Visok krvni pritisak, anksioznost i depresija: Od sagorevanja na poslu boluju i radnici u Srbiji
Sindrom sagorevanja na poslu predstavlja posledicu profesionalnog stresa koji ima svoje medicinske, psihološke i sociološke aspekte.
Foto: Pixabay
Ne prođe ni dan, kako kažu za Danas u jednom od najvećih sindikata u zemlji, da im se radnici ne jave zbog tog problema, dok psihijatri upozoravaju na posledice po mentalno zdravlje, od kojih su neke anksioznost i depresija.
Istovremeno, burnout ili sindrom izgaranja na poslu još 2019. godine je Svetska zdravstvena organizacija uvrstila kao dijagnozu u 11. izdanju priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti i to kao profesionalni fenomen.
Jedan od srpskih radnika, koji je insistirao da ostane anoniman zbog mogućih posledica na poslu, opisuje za Danas kako izgleda narušavanje zdravlja zbog stresa i sagorevanja na poslu rečima: "Ja sam završio kod lekara".
"Sve naše priče su iste, samo su promenljive u ovoj jednačini u kojoj kompaniji se dešava maltretiranje i koji šef to sprovodi. Radim u proizvodnji preko dve decenije. Svoj posao volim i mogu da ga radim žmureći profesionalno, u zahtevanom obimu i rokovima. Otkako su došli novi šefovi ili ignorišu radnike ili ih potkazuju svojim nadređenima, spotiču, podmeću nogu. Okreću kolege protiv nas ili zatrpaju poslom. To nam izaziva stres. Prvo sam zbog toga nervozan odlazio kući, razmišljao o nepravdi koju trpim, dobijao nesanicu, bio neraspoložen, počeo da zazirem od odlaska na posao, a sam odlazak mi je, verujte, bio kao da idem na klanje. Da ne govorim o kvalitetu odnosa koji je zbog toga bio narušen u porodici. Naprosto, upao sam u neizdrživo stanje: morao sam da radim, a išao sam na posao s užasom u glavi pitajući se šta je danas na redu", priča on.
On je potom rešio sve da prekine, otišao je kod lekara koji ga je uputio kod specijaliste. Dobio je dijagnozu reakcija na težak stres, ali mu je rečeno da je "ispred vrata kliničke depresije", uzimao je propisanu terapiju.
"Zanimljivo je što sam bio na bolovanju tri nedelje i tokom tog perioda niko me s posla nije zvao da me pita kako sam, što bi bilo normalno i ljudski, a kada sam se vratio, to pitanje nisam dobio ni od šefa. Ponašao se kao da se ništa ne dešava", navodi on.
Dr Radosavljević: Šefovi najčešće prave rascep u kolektivu
Dr Igor Radosavljević, psihijatar u Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" dodaje da je, kada je burnout u pitanju, kvalitet komunikacije na poslu, realne i virtuelne, od ključnog značaja.
"Da li na poslu imamo atmosferu opuštenosti, poštovanja, sinergije ili pritiska, pretnje, beznađa? Ljudi imaju određeni potencijal za adaptaciju i kad se radi o negativnoj atmosferi, ali posle izvesnog vremena taj potencijal se istroši, postajemo napeti, impulsivni, anksiozni", kaže on.
On kaže da, kada se radi o autoritarnom, diktatorskom načinu rukovođenja poslom, napetost, nesigurnost, ali i suspregnuti bes i osećanje nepravde počinju da "nagrizaju" sve aspekte psihosocijalnog funkcionisanja zaposlenog.
"Dodatni problem je što šefovi najčešće prave rascep u kolektivu i obavezno imaju grupu podanika pomoću kojih ojačavaju svoju kontrolu i moć, što sagorevanje ostalih čini izvesnijim. Anksioznost ili napetost, strah, neizvesno iščekivanje lošeg, kao i depresija ili tugovanje, pad samopoštovanja, beznadežnost, su u psihijatriji fenomeni koji se javljaju samostalno ili u sklopu drugih poremećaja, a sastavni su deo i burnouta. Prepoznavanje tog mobinga, uzajamna podrška među zaposlenim i glasno nepristajanje na zloupotrebu moći od strane pojedinca, ključni su alati u borbi za ljudsko dostojanstvo", navodi on.
Prema rečima dr Radosavljevića, za razliku od dikatatorskog šefa, dobar je onaj koji je kompetentan u struci, zrela ličnost koja poštuje sebe i druge, uvažava ideje drugih i razmatra ih sa ozbiljnošću, trudi se da u kolektivu vlada saradnja i dobra atmosfera.
"Dobar šef vešto uvezuje doprinose svakog pojedinca i on je organizator, a ne diktator. Treba, takođe, znati da postoje realno psihološki teški poslovi kada šef ne može sprečiti burnout. Zato je sa aspekta mentalnog zdravlja, dobro da se ne ostane predugo na takvim poslovima. Treba, ipak, napomenuti da ljudi individualno reaguju, da svako ima svoje specifične tačke osetljivosti i da svako ima svoju tačku sloma", objašnjava taj psihijatar.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), potvrđujući reči dr Radosavljeviće, kaže za Danas da je sve tačno i prisutno u praksi - od diktatorski nastrojenih šefova koji maltretiraju radnike ignorišući ih ili preopterećujući ih nerazumnim zahtevima, do onih koji pokazuju moć i zloupotrebljavaju "svoje dobre ili privatne odnose sa svojim nadređenima", pa tu poziciju koriste da potkazuju zaposlene, ucenjuju ih svojom "moći", podmeću im nogu ili naprosto ogovaraju i ignorišu, ne ceneći njihov rad i trud.
Ranka Savić: Svakodnevno nam se javljaju ljudi koji trpe
Ranka Savić ističe da se njima svakodnevno javljaju ljudi koji kod sebe još uvek ne prepoznaju burnout, ali imaju velike probleme.
"To više nisu samo problemi sa poslodavcem i šefovima, nego između samih radnika. Do toga dolazimo zašto što je jedna armija, većinom partijskih ljudi uglavnom u državnim institucijama, tu došla sa stavom 'bogom smo dani i mi možemo sve'. Pritom oni, u najvećem broju slučajeva, ne znaju posao koji rade zbog čega su neprijateljski raspoloženi prema starim radnicima, koji znaju da rade svoj posao. Imaju neverovatan gard prema njima. Neprekidno im podmeću nogu, sapliću i doživjavaju kao konkurenciju. U poslednje vreme sve to se pojavljuje između samih radnika i nekad je veći problem od samog odnosa radnik – poslodavac", ističe Ranka Savić.
Pročitaj još
Kako dodaje, sa druge strane, tu su problem i oni "mali šefovi" koji su neposredno nad radnicima.
"Kada se jave takvi problemi u stranim kompanijama, najgore je što nemamo problem sa strancima i relativno ih lako rešavamo, već sa našim ljudima u tim kompanijama. Oni, u borbi za svoje bonuse svake vrste, ne prezaju od maltretiranja radnika, što za posledicu ima njihovo sagorevanje na poslu i pojavu raznih bolesti. Visok pritisak je postao kao 'dobar dan' među radnicima", kaže ona.
Prema njenim rečima, činjenica je da Srbija za Evropom zaostaje 50, 60 godina i "stalno govorimo o tome šta je novo uvela Evropa".
"Bila bih srećna da jednom govorim o tome šta je Srbija uvela i kakvi su rezultati toga što smo uradili za svoje zaposlene. Ne razmišljaju radnici da imamo jedan život i jedno zdravlje, ćuti se i trpi. U mnogim ustanovama i preduzećima nema sindikata, što nije dobro. Da nije sindikata u Srbiji, radnike bi gazili. U inostranstvu se govori o uvođenju četvorodnevne radne nedelje, neke kompanije u okviru svog poslovnog prostora imaju takozvane sobe za opuštanje radnika. A mi ćemo vrlo brzo početi ponovo borbu za petodnevnu radnu nedelju, pošto postaje normalno da se radi šest dana tokom radne nedelje", opisuje Ranka Savić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VIDEO: Srednjoškolci iz Beograda krenuli na protest u Novi Sad: Pešači više stotina njih
24.04.2025.•
2
Srednjoškolci su danas, 24. aprila krenuli iz Beograda u dvodnevnu šetnju do Novog Sada.
Razotkrio saobraćajnu mafiju: Sad se spori sa državom, oteli mu dete, spalili kuću...
24.04.2025.•
0
Prvi prikriveni islednik u Srbiji koji je razotkrio saobraćajnu mafiju čiji deo su bili i ljudi iz sistema, umesto da dobije zaštitu države, kao nezgodan svedok degradiran je i šikaniran na poslu.
.jpg "U kući u Resniku ispalio više hitaca iz vatrenog oružja i ranio starijeg muškarca")
U kući u Resniku ispalio više hitaca iz vatrenog oružja i ranio starijeg muškarca
24.04.2025.•
0
S. T. (45) uhapšen je zbog nelegalnog oružja i nanošenja lakih telesnih povreda.
.jpg "Brnabić: Rektor Đokić ne odlučuje samostalno, instrukcije mu daje neko ko želi da sruši Srbiju")
Brnabić: Rektor Đokić ne odlučuje samostalno, instrukcije mu daje neko ko želi da sruši Srbiju
24.04.2025.•
12
Predsednica parlamenta Ana Brnabić ocenila je da rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić ne donosi samostalno odluke i da mu instrukcije daje neko ko želi da sruši Srbiju".
Fabrika čarapa "Proleter" otišla u stečaj, 300 radnika ostalo bez posla
24.04.2025.•
2
Privredni sud u Čačku doneo je rešenje o otvaranju stečajnog postupka u fabrici čarapa "Proleter" u Ivanjici, zbog trajne nesposobnosti plaćanja, a oko 300 radnika fabrike ostalo je bez posla.
Informer neće plaćati frekvenciju REM-u, vratio dozvolu i emituje preko "kabla"
24.04.2025.•
8
Informer TV obavestio je 16. aprila pisanim putem Regulatorno telo za elektronske medije (REM) da više ne namerava da pruža medijsku uslugu terestrijalnim putem u zoni raspodele Avala.
Direktorka škole u Saranovu u kojoj se srušio plafon podnela ostavku
24.04.2025.•
2
Direktorka osnovne škole "Direktorka osnovne škole "Karađorđe" u Saranovu kod Rače Vesna Vićentijević podnela je ostavku nakon što se srušio plafon u jednoj učionici, saznaje Beta u Školskoj upravi.
Srbija bez nezavisnih veštaka za ekološke sporove: Niko neće u klinč sa firmom koju štiti država
24.04.2025.•
1
U Srbiji nema kvalitetnih i nezavisnih veštaka za ekološke sporove, naročito kada se pokrenu parnice protiv najvećih kompanija koje direktno ili skriveno "tetoši" država, piše Biznis i finansije.
Popović: REM je poluga vlasti, izbor njegovih članova je političko pitanje
24.04.2025.•
1
Nekadašnja članica Saveta REM-a Judita Popović ocenila je da je zahtev studenata koji se odnosi na to regulatorno telo opravdan.
Popadić: Univerzitet u Beogradu mora da insistira na ispunjenju studentskih zahteva
24.04.2025.•
5
Univerzitet mora i dalje da insistira na studentskim zahtevima, a koji se mogu rešiti krajnje jednostavno ispunjenjem tih zahteva, rekao je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Dragan Popadić.
Pad plafona u školi u Saranovu četiri meseca posle rekonstrukcije: Kakve veze Montop ima sa tim?
24.04.2025.•
8
Pad plafona u učionici škole u selu Saranovo kod Rače nameće pitanja kako je rađena rekonstrukcija i da li je postojala kontrola radova.
Išao kamionom u rikverc na auto-putu kod Dobanovaca i usmrtio radnika
24.04.2025.•
0
Javni tužilac Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu zatražio je zadržavanje M. G. (25), osumnjičenog da je u Dobanovcima na delu auto-puta na kojem se izvode radovi, kamionom izazvao nesreću.
Vučić: Studenti i građani će nastaviti sa nasiljem, biramo trenutak za primenu sile
24.04.2025.•
73
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će studenti i građani koji učestvuju u blokadama "nastaviti s nasiljem", a da će država "birati trenutak kada će nasilju stati u kraj".
Građani Novog Pazara će tražiti da se Vučiću oduzme titula počasnog građanina
24.04.2025.•
3
Zbor građana Novog Pazara usvojio je sinoć skoro sve predloge o akcijama i zahtevima iznetim na prethodnim skupovima.
Kako vlast zamišlja dijalog: Izjava u policiji, razgovor s premijerom, pa nova krivična prijava
23.04.2025.•
7
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić prethodnih dana je prvo pozvan u policiju, zatim na sastanak kod premijera Macuta, nakon čega je stigla i nova krivična prijava.
Sud u Hagu postavio novog kontrolora procesa koji protiv Šešelja treba da se vodi u Srbiji
23.04.2025.•
3
Sudski Mehanizam u Hagu postavio je Dagmaru Albreht za kontrolora procesa koji bi u Srbiji trebalo da se održi protiv lidera SRS Vojislava Šešelja i njegovih saradnika, optuženih za nepoštovanje suda.
Infrastruktura železnice Srbije završila prošlu godinu sa gubitkom od 4,6 milijardi
23.04.2025.•
3
Infrastruktura železnica Srbije završila je 2024. godinu sa neto gubitkom od 4.672.459.000 dinara. Njihov gubitak manji je za oko 2,5 milijarde nego na kraju 2023. kada je iznosio 7.203.974.000.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - možete li najbolje do sad?
23.04.2025.•
11
Novi 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
U Srbiji prošle godine u udesima poginulo 514 osoba
23.04.2025.•
2
Od 21. do 27. aprila širom sveta obeležava se Nedelja prevencije povreda u saobraćaju.
Nakon što je govorio na protestu, profesor u Kragujevcu razrešen dužnosti tutora
23.04.2025.•
8
Nakon što je juče govorio na protestu studenata medicine u Kragujevcu, profesor Aleksandar Cvetković sa Fakulteta medicinskih nauka danas je razrešen dužnosti tutora, objavili su studenti.
Komentari 5
Коров
Jarvis
/
obican radnik dobije otkaz kada dobije kancer
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar