Tu informaciju potvrdio je Golden Stejt, u kom je Milojević bio pomoćni trener.
On je operisan u bolnici u SAD, ali nažalost njegovo telo nije uspelo da se izbori sa posledicama srčanog udara zadobijenog u noći između utorka i srede.
Milojević je rođen 15. aprila 1977. godine u Beogradu. Od oktobra 2021. godine bio je u stručnom štabu Golden Stejta. On je samostalno vodio košarkaše Budućnosti i Mege. U karijeri je igrao za Beovuk, FMP Železnik, Budućnost, Partizan, Valensiju i Galatasaraj.
Bio je i standardni reprezentativac Srbije, a sa reprezentacijom Jugoslavije je osvojio Evropsko prvenstvo 2001. godine.
Trenersku karijeru je počeo u Megi, o od 2021. je u NBA ligi.
Kako prenosi
Sport klub, odrastao je u prigradskom naselju Padinska Skela odakle je sa samo 13 godina počeo redovno da odlazi u Beograd na treninge KK Tašmajdan.
Milojević je na Taš došao na nagovor školskog druga i vrlo brzo postao dominantna figura na terenu, ne samo u svom godištu, već i nastupajući za starije.
Malo toga se promenilo do završetka njegove košarkaške karijere u dresu Partizana, 2009. godine.
Jednom prilikom, 16-godišnji Deki je postigao 141 poen protiv vršnjaka iz OKK Beograda. Tašmajdan je tu utakmicu dobio rezultatom 202:52.
Glasine o snažnom dečaku iz Padinjaka brzo su se proširile Beogradom i najbrže je reagovao Miša Lakić, koji je 1994. godine doveo Milojevića u jednu od najpoznatijih prestoničkih škola košarke, Beovuk.
Dejan je nastavio košarkaško školovanje i igrački razvoj u crno-žutoj opremi "vukova" do 1998. kada je, malo nakon osvajanja zlatne medalje na Evropskom prvenstvu za mlade, postao član FMP Železnika i potpisao prvi profi ugovor u karijeri koja je slutila na velika dela.
Posle dve sezone provedene u Železniku, od kojih je jedna bila grubo prekinuta NATO bombardovanjem, Milojevića je put dalje vodio u Podgoricu, gde se 2000. godine priključio aktuelnim šampionima SR Jugoslavije u jednom od najvećih transfera u istoriji naše košarke.
Usledili su i prvi trofeji u karijeri, dupla kruna u sezoni 2000/01, kao i debi u Evroligi.
Povratkom u Beograd 2004. godine, gde je ovog puta zaigrao u dresu Partizana, Milojević se u sistemu trenera Duška Vujoševića transformisao u najdominantnijeg košarkaša u regionu i jednog od statistički najkorisnijih u Evropi.
Za dve sezone u crno-belom osvojio je dve titule u Jadranskoj ligi i to kao najbolji strelac i najkorisniji igrač sezone, a dominacija je bila potvrđena i u prvenstvu Srbije.
Partizan je napustio 2006. godine i naredne dve sezone sa uspehom nastupao u Valensiji iz koje je potom prešao u redove Galatasaraja. Posle jedne sezone u Turskoj odlučio se za povratak među crno-bele, ali je ubrzo odlučio da zbog hroničnih problema sa kolenima završi karijeru košarkaša.
Odluku je objavio 1. septembra 2009.
Od tog trenutka, počeo je da razmišlja kao budući košarkaški trener i pedagog. Radio je na sebi, usavršavao se, obrazovao i već 2012. dobio priliku da pokaže šta zna – a znao je mnogo.
Uz njega su stasali Nikola Jokić, Vasilije Micić, Nemanja Dangubić, Ivica Zubac, Rade Zagorac, Vlatko Čančar, Ognjen Jaramaz, Marko Simonović, Timote Luvavu-Kabaro, Alfa Kaba, Goga Bitadze…
Koliko je živeo košarku govori i to što je retke periode u godini kada nije imao obaveze u Megi koristio da putuje po Americi i usavršava se na kampovima NBA timova, tako da ga je posle kratkog perioda na klupi Budućnosti od januara do juna 2021. godine put, ipak, odveo preko Atlantika.
Poziv Golden Stejt Voriorsa da se priključi stručnom štabu Stiva Kera i radi sa Stefenom Karijem, Klejom Tompsonom, Drajmondom Grinom i ostalim članovima poslednje prave NBA dinastije prihvatio je sa zadovoljstvom i na leto 2021. potpisa višegodišnji ugovor sa organizacijom iz San Franciska.
Nije doveden slučajno, njegov zadatak bio je razvoj individualne tehnike i taktike igrača na unutrašnjim pozicijama, jer su priče o tome koliki uticaj je imao na znanje i veštine sada već najboljeg košarkaša sveta – Nikole Jokića – uveliko kružile NBA krugovima.
Milojević je iza sebe ostavio suprugu i sina Nikolu.
Svi detalji oko komemoracije i sahrane biće naknadno objavljeni.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
Komentari 15
Sloba53
Počivaj u miru Ljudino.
ja
Nenad
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar