Dve godine od pogibije osam rudara u rudniku "Soko": Nesreća za koju niko nije odgovarao

Autor: Beta

Info

01.04.2024.

08:59

Danas se navršavaju dve godine od pogibije osam rudara nakon proboja metana u rudarsko okno rudnika "Soko" kod Sokobanje.

Dve godine od pogibije osam rudara u rudniku "Soko": Nesreća za koju niko nije odgovarao

Foto: Pixabay (ilustracija)

U nesreći u rudniku "Soko" poginuli su rudari Branko Čokorilo, Bojan Stajić, Bratislav Živković, Branislav Zlatanović, Petar Petrović, Darko Zlatković, Nenad Trivunac i Radovan Grujić.

Lakše i teže povrede zadobilo je 18 rudara.

Za tu tragediju niko nije odgovarao, ali porodice nastradalih i njihov pravni zastupnik Bratislav Stojanović iz Niša su najavili dalju pravnu borbu.

Advokati su kazali za agenciju Beta da su podneli prigovor na odluku Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu o odbacivanju krivične prijave Ministarstva i energetike protiv 14 osoba zbog nesreće u rudniku.

"Prigovor smo podneli 31. januara, ali za sada Više javno tužilaštvo u Nišu nije ništa rešilo. Očekujemo i mi konačan ishod postupka", rekli su u advokatskoj kancelariji Stojanović.

Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu je nakon sprovedenih dokaznih radnji, u drugoj polovini januara odbacilo krivičnu prijavu Zorane Mihajlović, bivše potpredsednice Vlade Srbije i ministarke rudarstva i energetike, zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti protiv 14 osoba.

To je treće odbijanje tužilaštva da pokrene krivični postupak zbog nesreće u rudniku "Soko" i drugo odbacivanje krivične prijave koju je podnelo Ministarstvo rudarstva i energetike, u vreme kada je na čelu bila ministarka Zorana Mihajlović.

U poslednjem obrazloženju Osnovnog javnog tužilaštva navedeno je da "ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti".

"Odluka je doneta nakon sprovedenih dokaznih radnji, između ostalih u vidu vršenja uvida u izveštaj republičkog rudarskog inspektora o izvršenom inspekcijskom nadzoru rudnika 'Soko', veštačenja komisije veštaka Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu i dva dopunska veštačenja ove ustanove", saopštilo je iz Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu.

Tužilaštvo u Aleksincu je tokom prikupljanja dokaza saslušalo rudare povređene u nesreći, republičkog rudarskog inspektora za rudarstvo Zoricu Vukadinović, predstavnika komisije veštaka Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Nebojšu Gojkovića, glavnog inženjera metanometrije u JP PEU "Resavica" Dušana Pokrajca. Saslušalo je i dispečera RMU "Soko" Eminu Milovanović Stamenković, rudara Milana Nikolića, rukovodioca geološke službe u RMU "Soko“ Daniela Radivojevića i nadzornika za provetravanje i navodnjavanje u RMU "Soko" Ivana Miljkovića.

Advokat porodica nastradalih rudara Stojanović je odluku aleksinačnog Tužilaštva da i treći put odbaci zahtev za pokretanje krivičnog postupka ocenio kao "sramnu za srpsko pravosuđe" jer ono što se desilo u rudniku nije "viša sila".

"To što se desilo u rudniku nikako ne može da se podvede pod višu silu, jer ti ljudi nisu stradali od udara groma, već od gušenja zbog visoke koncentracije metana u jami. Nije viša sila jer je rad u oknu mogao i trebalo da bude prekinut usled većeg prisustva metana u jami, o čemu je bilo jasnih znakova", rekao je Stojanović, nakon što je OJT Aleksinac saopštilo svoju odluku.

On je istakao da su se kritične noći četiri puta u jami isključivale mašine pre nego što se desio proboj metana.

"Dežurni mašinski inženjer četiri puta nije reagovao i nije sproveo evakuaciju, niti je reagovala dežurna dispečerka. Ona je slala električara da manuelnim putem ponovo uključi mašine, jer nije mogla automatskim dugmetom po prestanku rada, da bi nastavili sa eksploatacijom", naglasio je Stojanović.

Teme

rudnik Soko

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Mićo

01.04.2024 • 10:34

Važno da je vođa pred izbore rekao da je teže raditi u call SNS centru nego u rudniku.

7 5 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.