Nije se desilo: Odgovor države na nasilje - ćutanje i zaborav

Autor: N1

Info

06.01.2024.

12:00 > 11:59

Većina javnosti slaže se da su 2023. godinu obeležile tragedije - jedna u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, a druga u selima u okolini Mladenovca i Smedereva.

Nije se desilo: Odgovor države na nasilje - ćutanje i zaborav

Foto: FoNet

Iznenadnom i potpunom novom vrstom nasilja ostali smo šokirani, ali postavlja se pitanje da li je mogao da se da bolji odgovor i reakcija, piše N1.

Obećavali su nadležni mnogo, ali se uglavnom - nije desilo. Oni koje su ove dve tragedije direktno pogodile, uglavnom su, jednom rečju, ostali razočarani.

"Tragedije često imaju potencijal da izazovu osećaj solidarnosti i okupe ljude oko zajedničkog bola, stvarajući na kraju efekat katarze. Međutim, s obzirom na način na koji temu tih masovnih ubistava tretiramo u medijima, jasno je da smo takvu priliku propustili, pa me ne iznenađuje da lokalna vlast ima sluha samo za kozmetičke efekte", rekao je nadavno za N1 sociolog Dario Hajrić.

Gordana Gavrić, majka učenice iz škole "Vladislav Ribnikar", u kojoj je 3. maja 13-godišnji K.K. ubio devet đaka i čuvara, kazala je da 3. maj i dalje traje.

Ona je kritikovala i državu koja se ponaša kao da se ništa nije desilo ni 3. maja u Ribnikaru, ni 4. maja u Duboni i Malom Orašju, gde je tada 20-godišnji Uroš Blažić ubio devet, a ranio 12 osoba.

Gavrić je kazala da je gajila nadu da postoji empatija i da će zdrav razum proraditi.

"Međutim, mi živimo u takvom društvenom beznađu, da mi posle osam meseci moramo na ulici da se borimo za memorijalni centar, a on je bezupitan, i mi nećemo dozvoliti da se gazi po krvi naše dece", rekla je nedavno za N1.

Majka ubijene devojčice iz škole "Vladislav Ribnikar" Ninela Radičević naglasila je da država mora da se bavi ovim problemom

"A trenutno se ne bavi. Cela priča oko 3. maja se pretvara se u rijaliti šou oko roditelja. Ko nas je podelio", kazala je Radičević.

A memorijalni centar obećan je u prvim danima posle tragedije, kao način da se oda pošta poginulima, da se ne zaboravi tragedija i uči na greškama. Međutim, od toga da će deo škole gde su se ubistva desila biti zatvoren i preuređen u memorijalni centar, za sada nema ništa.

Govoreći o tom memorijalnom centru koji roditelji traže, a najviši organi vlasti davno obećali, Gordana Gavrić je rekla da na sajtu škole može da se pročita da će deo škole biti pretvoren u memorijalni centar, ali da će na prvom i drugom spratu ostaviti prostor za neke aktivnosti.

"Kakve aktivnosti? Taj deo škole treba obaviti crvenim platnom i napisati – po krvi naše dece ne možete gaziti", ističe ona.

Roditelji dece koja su 3. maja ubijena u masakru u Osnovnoj školi "„Vladislav Ribnikar" u Beogradu, kao i oni čija deca pohađaju tu školu, protestovali su više puta ispred te škole.

Kako su navodili, traže pravdu za žrtve majskih tragedija i veću bezbednost dece u svim školama.

U znak protesta, 16. decembra, prefarbali su u sivu boju natpis "škola" ispisan na asfaltu, a zatim je preko toga bačena i crvena farba.

Protesta je ispred škole bilo i 30. novembra. I tada je zatražen memorijalni centar i podsetilo se na to šta se – nije dogodilo.

"Mi tražimo da neko najzad preuzme odgovornost i da se najzad donesu neke odluke", kazao je tada Ivan Božović, otac devojčice Ane.

A pravda za roditelje stradale dece bio bi taj Memorijalni centar. Koji bi bio i centar za edukaciju, razgovore i rešavanje problema društva koji su do masakra i doveli. Kao borba za sećanje na sopstvenu stradalu decu, kazali su ranije sagovornici N1.

Odgovornost je nakon tragedije preuzeo ministar prosvete Branko Ružić, koji je podneo ostavku.

Njega je na tom mestu zamenila Slavica Đukić Dejanović, koja je kazala da su se "o sopstvenim koracima konsultovali sa Norvežanima", za koje je rekla da još uvek nemaju adekvatne memorijalne centre nakon masakra u toj zemlji i ubistva 77 ljudi koje je počinio Andres Brejvik.

"Pitala sam kada će oni napraviti memorijalni centar i koliko, kojom dinamikom je to išlo kod njih i nakon 12 godina još uvek nisu to uradili", navela je Đukić Dejanović.

Slična sudbina Dubone i Malog Orašja

Ubistva u selima Dubona i Malo Orašje takođe su, ako ne zaboravljena, a ono – skrajnuta.

"Život u Duboni se nije mnogo promenio u odnosu na prve dane posle masovnog ubistva. Kalendarski je prošlo osam meseci ali trauma je još tu, ta noć i dalje traje. Trudimo se da se izborimo sa traumama koje su ostale", izjavio je krajem decembra Dejan Milenković, rođak nastradalih u Duboni.

Rekao je i da je porodicama žrtava bila pružena "neka pomoć", ali nije ništa adekvatno.

Nemanja Ilić jedan je od retkih koji su preživeli masakr u selima kod Mladenovca, ali je tom prilikom teško ranjen i njegova borba traje osam meseci.

On i njegova porodica kazali su za Nova.rs da je situacija jako teška. Nemanjina majka Verica je odnedavno ostala bez posla. Muž joj je na bolovanju od kada se desila pucnjava, kao i Nemanja, koji je imao posao tada.

U nekoliko navrata, kažu, dobili su pomoć od opštine, ali su troškovi bili veliki, nekada su čak i po dva puta išli do Beograda u toku dana. Lekovi, kreme, oprema za previjanje, sva ušteđevina koju su imali, svedena je na minimum.

"Svaka pomoć bi nam dobrodošla. Lečenje nam je navodno besplatno, ali smo većinu stvari morali da platimo. Ono što je na recept mora da se doplati, a ono što nije na recept, to je tek papreno skupo. Kada smo konkurisali za tuđu negu i pomoć, žena koja radi u službi je rekla da Nemanja mora da dođe, da ga ona vidi. Dete koje leži u krevetu i jedva hoda. Moramo sanitetom da ga prevezemo da bi ga ona videla na pola minuta", ispričala je Verica Ilić.

Ilići apeluju na državu da ne zaboravi ranjene iz Malog Orašja i Dubone.

"Mislim da smo maksimalno zanemareni. Ide se na to da se što pre zaboravi, da se što pre zataška ceo ovaj događaj, Bilo pa prošlo, idemo dalje. U jednom momentu mi je zaličilo da oni misle, eto desilo se, a mi da izađemo na kraj sa tim kako znamo i umemo. Znate kako kažu u našem kraju: 'Čija bruka, toga i sramota', i to je to", rekla je.

Teme

Pucnjava Vračar Masakr kod Mladenovca

Komentari 11

Hronološki Najpopularniji

Sale-Patriot

06.01.2024 • 18:34

Info

20 mrtvih, mnostvo ranjenih, stotine psihicki ubijenih i sada nam sns botovi sole pamet da memorijalni centar nije potreban, da je rano, da su roditelji zrtava navalentni, da roditelji prezivele dece zele ucionice ... Pa ako ce se praviti nacionalni stadion za 300m evra zar nije moguce napraviti jedan prigodan memorijalni centar za trajnu uspomenu i opomenu ! Sramota sta rade botovi za svoje radno mesto u javnim preduzecima. (na odredjeno)

8 13 -5
w/e

06.01.2024 • 18:16

pic

Gde su ti roditelji bili pre incidenta? Da li su obracali paznju na to da li njihova deca maltretiraju nekog i prave monstruma od njega? Tek kad su osetili probleme na svojoj kozi hoce da nesto promene i sad su besni na sve oko sebe. Nije ovo ni prvi ni poslednji slucaj da se nesto "Nije desilo." Gde ste bili tada? Da li ste prosipali farbu po pesackom kad je Mitrovicev sin ubio devojku? Zasto ocekujete da neko to sada radi za vas?

12 13 -1
Suza

06.01.2024 • 17:09

Tuga na tugu.

6 3 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.