Stručnjaci o stanju stočnog fonda: Kod nas postoje tri vrste kuge. Najjača je politička

Autor: Danas

Info

25.01.2024.

09:28 > 17:14

Iako je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković još u septembru saopštila da je zaustavljeno širenje afričke kuge svinja, u ovom trenutku devet područja se vodi kao ugroženo zbog ove bolesti.

Stručnjaci o stanju stočnog fonda: Kod nas postoje tri vrste kuge. Najjača je politička

Foto: Pixabay

Samo tokom januara kao rizična područja proglašena su mesta Mrđenovac, Kupinovo, Babajić, Platičevo, Donji Dobrić, Bačinac, Rumska, Pećinci i Banovo Polje, dok je od juna do decembra 2023, čak 30 lokacija svrstano pod ovu kategoriju, piše Danas.

Na poslednjem zaraženom području u blizini Bogatića, 23. januara, ubijeno je 300 svinja, a od izbijanja epidemije eutanazirane su 78.244 svinje.

Načelnica veterinarske inspekcije u Upravi za veterinu Ljiljana Ivanjac, na Nacionalnoj konvenciji posvećenoj zdravlju životinja, bezbednosti i kvalitetu hrane, izjavila je da je stanje bolje nego prethodne godine.

"Trenutna situacija u Srbiji je sporadično pojavljivane afričke kuge svinja, u odnosu na prošlu godinu, kada je bolest velikim intenzitetom bila prisutna u našoj zemlji", kazala je ona.

Uprkos činjenici da država vlasnicima čije su svinje ubijene redovno isplaćuje naknadu, analitičari pojašnjavaju da stočari nemaju nameru da obnavljaju fondove, koji su svakako već u problemu.

Agroanalitičar Branislav Gulan, komentarišući novi slučaj u Bogatiću, kaže da je afrička kuga svinja prošla samo za vlasti, ali ne i u praksi, gde je broj svinja u značajnom padu.

"Nakon što je eutanazirano 55.000 grla, objavljen je kraj epidemije. Međutim, vidi se da ona nije gotova, virus je ostao i, gde nađe mesto da deluje, on će se širiti", navodi on.

Kako kaže, "kod nas postoje tri vrste kuge".

"Najjača je politička, koja je dovela do toga da u odnosu na 1984. imamo preko tri miliona manje svinja. Druga je klasična svinjska kuga, za koju smo tražili da se ukine vakcinacija, što je donelo državi oko 25 miliona evra godišnje uštede. Tek zatim je stigla afrička, koja je, posle svega, imala najmanje da uništi. Pre 10 godina imali smo milion i 100 hiljada krmača, a sada nije ostalo ni sto hiljada", upozorava on.

Napominje da je Srbija prinuđena da uvozi meso i da, recimo, cene čvaraka nisu visoke jer je to luksuzno jelo, već zbog toga što nemamo svinja i svinjskog mesa.

"Svinjskog mesa nemamo dovoljno. Po jednom stanovniku trošimo 15 kilograma godišnje. Ranije smo trošili 17-18 kilograma. Nekada smo proizvodili 270 do 330 hiljada tona svinjskog mesa, a sada ono mora da se uvozi. Prosečno godišnje se uvozilo po 300.000 prasića, i isto toliko svinja za klaničnu industriju. Ministarka je odobrila za prošlu godinu uvoz 500.000 prasića. Do sada smo svake godine uvozili najmanje 35 hiljada tona svinjskog mesa treće kategorije, koje je zamrznuto, uglavnom iz Španije. Španci prazne robne rezerve na šest meseci i džabe bi nam dali to meso, ali ga simbolično naplate. Meso je upotrebljivo, ali Španci to neće da daju svom narodu da jede", kaže Gulan.

Pojašnjava da se svakako nedostatak stoke ne može obnoviti uvozom 500.000 prasića, jer svi odu u klanicu. Kako dodaje, neophodno je početi iznova, sa novom poljoprivrednom strategijom.

"Za 10 godina smo ugasili 62.000 farmi i zato nema obnove stočnog fonda bez novog koncepta poljoprivrede. On zahteva nove ljude. Nije tačno da je stočni fond uništila afrička kuga, najbolje bi bilo da je sve počišćeno i da se krenulo ispočetka", smatra Gulan.

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije, kaže za Danas da uvoz svinjskog mesa u 2023. nije povećan u odnosu na 2022. godinu, iako ga nemamo dovoljno za preradu.

"Čak se se beleži pad uvoza za oko 10 hiljada tona mesa, a najviše uvozimo iz Španije, Belgije, Danske, Nemačke i Mađarske. To se može objasniti visinom cena, koje su u Evropi skočile zbog afričke kuge svinja i smanjene proizvodnje. Pre godinu i po, u Evropskoj uniji krenula je akcija smanjenja broja grla i u govedarstvu i u svinjarstvu, zbog zaštite životne sredine i zelene ekonomije. Međutim, dogodilo se ovo sa kugom, gde su mnoge države imale veliki broj eutanazije, što je uticalo na cene", pojašnjava on.

Sa druge strane, Predrag Božin iz kompanije Kamendin, koja se bavi i proizvodnjom i preradom mesa, kaže da svinjskog mesa ima dovoljno za naše potrebe.

"Domaćeg mesa za sada ima dovoljno. Trenutno pada cena svinja, samim tim i mesa, pa ne bi trebalo da postoje problemi na tom polju", kaže Božin.

Do zaključenja ovog teksta, iz Ministarstva poljoprivrede, odnosno Uprave za veterinu, na pitanja Danasa nisu odgovorili.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

stočarstvo afrička kuga svinja

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

Mimi

25.01.2024 • 18:34

Pre samo 100 godina Srbija je izvozila velike količine svinja. Nešto kasnije su se dočepale vlasti.

27 33 -6
Zbogom pameti

25.01.2024 • 18:18

sjajan naalov jos bolji tekst!

23 28 -5
Maroder

25.01.2024 • 17:57

Dobar je g. Gulan citam njegove analize i komentare ali neki put i on odluta daleko..Tacno je do je bilo 3miliona svinja..ko sto je tacno da je BEK izvozio svoj mesni narezak americkoj vojsci..ali to je bilo vreme kombinata - velikih sistema..Dakle to je bilo kod Druga Tite..al sad kod Komandanta Draze je druga pesma..treba sad dati konkretne predloge kako citav lanac pokrenuti i dolazimo do klucne tacke - prerade. Mali proizvodjac ne moze da radi samo za pijacu mora da ima neku sigurnost otkupa krajnjeg proizvoda ali i subvencije tokom citavog lanca dok ne stigne do krajnjeg proizvoda.. Mozda da vratimo onog ficfirica u frula pantalonicama i patikama i sakou - Nedimovic cini mi se da bese..ili da ostavimo da sve ode u tri...pa onda ispocetka kako valja...

11 15 -4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.