Kako navode, mediji su u većini slučajeva prećutkivali ono što je negativno za vlast, u "blaćenju opozicije" kao izvorima služili su se anonimnim nalozima na društvenim mrežama, a pisanje o estradi se "proširilo na krug ljudi za koje ne znamo uopšte čime se bave".
Kako je rečeno na predstavljanju izveštaja o poštovanju Kodeksa novinara Srbije, u Pres centru Udruženja novinara Srbije (UNS), u istom periodu tom telu je bilo podneto samo 50 žalbi.
Novinarka Vera Didanović je kazala da je u posmatranom periodu zabeleženo da "većina medija vrlo iscrpno izveštava o idejama i aktivnostima vlasti, uz potpuno prećutkivanje i selektivno informisanje onoga što je negativno za vlast".
Didanović je dodala da je izveštavanje o opoziciji u tabloidima "uglavnom negativno", uz ogroman broj najčešće nepotpisanih tekstova, u kojima se iznose neistine o opozicionim strankama i njihovim liderima.
Istakla je da je tokom monitoringa primećeno da je jedan od načina "blaćenja opozicije" bilo prenošenje postova sa anonimnih naloga na društvenim mrežama, da su navođeni naslovi "u kojima imate nepostojeći citat", kao i da je u isto vreme više različitih medija objavljivalo ista navodna saznanja o nekom događaju, kao na primer o višenedeljnom štrajku radnika pošte.
Članica komisije za žalbe Tamara Skrozza je kazala da je dobra vest da nije bilo drastičnog povećanja broja kršenja Novinarskog kodeksa Srbije, a da je loša vest da nije bilo ni smanjenja.
Ona je istakla da su mediji najviše kršili pravo na pretpostavku nevinosti, da se masovno kršilo pravo na zaštitu privatnosti, a da je ove godine "novitet" kršenje Poglavlja 1 Kodeksa novinara Srbije - istinitost u izveštavanju - po njenoj oceni pre svega zahvaljujući izbornoj kampanji.
"Naš šampion po broju prekršaja tokom godine je list 'Alo'. Imamo i pad (dnevnog lista) 'Politika' na ovoj rang listi, koji je dosta kršio kodeks tokom kampanje", rekla je Skrozza.
Kao negativne primere izveštavanja ona je istakla tekstove o masovnom ubistvu u OŠ "Vladislav Ribnikar", koje se dogodilo u maju prošle godine.
Skrozza je kazala da su se u medijima "pojavljivali čitavi serijali o maloletnom ubici", sa temama koje nisu bile javni interes i koje su uznemiravale veliki broj ljudi.
Govoreći o izveštavanju medija o estradi, Skrozza je kazala da se "krug estradnih ličnosti proširio na ljude za koje ne znamo uopšte čime se bave", odnosno da se osim izveštavanja o učesnicima rijalitija, koji su nepoznati široj javnosti, počelo izveštavati i o njihovim rođacima, prijateljima ili komšijama.
"Kada se sve sabere, situacija nije vesela. Mislim da treba za istoriju da ostane zabeleženo kako se u ovom vremenu pisalo i izveštavalo", zaključila je Skrozza.
Komentari 3
Branko
Bane Bumbar
Koga
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar