Kako smo došli od olovke i sveske do noža i sekire u đačkoj torbi?
Učenik osmog razreda doneo je nož u školu, istu onu u kojoj je sedmak u maju ubio devetoro dece i čuvara. Samo dan kasnije, u drugoj osnovnoj školi, učenica šestog razreda donela je u školu sekiru.
Foto: 021.rs
Ovo su samo dva poslednja u nizu incidenata nakon masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar".
Upravo zbog svega ovoga postavlja se pitanje kada i kako su olovke, a sada i tablete i mobilne telefone, zamenili vatreno i hladno oružje, piše Euronews Srbija.
U izveštaju Zaštitnika građana navodi se da svaki 10. učenik skoro svakodnevno trpi nasilje u školi.
Nasilje među vršnjacima je čest i prepoznatljiv fenomen u školskom okruženju, s obzirom na to da se svaki četvrti učenik izjasnio da je nasilje deo školske svakodnevice, a da tek šest odsto đaka tvrdi da nisu svedočili nasilju u svojim školama.
U vršnjačkom nasilju, pokazalo je istraživanje Zaštitnika građana, u većem procentu učestvuju dečaci. Oni takođe imaju i negativnije stavove prema Romima, LGBTI+ osobama, starijim osobama, ali i prema devojčicama.
Istraživanje je sprovedeno u 18 osnovnih i srednjih škola u Srbiji i u njemu je učestvovalo 390 učenika i 158 nastavnika.
"Ako se nasilje toleriše kod dece, posle određenog broja godina dobićemo nasilnog pojedinca u društvu, i tako jedan krug nasilja otvara drugi krug nasilja. Škola mora da bude bezbedno i sigurno mesto za našu decu i zbog toga se u prevenciju nasilja moraju uključiti svi koji učestvuju u obrazovanju i vaspitanju dece - od roditelja, nastavnika i škola do nadležnih organa - centara za socijalni rad, tužilaštava i policije", naveo je Zaštitnik građana.
Psihološkinja Radmila Vujić Bojović navodi da je nasilja u obrazovnim ustanovama uvek bilo, ali nikada ovoliko.
"Ako vi u porodici odgajate decu kojima je sve podređeno, a mi to sada radimo, najveći broj roditelja se vodi time samo da je dete srećno. A niko od njih ne zna šta to znači. I onda se ta deca sretnu u jednom kontekstu koji je škola, gde ih ima puno. I svi oni očekuju da sve bude podređeno njima i da se svi prilagode njima, a to je nemoguće. Vi onda imate nasilje koje samo čeka da se desi. To je jedna stvar. Druga stvar, sistematski se u školama zapravo nasilje previđa i zataškava. Tek kad se desi nešto ekstremno i kad to postane senzacija i dođe u medije, onda mi o tome mislimo i pričamo. A zapravo, nasilje je počelo mnogo, mnogo, mnogo ranije. Pa nije donelo sekiru iz čista mira? Nešto je tome prethodilo", rekla je Vulić Bojović za Euronews Srbija.
Na pitanje kako smo došli dotle da đaci nose oružje u rančevima u školu, kaže da već decenijama živimo u jednoj prilično vandrednoj situaciji i atmosferi sveprisutnog nasilja.
"Što kada govorimo o ratnim dejstvima devedesetih, pa onda bombardovanje, pa onda kao u tom nekom mirnodopskom dobu, mi zapravo sve vreme živimo u stanju pojačane tenzije, napetosti, zabrinutosti, brige za egzistenciju itd. To je nešto što je prosto konstanta naših života koja kod svih ljudi rađa napetost, tenziju, anksioznost i depresiju i to sve češće vidimo kao pojavne oblike u praksi kada radimo sa ljudima. Deca, kao, da kažem uslovno rečeno najslabija karika, karika sa najmanje iskustva, sa najmanje proživljenog, doživljenog, nekako teže i kompleksnije izlazi na kraj sa tim teškim osećanjima, osećanjima neizvesnosti, teskobe, straha, napetosti", kaže Vulić Bojović.
I zbog toga, kako dodaje, u nedostatku boljih puteva za razrešenje te tenzije, u nedostatku sistemskih pristupa i "rešavanja međuljudskih najšire rečeno napetosti, oni pribegavaju tome da dobiju ideju neke samozaštite kroz naoružavanje i spremnost da naude nekome drugome".
"To, naravno nije opravdanje za takvo postupanje. To postupanje je u svakom kontekstu negativno. Ali, čini mi se da nekako najlakše bi bilo okriviti decu i patologizirati pojedinačne slučajeve. A zapravo mi govorimo o jednom ozbiljnom društvenom fenomenu gde se jedini vid komuniciranja i odnošenja prema drugima zapravo pretvara u nasilni vid", kaže sagovornica Euronews Srbija.
Poručuje da je danas u društvu veoma malo empatije, razumevanja i tolerancije. To su, ocenjuje, fenomeni koji su se u društvu izgubili.
"Mogu da se vide samo u izuzetnim pojedinačnim slučajevima kao neki tračci nade, ali na tome se sistemski ne radi bukvalno od vrtićkog uzrasta da se takva vrsta osećaja i osećanja razvija kod dece. Roditelji su prezauzeti, potpuno rastrzani između borbe za osnovnu egzistenciju i nekako sve je manje vremena koje porodica provodi zajedno u nekim aktivnostima koje nisu obaveza ili učenje. Tako da se period u kome se sa decom radi, pod znacima navoda radi, jer to se stvari ne radi, već se živi sa decom, se sve više i više skraćuje. I deca su nekako upućena i usmerena samo na sebe. Rezultat toga je ono što vidimo unazad, evo, sada već neko vreme", kaže Vulić Bojović.
Ona je izrazila bojazan da se bez odgovornog pristupa i sistemskoj promeni, pre svega obrazovnog sistema od najranijeg vrtićkog uzrasta neće videti pozitivni pomaci.
Prof. dr Kristina Brajović Car kaže da smo dugačak put kao društvo prešli od sekire, preko olovke, pa nazad.
"Zakazane tuče između škola osamdesetih godina sa napunjenim džepovima hladnog oružja, zatim ratovi devedesetih u kojima su deca prvo odrastala bez igračaka, pa odvođena pravo iz školskih klupa na ratište. U primirju između ratnih sukoba imali smo pucnjave po gradskim klubovima, brze vožnje, pljačke, udese tinejdžera, otmice, atentati... Ne znam odakle da krenem u pravljenju poređenja u odnosu na danas zatečeno pogoršanje", kaže ona, te dodaje da time podseća ukratko na kontekst odrastanja generacije roditelja koji danas predstavljaju vrednosne uzore.
"Oni se verovatno nikad neće osećati bezbedno, ali to je već tema za kliničku psihologiju. Ne treba zaboraviti da je majska tragedija zločin koja nema svoje uporište za poređenje u modernoj istoriji Srbije, pogotovo ne u mirnodopskim uslovima u okviru kojih dolaze na naplatu sve ratne traume, priče o ratu, neprijatelju i sredstvima borbe. Maj je mesec nenadoknadivog gubitka. Za sve nas", ističe Kristina Brajović Car.
Posledice, dodaje, su razarajuće i za pojedinca i za društvo, te da svaka analitika relativizuje odgovorne, a da to u ovim slučajevima niko ne želi.
"Puna odgovornost na počinioce i pomagače. Sudski epilog će dati usmerenje za budući pravac vaspitnih i bezbednosnih strategija", kaže ona.
Osvrnuvši se na pitanje autoriteta u školama, sagovornica Euronews Srbija, smatra da je odnos roditelja prema školi tu presudan i da doprinosi više od kaznenih mera koje bi škola preduzela:
"Ova institucija je urušavana decenijama i to je nemoguće reparirati bilo kakvom odlukom, rešenjem ili novim protokolom ponašanja. Roditelji smatraju školu obrazovnim 'servisom' i uglavnom nemaju vaspitna očekivanja od nastavnika svoje dece. Naprotiv u toj komunikaciji više energije i vremena posvete upravljanju utiskom nego što su zainteresovani da uvaže sugestije i da problem udruženo sa školom rešavaju. Ovde govorimo o trendu, ne o pojedinačnim slučajevima kod kojih saradnja sa školom i oslanjanje na autoritet nastavnika nikad nije ni bila upitna".
Pročitaj još
Dakle, kako objašnjava, moramo da uvažimo sve one svetle i dobre primere kada govorimo o negativnim fenomenima da bismo inspirisali promenu koju želimo. Nije, ističe, dovoljno ubadati prstom u anomalije i sistemske greške, bez nuđenja usmerenja šta da menjamo i na kojoj liniji komunikacije.
Za kraj poručuje roditeljima da u ovom društvu možda ima i pametnijih i stručnijih od njih i da to zapravo nije sramota, već uteha.
"Ponekad ti 'pametniji i stručniji' mogu da budu upravo vršnjaci vašeg deteta koji bolje prepoznaju i osete patnju, potrebe i rizike koji se javljaju kod vašeg deteta kojeg vi slepo volite. Treba uvažiti intuiciju dece i njihovu procenu, bez kontaminiranja sopstvenim interpretacijama onoga što vide i osećaju. Nekako bih odatle krenula", zaključuje prof. dr Brajović Car.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Novaković (NPS): Pred kraj godine će se razgovarati o prelaznoj vladi, hteo to Vučić ili ne
17.04.2025.•
4
Potpredsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Borislav Novaković ocenio je da će se, pred kraj godine, razgovarati o prelaznoj vladi.
VIDEO Blokada RTS-a ušla u četvrti dan: Studenti ne odustaju od zahteva
17.04.2025.•
1
Studenti zahtevaju raspisivanje novog konkursa za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ili gašenje javnih medijskih servisa.
Advokat Jovan Rajić: Hrvatska državljanka nije napustila Srbiju, čeka se odluka Upravnog suda
17.04.2025.•
1
Pravni zastpunik hrvatske državljanke Arien Stojanović Ivković, advokat Jovan Rajič objavio je da ona nije napustila Srbiju i da se čeka odluka Upravnog suda, koji bi odložio izvršenje te odluke.
Grozev: "Izveštaj FSB je uvredljiv za svakog ko kritički razmišlja"
17.04.2025.•
18
Novinar Kristo Grozev izjavio je da je "siguran da je 15. marta korišćen neki oblik zvučnog oružja".
Profesorke i saradnice Filozofskog fakulteta traže reakciju Odbora za rodnu ravopravnost
17.04.2025.•
4
Deo profesorki i saradnica Filozofskog fakulteta u Beogradu pozvala je univerzitetski Odbor za rodnu ravnopravnost da Vladi Srbije uputi javni prigovor zbog izbora Dejana Vuka Stankovića za ministra.
Rektorski kolegijum beogradskog univerziteta osudio pozivanje rektora Đokića u policiju
17.04.2025.•
1
Prošireni rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu osudio je "neumesno postupanje" prema rektoru tog univerziteta Vladanu Đokiću koji je pozvan da sutra dođe u policiju i da iskaz.
Dačić: Nije istina da je Vučić naredio da policija uz primenu sile deblokira zgradu RTS-a
17.04.2025.•
13
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kaže da je neistinita tvrdnja predsednika DS Srđana Milivojevića da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić naredio policiji da uz primenu sile deblokira RTS.
"Kreni-promeni" objavio novi spisak ustanova i preduzeća koje su "pritiskale" da se ide na mitinge
17.04.2025.•
4
Pokret "Kreni-Promeni" objavio je dopunjenu listu institucija koje su navodno ucenjivale zaposlene da idu na miting Srpske napredne stranke.
Održana prva sednice Vlade u novom sazivu, za generalnog sekretara imenovan Petar Janjić
17.04.2025.•
1
Vlada Srbije održala je prvu sednicu u novom sazivu, na kojoj je za generalnog sekretara Kabineta imenovan Petar Janjić.
Na VMA u Beogradu preminula 62. žrtva požara u diskoteci u Kočanima
17.04.2025.•
3
Na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu danas je preminuo Stojanče Stefanov, 62. žrtva požara u diskoteci u Kočanima, saopštilo je Ministarstvo zdravlja Severne Makedonije.
Zekić: Apsolutno sam ubeđena da 99 odsto studenata misli da je REM rok grupa
17.04.2025.•
87
Portparolka Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić izjavila je da "Savet REM bira Skupština Srbije, a ne studenti, plenumi ili neko treći".
Rektor Đokić dobio poziv da se javi policiji, akademska solidarnost poziva na podršku rektoru
17.04.2025.•
20
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić dobio je poziv da se sutra javi policiji u svojstvu građanina.
Ekološki ustanak podneo krivičnu prijavu protiv Vučevića zbog ugrožavanja nezavisnosti Srbije
17.04.2025.•
6
Ekološki ustanak je saopštio da je podneo krivičnu prijavu protiv doskorašnjeg premijera Miloša Vučevića zbog "neovlašćenog ustupanja nadležnosti stranim obaveštajnim službama".
Kako tabloidi simuliraju sleng mladih i prave "dokaze" da su studenti plaćeni: "Begiš, klopa, kinta"
17.04.2025.•
10
U najnovijoj epizodi tabloidne sage "evo dokaza da su studenti plaćeni", objavljuju se navodne prepiske studenata u blokadi, a koje su poprilično neuverljive.
Radić: Analiza ruskog FSB može da se ospori, strani faktor prvi put javno podržava vlast
17.04.2025.•
5
Vojni analitičar Aleksandar Radić izjavio je da je izveštaj Ruske službe bezbednosti o upotrebi soničnog oružja "jedan vrlo čudan dokument".
Ponoš: Izveštaj FSB-a pre izgleda kao seminarski rad iz policijske škole u Sremskoj Kamenici
17.04.2025.•
2
Predsednik Srbija centra (SRCE) Zdravko Ponoš ocenio je da je izveštaj ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) "sklepan" i da ne izgleda kao da ga je radila ozbiljna služba bezbednosti.
Uhapšena zbog sumnje da je pretila Brnabić preko telefona
17.04.2025.•
7
A.O. (26) iz Beograda uhapšena je zbog sumnje da je predsednici Skupštine Srbije Ani Brnabić telefonom uputila preteću poruku.
Bivši specijalac FSB-a i ratni profiteri dobili srpsko državljanstvo po posebnoj proceduri
17.04.2025.•
15
Niz moćnih Rusa povezanih sa Federalnom službom bezbednosti (FSB), profiteri rata u Ukrajini, ali i oligarsi čije su firme pod sankcijama dobili su srpsko državljanstvo van standardnih procedura.
Bivši načelnik VBA: Izveštaj FSB - da li je istraga uopšte sprovedena?
17.04.2025.•
4
Nakon što je FBS objavio izveštaj o istrazi o upotrebi zvučnog topa, nekadašnji načelnik Vojno-bezbednosne agencije Momir Stojanović kaže da niko ne može da utvrdi da li je istraga uopšte sprovedena.
Preminuo akademik Ljubomir Simović
17.04.2025.•
4
Akademik, pesnik i dramski pisac Ljubomir Simović preminuo je protekle noći u Beogradu.
Osnovana još jedna stranka - "Platforma za Srbiju", evo šta joj je cilj
17.04.2025.•
3
Nekadašnja poslanica Dveri Tamara Milenković Kerković i nekadašnji poslanik Nove stranke Vladimir Pavićević izabrani su za kopredsednike novoosnovane stranke "Platforma za Srbiju".
Komentari 20
Fića
Kako smo došli do toga da nam u Udarnom terminu na TV i to sa Nacionalnom frekvencijom (?!), pokazuje slike raskomadanih ljudskih tela, priča "o ćevapima od ljudskog mesa", šara po tabli, zadužuje već treću generaciju stanovništva...?!
"Crni biseri" se slave kao "heroji ulice i uzor potrebnog ponašanja"...?!
Stvarno "kako smo došli" ...?!
/
nisi ti profa.
nacionalizam i fasizam u srbiji su sada veci nego sto je bio 90ih.
sva deca su indoktrinisana u njega.
srpsko drustvo je bolesno
Дада
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar