže se da internim aktima propišu procedure i kriterijume za raspodelu predmeta stručnim radnicima kako bi bili jednako angažovani, ali i da donesu planove stručnog usavršavanja za zaposlene.

U toku revizije, donet je plan nadzora nad stručnim radom centara, a niški centar je doneo naredbu da tri radnice treba u najkraćem roku da obezbede svoje licence za rad.

Teme

Komentari 14

Hronološki Najpopularniji

Mbm.

04.03.2024 • 07:26

Besmisleno ministarstvo

Centri za socijalni rad i ministarstvo za rad, socijalna pitanja, postoje samo na papiru u besramnoj zemlji nestrucnih i nesocijalne vlasti kojs se ponosi uspehom bede u besposlice i nezaposlenih koji nemaju para da potplate za posao ili u partiji.

0 0 0
milenko

28.12.2023 • 03:40

Socijalna smrdija

Kad običan čovek pogleda na 'državni sistem' poslednjih 30ak god-šta očekivati od demokVatsko-četničko-nepismene Svbije !!!!!

5 8 -3
Mirjana

27.12.2023 • 22:06

Šta nije jasno

Sve što Vam nije jasno pitajte kadidate sa izbornih lista. Ko navede ijednu listu na kojoj su pomenute te dve famozne reči "socijalna zaštita" dobiće nagradu. A, kada ste čuli da se izgradila neka ustanova socijalne zaštite, nabavljena nova oprema i sl. O čemu je ovde reč. Uspešnost jedne zemlje se meri po stanju u socijalnoj zaštiti. Ovde se te dve famozne reči "socijalna taštita" ne pominju ni u izbornoj kampanji. Briga koga i za socujalnu zaštitu i za socijalno ugrožene. Uredba o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru je produžena do kraja 2026., pa kako onda zapošljavati ljude kada je ona godinama na snazi??? Budimo ljudi, ljudi!

17 7 +10

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.