Očekivani životni vek u Srbiji je 74,1 godina, građani u proseku imaju 11,5 godina školovanja

Neujednačen napredak u razvoju dovodi do toga da najsiromašniji zaostaju, a nejednakosti se povećavaju, što rezultira opasnom blokadom koja zahteva hitno reagovanje kroz kolektivnu akciju.
Očekivani životni vek u Srbiji je 74,1 godina, građani u proseku imaju 11,5 godina školovanja
Foto: 021.rs
To se navodi u novom izveštaju o ljudskom razvoju koji je predstavio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
 
Prema tom izveštaju, Indeks ljudskog razvoja Srbije za 2022. godinu iznosi 0,805, što je svrstava na 65. mesto na listi 193 zemlje i teritorije obuhvaćene izveštajem, odnosno u kategoriju veoma visoko razvijenih zemalja.
Kao zemlja sa najvišim Indeksom ljudskog razvoja na vrhu liste je Švajcarska, a slede je Norveška, Island i SAR Hong Kong, dok Danska i Švedska dele peto na mesto.
 
Indeks ljudskog razvoja (HDI) meri prosek dugoročnog napretka u tri osnovne dimenzije razvoja društva: očekivani životni vek, obrazovanje i bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika.
Prema tom parametru, zemlje su rangirane u nekoliko kategorija, od onih sa niskim do onih sa veoma visokim ljudskim razvojem.
 
Prema najnovijem Izveštaju o ljudskom razvoju, očekivani životni vek u Srbiji je 74,1 godina.
 
Građani Srbije završili su u proseku 11,5 godina školovanja, dok se očekuje da će mlađe generacije prosečno završiti 14,5 godina školovanja.
 
Od zemalja u okruženju Srbije, najbolje je plasirana Slovenija, koja je na 22. mestu, a među veoma visoko razvijenim zemljama su i Hrvatska (39), Mađarska (47), Crna Gora (50) i Rumunija (53).
 
Kategoriju niže, među visoko razvijenim zemljama su Bugarska (70), Albanija (74), Bosna i Hercegovina (80) i Severna Makedonija (83).
 
Izveštaj o ljudskom razvoju za 2023/24, kako prenosi beogradska kancelarija UNDP, otkriva jednu zabrinjavajuću tendenciju: oporavak kada je u pitanju Indeks ljudskog razvoja (HDI) je delimičan, nedovršen i nejednak.
 
Projektovano je da HDI dostigne rekordnu vrednost 2023. godine, posle velikog pada 2020. i 2021. godine, međutim ovaj napredak je veoma nejednak.
 
Bogate zemlje imaju rekordno visok nivo ljudskog razvoja, dok polovina najsiromašnijih zemalja ostaje ispod nivoa razvoja na kojem su bile pre početka krize.
 
Kao što se navodi u izveštaju, gotovo 40 odsto globalne trgovine robom koncentrisano je u tri ili manje zemalja, dok je u 2021. godini tržišna kapitalizacija svake od tri najveće tehnološke kompanije na svetu premašivala bruto domaći proizvod (BDP) više od 90 odsto zemalja sveta u toj godini.
 
U izveštaju se sugeriše da su međunarodni kolektivni napori osujećeni sve prisutnijim "demokratskim paradoksom" - dok devet od 10 ljudi na svetu podržava demokratiju, više od polovine ispitanika globalno izražava svoju podršku liderima koji demokratiju urušavaju kroz nepoštovanje osnovnih pravila demokratskog procesa, a na šta ukazuju podaci analizirani u izveštaju.
 
Polovina ljudi koji su anketirani širom sveta govore da nemaju kontrolu nad svojim životima ili da im je ta kontrola ograničena, dok dve trećine veruje da ima malo uticaja na odluke svojih vlada, dodaje se.
  • Antuntun

    14.03.2024 18:51
    @E baš
    Ja mislim da je ovo sasvim tačna analiza. Većina stanovništva su penzioneri, među njima je mnogo bez srednje škole. Pre dvadesetak godina sam se zaprepastio na lekarskom pregledu za regrutaciju. Tada sam bio na fakultetu, a poziv za ovaj pregled mi je iz nekog razloga kasnio par godina. Uglavnom, bio sam stariji oko četiri-pet godina od ostalih na pregledu. Kada je išao test inteligencije, doktorica je rekla da ga ne rešavaju osobe koje nisu završile osnovnu školu. U tom momentu je iz prostorije izašlo bar 10% ljudi. Da ne pričam koliko njih nije uspelo da reši test od onih koji su mogli da ga rešavaju, pa su ga prekidali i izlazili.
  • Anonymous

    14.03.2024 18:43
    Rezultati su katastrofalni, a vlast trlja ruke. Manje para iz budzeta za penzije. Penzioneri , zivite duze, otpor do smrti! Vi ste zaradili svoje penzije!
  • E baš

    14.03.2024 15:17
    Prosek školovanja 11,5g ? Kako da ne. Koliko ih je sa osmogodišnjom, trogodišnjom(zanat) i četvorogodišnjom školom. Gde nađoste tu statistiku?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija