Međunarodna istraga o izborima u Srbiji: Zavisi od pritiska i spolja i iznutra

Autor: N1

Info

05.01.2024.

17:59

Politička volja biće presudna kod donošenja odluke o formiranju međunarodne komisije povodom neregularnosti na izborima u Srbiji.

Međunarodna istraga o izborima u Srbiji: Zavisi od pritiska i spolja i iznutra

Foto: 021.rs

Kako piše N1, lista "Srbija protiv nasilja" je neposredno posle održanih izbora tražila osnivanje Međunarodnog verifikacionog komiteta pod okriljem Evropskog parlamenta (EP) uz učešće četiri glavne političke grupe EP-a i četiri vodeće izborne liste u Srbiji, sa nezavisnim predsedavajućim koji će pratiti i verifikovati sprovođenje svake preporuke međunarodne istrage, kao i OEBS/ODIHR i domaćih posmatračkih misija (CRTA), te utvrditi da su ispunjeni uslovi za nove izbore.

Ipak do danas nije bilo promena po tom pitanju, a prošli put međunarodna zajednica je bila angažovana posle izbora iz 1996. godine kada je konstatovano prekrajanje volje građana na lokalnim izborima, a tadašnja opozcija osvojila vlast u velikom broju gradova i opština.

Politikolog Aleksandar Đokić smatra da eventualno formiranje tela za sprovođenje istrage zavisi od dva faktora: pravno-birokratskog i političkog.

"Pravno-birokratski je proces dolaženja do izveštaja. Potrebne su razne provere, poštovanje procedura. To sve traje. Mnogo više zavisi od političkog momenta pošto Zapad dugo vremena toleriše Vučića, njegovo hibiridni režim i urušavanje demokratije", navodi Đokić.

On kaže da je na delu kulminacija neregularnosti i instrumenata koji su korišćeni za nameštanje godinama unazad. Ove godine su zbog ujedinjenja opozicije i neizvesnosti u Beogradu, neregularnosti kulminirale toliko da nisu mogle da budu ignorisane.

"Do sada su Zapadni političari mogli da zažmure na jedno oko, ali sada je to teško. EU teško može da ignoriše sve ovo jer je u pitanju evropska, a ne neka zemlja u Aziji ili Latinskoj Americi jer nije isto kada u zemlji kanididatu za EU postoji puzeća diktatura", dodaje on.

Aleksandar Ivković, urednik portala European Western Balkans za N1 kaže da dosadašnja iskustva pokazuju da EU i SAD vrše dosta ograničen pritisak na vlast kada je reč o demokratiji, jer im je vlast partner oko geopolitičkih pitanja u regionu – pre svega pitanja Kosova.

"U tom smislu su moja očekivanja nešto veća od EU, koja ima dodatnu odgovornost prema Srbiji jer je ona država kandidat, ali EU će biti zauzeta izborima ove godine. Za sada mi ne izgleda da će vlast ući u ozbiljan konflikt ni sa SAD ni sa EU oko stanja demokratije u Srbiji, sem ako ne dođe do dodatnog produbljivanja političke krize", smatra Ivković.

Oštriji jezik ODIHR

U preliminarnom postizbornom izveštaju ODHIR (Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava), glavna institucija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na 14 strana, navedeno je da su "glavni problemi kupovina glasova, prevoz birača, zastrašivanje i pritisci na birače, zatim zloupotreba državnih resursa u predizbornoj kampanji, sa posebnim fokusom na beogradskim izborima".

Izveštaj ističe i nepoštovanje prava na slobodno izražavanje i pritiska na medije u okviru predizbornog ciklusa, pasivnost u radu REM-a kada je u pitanju regulacija medija tokom izborne kampanje.

Katja Andruš, portparolka (ODIHR), izjavila je za Danas da je šef posmatračke misije ODIHR-a na parlamentarnim i lokalnim izborima u Srbiji od svojih sagovornika iz vlasti, opozicije, medija i nevladinih organizacija čuo za zabrinutost za legitimitet izbora i mogućeg organizovanja mirnih protesta opozicije.

"Šef naše posmatračke misije je čuo za zabrinutost zbog legitimiteta izbora i potencijalnog organizovanja mirnih protesta opozicije. Takođe je važno napomenuti da su zabrinutost zbog protesta izrazili i visoki državni zvaničnici uoči izbornog dana", kazala je Andruš.

Kako ističe Ivković, u izveštaju ODIHR-a, zapravo, nema mnogo novih stvari, koje se nisu pominjale i prethodnih godina.

"Jezik kojim su predstavljeni je, po mojoj oceni, nešto oštriji i direktniji, posebno kada je reč o individualnim komentarima članova misije – gospode Šidera i Šenaha – koji nisu deo zvaničnog izveštaja. To bih protumačio time što se stanje ne popravlja iz izbornog ciklusa u izborni ciklus. Mislim da je bitan momenat što su navodi o migracijama birača uključeni u izveštaj, to je novina u odnosu na prethodne godine. To pokazuje da je zabrinutost domaće javnosti povodom tog pitanja legitimna", kaže Ivković za N1.

Đokić smatra da predsednik Srbije i pored podrške Zapada razmišlja kako da najbezbolnije izađe iz krize, zbog čega su novi izbori, makar u Beogradu, očekivani.

"Vučić će, verujem, pre ići na opciju da do novih izbora u glavnom gradu dođe zbog nemogućnosti da se formira većina, a ne zbog neregularnosti. Zapad će iskoristiti sve ovo pre svega za dodatni pritisak u okviru kosovskog procesa. Oni veruju da iako nije neki demokrata, baš zato može da stavi tačku na kosovski problem i završi tu krizu kako oni žele. Osim Kosova tu je i drugi, strateški, geopolitički cilj, a to je da ceo region uđe u NATO ili EU", navodi Đokić.

Đokić kaže da su upravo to razlozi zbog čega je Zapad tolerisao i dozvolio da se uruši demokratija u Srbiji.

"Sve priče o Majdanu su nebuloze. Opozicija nema podršku zapada da ruši Vučića.. Podsećam da je demokratija u Srbiji do 2012. godine bila takmičarska. Imali smo smene Vlada, različite koalicije…", ukazuje Đokić.

Zahtev SPN nije zvanično razmatran u EU

Ivković kaže da za sada nijedna institucija EU nije zvanično razmatrala zahtev "Srbije protiv nasilja", ali da osnivanje ad-hok tela koji bi se bavili ovim pitanjima jeste moguće, posebno u okvirima Evropskog parlamenta, koji ima svoju direkciju za globalnu podršku demokratiji.

Kako navodi, u okviru nje evropski poslanici učestvuju u nadgledanju izbora i medijaciji u političkom dijalogu u trećim zemljama – tako je održan i međupartijski dijalog o izbornim uslovima u Srbiji 2019-2022.

"Podsećam na slučaj Makedonije, gde je 'trojka' evroposlanika (Kukan, Vajgl i Hovit, posle Flekenštajn) više puta dolazila u zemlju da proveri stanje reformi pred izbore 2016. godine. Možda format koji je opozicija tražila nije u potpunosti primenjiv, ali nešto slično bi moglo da se ostvari – jedini problem je što se Evropski parlament raspušta za koji mesec i slede izbori u junu, nakon čega će trajati period formiranja njegovih radnih tela i slično, što će ograničiti ono što može da uradi u Srbiji", objašnjava Ivković.

Đokić kaže da i pored podrške Zapad, ona nije neograničena, a da li će biti novih izbora zavisi od od pritisaka i spolja i iznutra.

Ceo tekst pročitajte na OVOM LINKU.

Teme

izbori 2023

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

čiča

05.01.2024 • 22:28

dobrovoljno

Evo ja se dobrovoljno prijavljujem da idem da kontrolišem izbore po Evropi. Ima da im nakarikam i šta hoće i šta neće.

9 3 +6
@Maja

05.01.2024 • 21:27

Tako "kilavi" smo vas pobedili dva prema jedan u svim urbanim sredinama gde ne možete lako da ucenjujete. A sta misliš tek da i mi imamo isti pristup medijima? Daj manite se glupavih fora sa lažnim predstavljanjem, to uopšte ne deluje. Držite se lepi ucenjivanja u ruralnim sredinama, to vas jedino još drži na vlasti.

13 19 -6
Djole

05.01.2024 • 21:15

Samo napred

Zovite Kurtija i Plenkovića u kontrolu, oni će vam dati šta hoćete.

9 12 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.