Srbija izdvaja najviše novca za odbranu u odnosu na susede: Saradnja sa NATO najdinamičnija
Iako nisu članice NATO, Srbija i BiH imale su dominantnu saradnju sa alijansom, pokazalo je istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku objavljeno u publikaciji "Balkanski monitor odbrane"
To istraživanje ukazalo je i da Srbija, sa dva odsto u BDP, ima i dalje najveću potrošnju za odbranu među šest balkanskih država.
Kako se navodi u publikaciji, nijedna država članica NATO u regionu nije dostigla prag od dva odsto BDP-a za odbranu 2023. godine. Iako su Albanija i Severna Makedonija prvobitno planirale da budžet za 2023. dostigne taj čuveni prag, čini se da su stvarni rashodi u obe zemlje manji. Bosna i Hercegovina ima najnižu vojnu potrošnju u regionu, održavajući je čak ispod procenta, piše Euronews Srbija.
Kada je reč o međunarodnoj vojnoj saradnji, NATO je dominirao kao partner, a čak i Srbija, koja je vojno neutralna i vodi politiku balansiranja između velikih sila, ima najdinamičniju bezbednosnu saradnju sa NATO i SAD. O tome je, inače, početkom godine govorio i šef NATO kancelarije u Beogradu Đampjero Romano koji je je rekao da saradnja Srbije i NATO napreduje iz godine u godinu i dodao da su "bliže nego što na prvi pogled izgleda".
Još neke od stavki koje su objavljene u izveštaju BCBP tiču se stranih donacija, zastupljenosti žena u sistemima odbrane, ali i nivoima transparentnosti.
Upravo je transparentnost slaba tačka za sektore odbrane širom regiona. Čak je i aktuelni "lider" u ovoj oblasti, Hrvatska, zapravo zabeležila neznatno nazadovanje neobjavljivanjem detalja o svojim donacijama Ukrajini, za razliku od mnogih drugih članica NATO.
Kako se dodaje, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija su blagovremeno odgovorile na zahteve za pristup informacijama, dok je Albanija to učinila tek nakon reagovanja povernika za infomacije od javnog značaja, te ta zemlja ostaje najmanje transparentna u regionu.
Saradnja sa NATO
Ono što je primetno, kako se navodi u izveštaju, jeste naglo povećanje broja vežbi u odnosu na 2022. godinu u nekim zemljama. U odnosu na 2022. kada je Crna Gora učestvovala na 17 vojnih vežbi, ova zemlja je prošle godine učestvovala na njh 25.
I u Severnoj Makedoniji taj broj je skočio sa 20 na 31, a čini se da hrvatske vojne snage imaju još impresivniji skok. Prikupljanjem podataka sa sajta Ministarstva odbrane Hrvatske i plana koji je početkom prošle godine usvojila tamošnja vlada, broj vežbi je za godinu dana porastao sa 14 na 66. Ove vežbe su bile prilično raznolike ako se pogleda na njih pojedinačno, uključujući redovne trupe, specijalne snage, mornaricu, vazduhoplovstvo, vojnu policiju, sajber odbranu.
Ovi podaci pokazuju nekoliko novih činjenica. Prva - da je povećan broj vežbi verovatno proizvod rastućeg bezbednosnog nadmetanja između NATO i Rusije u Evropi. Druga - da zemlje Zapadnog Balkana u okviru svoje spoljne i bezbednosne politike žele da se promovišu kao lojalne i kooperativne članice NATO.
Kada je reč o Srbiji, učešće Vojske Srbije u međunarodnim vežbama, bilo bilateralnim ili multilateralnim, prošle godine je oblikovano odlukom Vlade Srbije od kraja februara 2022. da obustavi sve aktivnosti u vezi sa planiranjem, pripremom i izvođenjem vežbi sa stranim partnerima.
Ova odluka je doneta kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.
Međutim, Vlada Srbije je prošle godine izuzela "Platinasti vuk 2023", vojnu vežbu koju su zajedno organizovali Evropska komanda SAD i Vojska Srbije, a čiji je domaćin bila Srbija, čime je postala jedina međunarodna vojna vežba u kojima je srpska vojska učestvovala 2023.
Inače, kako se navodi, Srbija ima najdinamičniju bezbednosnu saradnju sa NATO i SAD. Objašnjavajući ovo, istraživač iz BCBP Vuk Vuksanović za Euronews Srbija kaže da ima razlike između onoga što se radi na međunarodnom planu i onoga što se komunicira na unutrašnjem planu sa sopstvenim građanima.
"Uvek je bilo pitanje kako sa jedne strane pomiriti realnost toga da je Zapad dominantan akter na Zapadnom Balkanu, a sa druge strane pomiriti frustraciju, bes dela javnosti zbog sećanja na devedesete i nezavisnost Kosova i to je karakteristično i u ovom sektoru odbrane. Pitanje saradnje sa NATO alijansom je upravo jedan takav upečatljiv primer gde dolazi do tog razlaza između međunarodnih i unutrašnjih dimenzija", rekao je Vuksanović.
Državni sekretar Ministarstva odbrane Nemanja Starović poručio je da je vojna neutralnost Srbije zasnovana na odluci Narodne skupštine da u decembru 2007. godine usvoji Rezoluciju o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Srbije.
"Opredeljenje za vojnu neutralnost je politička odluka koja izražva stav da zemlja nije zainteresovana za pristupanje postojećim vojnim savezima, ali i da će, bez obzira na to, nastaviti da razvija svoje spoljnopolitičke veze", rekao je Starović početkom ove godine.
Na pitanje koliko u datim geostrateškim okolnostima Srbija u želji za balansiranjem može da poseže sa Rusijom, a koliko za Kinom, Vuksanović kaže da vidimo da je od svih oblika saradnje sa Rusijom najviše utihnula odbrambena saradnja kao produkt rata u Ukrajini.
"S druge strane, maksimalni fokus Zapada je na Rusiju u takvim okolnostima. Srpsko rukovodstvo će možda biti više motivisano da zaigra na kinesku kartu, ali čak i to će biti dugoročni strateški problem ne samo za Srbiju nego za sve zemlje na svetu - kako funkcionisati u onom trenutku kada dođe na red američko-kineski hladni rat jer će Kina biti pitanje svih pitanja u odnosu sa SAD", rekao je Vuksanović.
Koliko Srbija izdvaja za odbranu?
Uočeni trend rasta izdataka za odbranu u Srbiji od 2016. godine je zaustavljen 2022, navodi se u izveštaju, pri čemu su rashodi pali ispod cifara zabeleženih u 2021. S obzirom na to da bilans stanja za 2023. godinu još nije usvojen, stvarni vojni rashodi još nisu dostupni.
Zakonom o budžetu je predviđeno je da vojna potrošnja u 2023. godini nastavi da raste i da čini 8,05 odsto udela u ukupnom iznosu rashoda. Takođe, na osnovu budžeta za 2024. godinu usvojenom krajem prošle godine, planirano je i da bude smanjen 1,3 odsto u odnosu na 2023.
Kako se navodi, budžet Srbije je podeljen na programe, prikazujući budžetska sredstva za određene oblasti kao i različite izvore sredstava.
Uprkos tome, dodaje se, budžet nije dovoljno raščlanjen i detaljan. Na primer, u okviru programa "Funksionisanje Ministarstva odbrane i Vojske Srbije" najveći deo budžeta se troši na nabavku naoružanja i opreme, ne precizirajući koje naoružanje i koju opremu.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VIDEO Vučić: Sutra nove ostavke u Vladi zbog tragedije u Novom Sadu, odgovornost se ne može izbeći
19.11.2024.•
0
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da sutra očekuje nove ostavke i u Vladi i na drugim mestima zbog nesreće u Novom Sadu.
Vrbovao maserke i primoravao ih na prostituciju: Uhapšen muškarac u Beogradu
19.11.2024.•
0
Četrdesetosmogodišnji B. P. uhapšen je u Beogradu zbog sumnje na posredovanje u vršenju prostitucije.
Đilas: Brnabić laže jer niko nije falsifikovao potpise, plaši se rasprave o poverenju Vladi
19.11.2024.•
0
Predsednik SSP Dragan Đilas negirao je navode predsednice parlamenta Ane Brnabić o navodnom falsifikovanju potpisa na opozicionom predlogu za izglasavanje nepoverenja Vladi Srbije.
"Istraga stoji u mestu": Dve godine čekanja na rasplet zloupotreba u poslovanju RTS-a
19.11.2024.•
0
Portal Pištaljka saopštio je danas da se dalje od predistražne faze nije pomerio rad tužilaštva na zloupotrebama u poslovanju Radio-Televizije Srbije (RTS).
Direktor Rio Tinta: Protesti odlažu rudnik u dolini Jadra, ugrožavaju rokove i profitabilnost
19.11.2024.•
2
Izvršni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm kaže da ekološki protesti ugrožavaju planirano vađenje litijuma u Srbiji, a zabrinut je i zbog "dezinformacija", planiranih rokova i profitabilnosti.
Brnabić vratila predlog za glasanje o poverenju Vladi: SSP falsifikovala potpis poslanice
19.11.2024.•
7
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić izjavila je danas da je ovlašćenom predlagaču ispred opozicije, poslaniku NPS Miroslavu Aleksiću, vratila predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi.
Sonja Pernat i Irena Živković napustile Stranku slobode i pravde: Nismo se prodale SNS
19.11.2024.•
24
Sonja Pernat, poslanica iz Zrenjanina i Irena Živković poslanica iz Bora navele su danas da napuštaju poslanički klub Stranke slobode i pravde (SSP), kao i tu stranku.
Narodna banka Srbije upozorila na novu vrstu prevare u njeno ime
19.11.2024.•
0
Narodna banka Srbije upozorava građane i druge korisnike finansijskih usluga na porast pokušaja prevare putem elektronske pošte korišćenjem tehnike "email spoofing".
Za cigarete se uvek ima, ali ne i za limun: Građani Srbije troše više novca za duvan nego za voće
19.11.2024.•
9
Građani Srbije su prošle godine trošili oko tri hiljade dinara mesečno na cigarete i duvan, što je za hiljadu dinara više nego što su trošili na voće, pokazala je Anketa o potrošnji domaćinstava.
Na prevaru od Rusa uzeli 275.000 evra: Lagali da mogu da im obezbede srpske pasoše
19.11.2024.•
6
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv I. I. B. (35) i S.P. (32) zbog prevara.
Pretukao radnika Elektrodistribucije dok je popravljao kvar na trafostanici - naneo mu teške povrede
19.11.2024.•
5
R. S. (34) iz Valjeva uhapšen je zbog nanošenja teških telesnih povreda.
Dvoipogodišnje dete umrlo u bolnici u Novom Pazaru, pronađeno napolju u lošem stanju
19.11.2024.•
0
Dvoipogodišnje dete preminulo je u Opštoj Bolnici u Novom Pazaru.
Konzervatori: Ukidanje oznake kulturnog doba Generalštaba opasnost za celokupno kulturno nasleđe
19.11.2024.•
3
Društvo konzervatora Srbije podržalo je stručne saradnike Republičkoj zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Đukić Dejanović: Ne povlačimo zakon kojim se dovode strani fakulteti, to je zdrava konkurencija
19.11.2024.•
40
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović izjavila je da neće biti povlačenja Zakona o visokom obrazovanju, koji omogućava dolazak stranih univerziteta u Srbiju.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja je pred vama - koliko znate?
19.11.2024.•
3
Novi 021.rs kviz znanja je pred vama.
Varhelji: Ne zaboraviti da je Srbija sporazum o litijumu potpisala sa Evropljanima, ne Kinezima
19.11.2024.•
15
Kada se govori o strateškim izborima Srbije, ne treba zaboraviti da je sporazum o litijumu potpisala sa Evropljanima, a ne Kinezima, da uskoro nastupa liberalizacija gasnog tržišta...
Picula u Srbiji verovatno početkom sledeće godine: Vučić ranije rekao da neće da priča sa njim
19.11.2024.•
9
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula je izjavio da će u posetu Beogradu doći najverovatnije početkom iduće godine.
Picula: Srbija od EU dobija rekordna sredstva za investicije, a stagnira u evrointegracijama
18.11.2024.•
16
Tonino Picula kaže da je Srbija od EU za investicione projekte dobijala rekordna sredstva iako je njen napredak na putu ka članstvu u poslednjem izveštaju ocenjen ili kao limitiran ili ga nema.
Pismo Vladi Srbije: Da ne budemo jedina zemlja u civilizovanom svetu koja ruši svoja kulturna dobra
18.11.2024.•
42
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture ocenjuje da je Vlada Srbije odlukom da zgrade Generalštaba izbriše iz registra kulturnih dobara grubo prekršila Zakon o kulturnom nasleđu.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja za početak nedelje
18.11.2024.•
14
Nova sedmica je pred nama, a tu je i novi 021.rs dnevni kviz znanja.
Preminuo kompozitor Dejan Despić
18.11.2024.•
0
Jedan od najznačajnijih domaćih kompozitora 20. i 21. veka akademik Dejan Despić preminuo je 16. novembra u Beogradu, u 95. godini, saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti.
Komentari 6
Plaćač poreza
Дуле
Srzentije
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar