Pet glavnih pitanja i odgovora o vraćanju obaveznog vojnog roka

Autor: N1

Info

18.02.2024.

09:18

Najavu vraćanja obaveznog služenja vojnog roka, suspendovanog 2010. godine, prate brojne nedoumice koje, prema najavama iz Ministarstva odbrane, neće biti razrešene pre maja.

Podsetimo da su nadležni najavili da bi od 1. maja trebalo da bude poznato da li se definitivno vraća obavezni vojni rok, u kom formatu i drugi detalji.

Koliko bi trebalo da traje vojni rok, koliko regruta je Vojsci Srbije potrebno na godišnjem nivou, na koga bi se odnosila vojna obaveza, šta će biti sa prigovorom savesti, postoje li uslovi za smeštaj i obuku vojnika, koliko će nas to koštati - neka su od pitanja koja najviše interesuju javnost, a na koja je N1 pokušao da pronađe odgovore.

Koliko regruta bi služilo obavezni vojni rok na godišnjem nivou?

Jedno od otvorenih pitanja je i koliko regruta bi godišnje redovno služilo vojsku, kao i da li će žene imati obavezu služenja vojnog roka, što bi dodatno povećalo pre svega infrastrukturne troškove.

Prema nekim procenama, sadašnje potrebe Vojske Srbije su oko 10.000 regruta na godišnjem nivou, odnosno 2.500 po uputnom roku, kojih je četiri u toku godine - mart, jun, septembar i decembar.

U periodu od 2002. do 2005. godine, samo Vojni okrug Beograd, koji je obuhvatao sve gradske opštine, kao i Mačvanski i Kolubarski upravni okrug, upućivao je u Vojsku SCG 4.500 do 5.000 regruta po uputnom roku, dakle 18.000-20.000 godišnje.

U istom razdoblju, na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora, godišnje je na odsluženje vojnog roka odlazilo između 45.000 i 50.000 regruta.

General-potpukovnik u penziji Petar Radojčić navodi za N1 da je početkom 2010. godine, u odnosu na formacijske potrebe, nedostajalo oko 2.300 vojnika, odnosno 34 odsto, što ukazuje da je opredeljenje za profesionalizaciju bilo nužno.

"Svaki drugi regrut počeo je da izbegava vojnu obavezu, a zloupotreba prava na prigovor savesti uzela je maha. Svedoci smo da započeti proces nije završen, a pitanje je i da li će. U međuvremenu ništa suštinski nije učinjeno da se kvantitativna i kvalitativna popuna vojnicima poveća i poboljša", konstatuje Radojčić.

Imajući u vidu da je Srbija 2006. godine pristupila NATO programu "Partnerstvo za mir" i da su započeti različiti oblici saradnje sa tim savezom, usvojen je standard NATO po kategorijama - 15 odsto civilnih lica, 45 odsto profesionalnih vojnika, 25 odsto podoficira i 15 odsto oficira, među kojima od 0,3 do 0,6 odsto generala.

Koliko bi trajao obavezni vojni rok?

Nije poznato ni koliko bi trebalo da traje vojni rok, za sada se samo spekuliše da bi to moglo da bude tri meseca, što je pre skoro dve godine predlagao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ipak, tu svoju izjavu Vučić je krajem januara ove godine delimično korigovao, nagoveštavajući mogućnost da vojni rok bude produžen na 100 ili možda 110 dana.

Neke stvari, pak, jesu poznate, poput dužine osnovne vojničke obuke, koja, prema sadašnjem programu, traje dva meseca i dvadeset dana.

Na koga bi se odnosila vojna obaveza?

Na dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem u Vojsci Srbije mogu se prijaviti kandidati muškog i ženskog pola koji u 2024. godini navršavaju od 19 do 30 godina života, ali još nije poznato da li bi prvu generaciju vojnika na redovnom odsluženju vojnog roka činili samo oni koji su tek napunili 19 godina.

"Ne znamo trenutno ni koga će da kači vojna obaveza. Prošle godine smo imali nešto više od 35.000 momaka koji su napunili 19 godina, a treba nam oko 10.000 vojnika. Ko je taj koji će da kaže ko ide, a ko ne ide? Šta ćemo sa ljudima koji na lekarskom pregledu izjave 'ako me pošaljete u vojsku, ja ću da se ubijem', ajde da vidim ko će da ih pošalje u vojsku", upozorava predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić.

U kojoj meri prigovor savesti može uticati na odziv regruta?

Lice nije dužno da, protivno svojoj veri ili ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja. Lice koje se pozove na prigovor savesti može biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oružje, u skladu sa zakonom, propisano je Ustavom Srbije u članu 45.

Novinar Davor Lukač, koji dugi niz godina prati aktivnosti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, ocenjuje da bi se većina vojnih obveznika pozivala na prigovor savesti, što bi, dodaje, imalo veliki uticaj na odziv regruta.

"Držanje vojnika sa prigovorom savesti osam meseci da dokoni po kasarni ne samo da je besmisleno, nego treba tog čoveka hraniti, omogućiti mu spavaonice, posteljinu i slično. A on će u stvari tamo da skuplja lišće u jesen, kosi travu u proleće i leto, okopava ružičnjake, pere kamione i automobile ili da riba hodnike i spavaonice jednom ili dvaput dnevno. I da čisti sneg kad napada u krugu kasarne i oko njih", slikovito opisuje Lukač.

Podatke o broju regruta koji su se pozvali na prigovor savesti do kraja 2010. godine imaju samo Ministarstvo odbrane i Generalštab Vojske Srbije, ali je do njih nemoguće doći jer se tretiraju kao vojna tajna.

Koliko bi koštalo vraćanje obaveznog vojnog roka?

Procene o tome koliko bi državu koštalo vraćanje obaveznog služenja vojnog roka kretale su se u rasponu od 90 miliona do 600 miliona dinara.

"Od 2016. godine logističke 'procene' državnih zvaničnika bile su proizvoljne, rekao bih spekulativne. Iznos se, bez prethodne sveobuhvatne analize i izrade studije izvodljivosti, ne može ni naslutiti, jer se pouzdano ne zna trajanje vojnog roka, koliki je raspoloživi regrutni potencijal, kao i koliko bi vojnika bilo u svakom od četiri uputna roka", napominje Radojčić.

Kako kaže, ne zna se ni koliki bi bili finansijski izdaci za nastavna sredstava (uključujući i ubojna sredstva), gorivo, ishranu, opremu, garderobu i ostalo, te da li bi vojnici imali novčane prinadležnosti i u kom iznosu.

Komplet uniforma M-10, uključujući cipele i čizme, košta oko 170.000 dinara ili približno 1.500 evra. Svaki novi regrut zadužio bi po jedan komplet uniforme, što bi na procenjeni broj od 10.000 vojnika godišnje koštalo oko 15 miliona evra. Tom trošku treba dodati i cenu obroka za vojnika, kao i ispaljene municije na gađanjima kojih ima ukupno šest.

"Regrute na odsluženju vojnog roka morate u svakom uputnom roku, dakle četiri puta godišnje, da obučete u nove uniforme, dok se uniforme za profesionalnu vojsku menjaju na dve godine. Za svaku generaciju vojnika moraju biti obezbeđeni novi kompleti uniformi, koje se potom razdužuju i idu u magacin za neku rezervu ili se rashoduju", ističe Novica Antić.

Jedan od izdataka je i mesečna plata vojnika. Vojnici na dobrovoljnom služenju vojnog roka mesečno primaju oko 46.000 dinara, ali bi plata redovnih vojnika, procenjuju sagovornici N1, verovatno bila dosta niža od tog iznosa.

Ceo tekst N1 o vraćanju obaveznog vojnog roka, uz nekoliko dodatnih pitanja i odgovora, čitajte OVDE.

Teme

vojni rok

Komentari 20

Hronološki Najpopularniji

gde si sluzio

18.02.2024 • 17:10

u obdanistu?

huhuhuhu
18.02.2024 • 15:14
@hahahaha
Ti prvi da si bio u vojsci, znao bi šta je A i B komplet.

Izvini gardista, nismo te prepoznali mi sa polovnim i ishabanim i A i B kompletima i rastegljenim dugackim gacama i iznosenim cizmama.

2 6 -4
huhuhuhu

18.02.2024 • 15:14

@hahahaha

Ti prvi da si bio u vojsci, znao bi šta je A i B komplet.

5 3 +2
Ja

18.02.2024 • 15:10

Šabac i Pančevo

Vrli pukovniče, načelniče Uprave za vojni obavezu... kaži zašto si ugasio vojne odseke u Šapcu i Pančevu. Ako te nije sramota.

4 1 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.