Besplatna pravna pomoć i dalje nije potpuno dostupna svima kojima je potrebna

Besplatna pravna pomoć ugroženim kategorijama stanovništva, iako u Srbiji zakonski moguća već četiri godine, i dalje nije u potpunosti dostupna svima kojima je potrebna.
To je zaključak istraživanja "Ključni nalazi o primeni Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u 2023. godini", koje je predstavljeno danas.
 
Prema istraživanju, koje je sprovela Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11, ni jedinice lokalne samouprave, ni advokati, kao dve strane zakonski ovlašćene da se bave ovom oblašću, često nemaju kapacitete, ali ni želju da zastupaju najugroženije, ocenjeno je na predstavljanju rezultata u Kući ljudskih prava i demokratije u Beogradu.
"Najčešće primedbe predstavnika jedinica lokalne samouprave, koje treba da omoguće besplatnu pravnu pomoć, jeste da je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći neprecizan, nejasan, kako za službenike, tako i za one koji im se obraćaju, kao i da je proizvoljan, a naročito u segmentu definisanja uslova ko su lica koja ostvaruju ovo pravo, što otvara širok prostor za manipulaciju", rekla je autorka istraživanja Jovana Nikolić.
 
Prema njenim rečima, problem predstavlja i nedostatak kadrova u jedinicama lokalne samouprave, gde je često samo jedna osoba zadužena i za rešavanje imovinsko-pravnih problema građana, ali i za besplatnu pravnu pomoć.
Dodala je da je istraživanje pokazalo i izostanak reakcija Ministarsva pravde u slučajevima kada u lokalnim samoupravama nije ni oformljena služba za besplatnu pravnu pomoć, iako zakon to nalaže.
 
Pravni savetnik Inicijative A11 Uroš Ranđelović rekao je da su advokati, sa kojima je razgovarano tokom istraživanja, u malom broju slučajeva bili raspoloženi za pružanje besplatne pravne pomoći.
 
"Postoji i nizak nivo efikasnosti upućivanja predmeta od strane službi bespravne pravne pomoći lokalnih samouprava advokatima, ukoliko one nisu u situaciji da se time bave. Istovremeno, kada je advokatima predmet uspešno upućen, često izostaje stručna, savesna i blagovremena pomoć", rekao je on.
 
Kako je naveo, trenutno korisnik prava na bespravnu pravnu pomoć ne može da utiče na izbor advokata, čak i ako je u sukobu interesa.
 
Istovremo, mnogi od advokata nisu ni specijalizovani, odnosno obučeni da rade sa marginalizovanim građanima kojima je potrebna besplatna pravna pomoć - sa korisnicima novčane socijalne pomoći, osobama u situaciji beskućništva, stanovnicima romskih naselja, žrtvama nasilja, korisnicima azila...
 
Ranđelović je naveo da često problem predstavlja i nedovljno opredeljenih sredstava za besplatnu pravnu pomoć, u slučaju da je pruža lokalna samouprava.
 
Dodao je i da se, u slučaju kada advokati pružaju besplatnu pravnu pomoć, isplata dela sredstava za naknadu koji refundira Ministarstvo pravde često prolongira, pa to dodatno demotiviše advokate da se bave besplatnom pravnom pomoći za najugroženije kategorije stanovništva.
"Uredbe koje određuju tarifu za pružanje besplatne pravne pomoći propisuju dosta niže naknade od uobičajenih, pa i to utiče na motivaciju", naveo je on. 
 
Ranđelović je naveo da potencijalnim korisnicima najveći problem predstavljaju previše strogi uslovi za konkurisanje za besplatnu pravnu pomoć, kao i komplikovan, birokratski obrazac zahteva koji se popunjava za bespravnu pravnu pomoć, na devet strana.
 
Prema njegovim rečima, problem u Srbiji predstavlja i opšta neinformisanost građana da imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć.
 
Ranđelović je istakao da se zbog svega toga udruženjima građana i sindikatima mora obezbediti mogućnost za pružanje bespravne pravne pomoći građanima.
 
Na predstavljanju je istaknuto i da, uprkos brojnim problemima, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći do danas nije imao nijednu značajnu reviziju ograničenja, nejasnoća i dvosmislenosti koje su utvrđene u praksi.
 
Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći u primeni je od 1. oktobra 2019. godine. Nova analiza A 11 - Inicijative za ekonomska i socijalna prava obuhvatila je intervjue sa zaposlenima u jedinicama lokalnih samouprava, advokatima i ranjivim grupama/pojedincima.
 
Konkretno, od devetoro zaposlenih na poslovima pružanja besplatne pravne pomoći u gradovima i opštinama u Srbiji, čak sedmoro priznaje da jedva primenjuju zakon - neretko i da je primena nemoguća.
 
Rokovi su prekratki, službenika nema dovoljno, a poseban problem je neverovatno kršenje zakona koje se ogleda u odbijanju većine jedinica lokalne samouprave da uopšte organizuju službu besplatne pravne pomoći za svoje građane.
 
Istraživanje je u celosti dostupno OVDE.
  • Zoran

    25.03.2024 13:56
    Žalba
    Kakva besplatna pravna pomoć,kada posle procesa Vam sve naplate i to muški u Srbiji ne postoji ništa besplatno sam reč kaže ali u ovom društvu, samo se tako zove i kaže inače naplate sve.
  • Mbm

    14.02.2024 13:17
    Besplatna pravna pomoc se ne pruzs ljudima kojima je potrebna, niti advokati hoce da rade bez novca koji uzimaju od stranaka. Dodatni je problem i u sudovima.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija