Kako stoje stvari, Beograd nije ni blizu da završi otvaranje poglavlja, što je lakši posao, a na samo petnaestak odsto je od primene pravila koje usvaja. Ukoliko vlast ne želi članstvo u EU, fer bi bilo da to kaže.
To kažu sagovonici
Danasa koje je taj list pitao gde je Srbija deset godina od održavanja prve međuvladine konferencije između Srbije i EU 21. januara 2014. u Briselu, čime je označen početak pristupnih pregovora na političkom nivou.
Temu evropskih integracija predstavnici vlasti sada onako uzgred pomenu uz one prioritetnije, a i želja građana da Srbija postane deo Unije je ispod 50 odsto. Entuzijazma je nestalo, ali i neophodnih reformi i značajnog napretka u najvažnijim i blokirajućim poglavljima 23, 24 i 35.
Strahinja Subotić iz Centra za evropske poltike za Danas kaže da činjenica da se pregovara celu deceniju ukazuje da je to period propuštenih prilika.
"Ovo je simptomatično ne samo za Srbiju, već za ceo region. Dovoljno je da se osvrnemo na Hrvatsku, koja je okončala pregovore za šest godina, pa da shvatimo koliko kaskamo", ukazuje on.
Kako dodaje, što je više vreme prolazilo, umesto da budemo bliži ka članstvu u Uniji kao našem ključnom strateškom cilju, to je naša stagnacija sve više učvršćivala svoje korenje.
"Shodno tome, obeležavanje ove neslavne godišnjice treba da nam bude podsetnik da se ne sme dozvoliti da naredna decenija bude još jedan period propuštenih prilika, pogotovo imajući u vidu da se trenutno u samoj Uniji aktivno traže rešenja za ubrzanje i oživljavanje politike proširenja", kaže Subotić.
Dok Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, kaže da deset godina pregovora koje vode novoradikali može da se svede u jednoj rečenici - mnogo obećavali, malo radili, a još manje želeli evropsku budućnost Srbije.
"Drugim rečima, lagali su", konstatuje on.
Prema njegovim rečima, sporo napredovanje i neizvesna evropska budućnost uslovljena je dvema stvarima.
"Prva je ta što su bivši radikali skinuli majice s Šešeljevim likom, obukli odela i samoproglasili se za entuzijastične Evropljane znajući da im građani Srbije nikada neće dati da vladaju dok ugrožavaju Miloševićevom retorikom budućnost kojoj se većina nada, a ustvari sve vreme su lagali, jer istinski ne žele zakone, uređenu državu, pravila koja važe za sve pa i njih, ali ne žele ni da raskinu vezu politika-kriminal jer im vlast pokazala da je ta veza vrlo ekonomski unosna za održavanje izborne mašinerije i gladna usta oko predsednika. Drugim rečima, ako imate kontrolu nad svim polugama moći, trebalo bi da možete da sprovedete svaku reformu, koju pre svega traže građani, a onda i EU", kaže on.
Kada je reč o broju otvorenih poglavlja, on navodi da je to značajno manje od drugih zemalja u regionu koje su započele pregovore, Crne Gore koja je otvorila svih 33 poglavlja, a tri je privremeno zatvorila.
"Srbija, kako stoje stvari, nije ni blizu da završi otvaranje poglavlja, što je lakši posao, a na samo petnaestak odsto je od primene pravila koje usvaja štancovanjem u nesposobnom parlamentu. Postoji nekoliko razloga za sporo napredovanje Srbije u pregovorima. Jedan od razloga je složenost pravnog sistema EU, koji zahteva značajne promene u zakonodavstvu i praksi Srbije, a pokazalo se da nemamo ni para ni ljudstva koje taj proces mogu da iznesu i tu dolazimo do druge stvari", objašnjava Beširi.
Kako kaže, Srbija nije toliko siromašna koliko se vlast razbacije novcem građana i koliko odlazi na korupciju.
"Podaci Agencije za sprečavanje korupcije pokazuju da godišnje Srbija izgubi 500 km puteva, 7500 medicinskih aparata i 350 škola samo zbog korupcije. Negativna selekcija u državnoj upravi, protivno zakonu držanje cele uprave u vanrednom stanju i nepotizam prilikom zapošljavanja dovelo je do niskog znanja i veština državnih službenika da u poslednjih nekoliko godina ne mogu ni najjednostavnije operacije da se izvode. Kadar koji je zadužen za usaglašavanje pravne tekovine EU, ali i da sprovodi zakone i redovno izveštava o primeni u većini slučajeva toliko je niskog znanja i veština da se najobičnije stvari rešavaju godinama", ukazuje sagovonik Danasa.
Drugim rečima, dodaje, čak i kad bi postojala politička volja, ne bi bilo kadra koji bi plan premijerke i predsednika mogao da sprovede u delo.
On podseća i na kompleksnost pitanja Kosova, koje je jedno od poglavlja koje Srbija mora da zatvori pre nego što postane članica EU.
"U pogledu pitanja Kosova, Srbija i Kosovo su postigli određeni napredak u dijalogu koji vode pod okriljem EU. Međutim, još nema dogovora o konačnom statusu Kosova, što predstavlja značajnu prepreku za napredovanje Srbije u pregovorima sa EU", konstatuje Beširi.
Uzimajući u obzir sve ove faktore, kaže da je teško predvideti kada će Srbija moći da postane članica EU, ali da ukoliko vlast to ne želi, fer bi bilo da to kaže i da kao i Island zatvori pregovore, jer nam se u suprotnom smeši sudbina autokrativne Turske, gde smo decenijama kandidat, gledamo gde da ućarimo šta se može i nikada ne reformišemo u demokratsku državu zasnovanu na pravu, pravdi i vladavini zakona.
"Da li je ova vlast koja može da nas uvede u EU? Sumnjam, zapravo ne sumnjam, ne može. Niti želi, niti zna", zaključuje Beširi.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Sa tribine ProGlasa: Režimu su se desili studenti i đaci koji neće da budu beskičmenjaci")
Komentari 23
Slobodan
Hm...
Na primer,Turska je `87 godine podnela yahtev da pristupi ondašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici. Postala je kandidat za EU 1999. godine. otvorila je 16 od 35 pogljavlja, samo jedno je mislim, privremeno zatvoreno...Jeste da je Turska značajan partner EU zbog migracija itd. i ona jako nazaduje u pogledu demokratije, vladavini prava itd...
Onako
Ljude treba upoznati i ponavljati im koje su prednosti.
Zbog negativne propagande se ljudi sve vise odustaju od ideje clanstva.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar