U Srbiji je 100 sela potpuno prazno, bez ijednog žitelja, sa 50.000 kuća potpuno opustelih, za koje država Srbija sada daje subvencije mladim ljudima kako bi u njima živeli sa svojim porodicama, kaže za
Danas profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu
Dragan Bataveljić, osnivač udruženja "Opstanak".
Bataveljić kaže da su to podaci iz istraživanja i monografije "Ruralne sredine u Srbiji - spasavanje sela i države" novinara i publiciste Branislava Gulana u kojom se, između ostalog, navodi i da je u Srbiji oko 500 sela u kojima je broj stanovnika manji od 10 ili 15, a prosečna starost njihovih žitelja više od 70 godina.
"I to je na izdisaju. Država Srbija decenijama nije 'primećivala' taj problem i nije se ulagalo u 'obnovu' seoskog stanovništva. Tek onedavno Srbija počinje da radi na tome", kaže Bataveljić za Danas.
Procene pojedinih demografa u Srbiji su da bi do polovine ovog veka u Srbiji moglo da nestane čak 3.000 sela.
Na pitanje "da nije malo kasno?" on se poziva na onu narodnu "bolje ikad nego nikad", sa opaskom da smo se kasno "probudili" kao i činjenicom da se u Srbiji ionako rađa malo dece, bilo da je u pitanju grad ili selo.
Kao ilustraciju za ovu temu on navodi primer levačkog sela Dobroselica kod Rekovca koje je, ne samo po njemu prelepo mesto, već i po istraživanjima Agencije za regionalni razvoj proglašeno za najbolje mesto u Srbiji (sastav zemljišta, najčistija voda i vazduh, zdrava i idealna vazdušna strujanja...) i u njemu danas živi samo desetak i to starijih stanovnika.
"Koja je to perspekitiva? A, svi uslovi, i to idealni - postoje", kaže Bataveljić.
Autor knjige "Ruralne sredine u Srbiji - spasavanje sela i države" Branislav Gulan kaže za Danas da sa nestankom sela nestaje i Srbija, da ostaje pusta.
"Brigu o selima u našoj zemlji vodi čak 37 institucija, a rezultati su katastrofalni. Mi imamo 4.700 sela u Srbji i za 10 godina nestaće ih 1.200, svako četvrto, jer imaju manje od 100 stanovnika. Više od 1.000 sela u Srbiji nema čak ni prodavnicu", ističe Gulan.
U našim selima, kako kaže, ima 200.000 praznih kuća, što je i 200.000 praznih staja i obora za uzgajanje životinja.
"Od izvoznika mesa postali uvoznici, a to je zato što propadaju sela. S druge strane, porasla je potražnja za piletinom što je dokaz siromaštva, kao i podatak da smo 2017. godine po stanovniku godišnje trošili 83 kilograma hleba, a prošle godine je to bilo samo 48 kilograma. Imamo šanse da se nešto promeni, ali za to treba nova vlast i nova politika. Podelili smo 2.650 kuća na selu, to je država platila, međutim, šta ti ljudi tu da rade, od čega da žive? Pljačkaša privatizacija Srbije odnela je sve iz sela, nijedno više nema neku malu fabriku ili prerađivačku industriju", napominje Gulan.
Ekonomista iz Novog Pazara Teo Taraniš naglašava da je budućnost sela u Srbiji odavno neizvesna.
"Selo kao mesto, u kojem se odvijaju konkretne ekonomske aktivnosti, nije podržano adekvatnom poljoprivrednom politikom. Kao prostor, u kojem se odvija svakodnevni život ljudi, bez odgovarajuće putne povezanosti ili uslova za obrazovanje i lečenje, osuđeno je na gašenje. Sve velike priče o rastu BDP i velikim infrastrukturnnim ulaganjima, zaobilaze selo i ljude u tim područjima. U takvim uslovima neminovno je nestajanje sela", napominje Taraniš.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "VIDEO: Dačić i Irena Vujović izviždani na svečanosti dečjeg hora")
.jpg "FOTO, VIDEO Jedna osoba poginula, tri povređene u udesu u Paraćinu: Vozila prepolovljena")
.jpg "Studentkinja: Nema potrebe za dijalogom sa Đukić Dejanović, jer naši zahtevi nemaju veze s njom")
Komentari 18
Gerila
/
u srbiji se gradjani rugaju poljoprivrednicima svaki put kada protestvuju
Rile
Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanje manipulacije njihovim pristankom .
Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka , da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv .
8) VELIČANJE GLUPOSTI
Javnost treba podsticati u prihvatanju prosečnosti .
Potrebno je ubediti ljude da je ( in, u modi ), poželjno biti glup , vulgaran i neuk .
Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci .
9) STVARANJE OSEĆAJA KRIVICE
Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću , usled oskudnog znanja , ograničenih sposobnosti , ili nedovoljnog truda .
Tako nesiguran i potcenjen pojedinac , opterećen osećajem krivice , odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema .
10) ZLOUPOTREBA ZNANJA
Brz razvoj nauke i tehnologije u posljednjih 30 godina stvara rastuću provaliju između znanja javnosti i onih koji ga poseduju i koriste , vladajuće elite .
“ Sistem ” , zaslugom biologije , neurobiologije i praktične psihologije , ima pristup naprednom znanju o čoveku i na fizičkom i na psihičkom planu .
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar