Nedovoljno za (dostojanstven) život: Šta pokriva socijalna pomoć u Srbiji?

Autor: Nova ekonomija

Info

21.04.2024.

17:00 > 22:13

Novčana socijalna pomoć za tročlanu porodicu u Srbiji trenutno iznosi 20.602 dinara mesečno, čime je pokriveno samo 39,22 odsto minimalne potrošačke korpe.

Nedovoljno za (dostojanstven) život: Šta pokriva socijalna pomoć u Srbiji?

Foto: 021.rs

Visina novčane socijalne pomoći u Srbiji je nedovoljna za dostojanstven život, a izrazito visok rast cena u prethodne dve godine najsnažnije je pogodio upravo najugroženije segmente stanovništva, poručuju sagovornici Nove ekonomije.

U februaru ove godine, novčanu socijalnu pomoć u Srbiji primalo je 172.387 lica (odnosno 76.335 porodica). Od toga, 31.511 porodica, sem socijalne pomoći, nije imalo nikakav drugi prihod, prema podacima koje je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dostavilo Novoj ekonomiji.

Osnovica za određivanje novčane socijalne pomoći trenutno u Srbiji iznosi 11.445 dinara, odnosno, to je iznos novčane socijalne pomoći koji je namenjen za pojedinca, nosioca prava u porodici. Svaka naredna odrasla osoba u porodici dobija novčanu socijalnu pomoć u visini osnovice 0,5 (odnosno 5.723 dinara), dok je iznos novčane socijalne pomoći za dete do 18 godina trenutno 3.434 dinara, odnosno 0,3 visine osnovice.

To bi značilo da je, na primer, iznos novčane socijalne pomoći za tročlanu porodicu (bračni par koji ima jedno dete) 20.602 dinara i to u slučaju da porodica nema nikakve druge prihode. U slučaju da neko od članova domaćinstva ostvaruje bilo kakav prihod, on se oduzima od utvrđene socijalne pomoći, pa se kao novčana socijalna pomoć isplaćuje razlika. Na primer, ako neko od članova te tročlane porodice ostvaruje neki prihod od 6.000 dinara mesečno, njoj će kao novčana socijalna pomoć biti isplaćeno 14.602 dinara (20.602 – 6.000).

Duboko u siromaštvu

"Izlišno bi bilo razmatrati o adekvatnosti iznosa od 11.445 dinara za jednočlano domaćinstvo na mesečnom nivou jer se odgovor sam po sebi nameće - ovaj iznos daleko je od dovoljnog za dostojanstven život. Sem opšteg utiska, utemeljenog na svakodnevnom odlasku u prodavnicu, zvanični i javno dostupni podaci nedvosmisleno ukazuju na nepovoljnost položaja korisnika novčane socijalne pomoći", rekao je za Novu ekonomiju Uroš Ranđelović, pravni savetnik Inicijative za ekonomska i socijalna prava A 11.

On je ukazao i na podatak Republičkog zavoda za statistiku prema kojem prag rizika od siromaštva za jednočlano domaćinstvo u Srbiji iznosi 26.509 dinara, dok je novčana socijalna pomoć (za jednočlano domaćinstvo) 11.445 dinara.

"Drugim rečima, iznos novčane socijalne pomoći predstavlja 43,17 odsto mesečnog prihoda koji predstavlja prag rizika od siromaštva, a treba da služi upravo za prevazilaženje ovog stanja što predstavlja svojevrstan paradoks. Ako bismo kao parametar uzeli novčanu socijalnu pomoć za tročlano domaćinstvo koja iznosi 20.602 dinara, i uporedili je sa minimalnom potrošačkom korpom, došli bismo do zaključka da je ovim iznosom pokriveno samo 39,22 odsto osnovnih životnih namirnica", rekao je Ranđelović.

On je ukazao i na rigidnost važećih propisa u Srbiji, jer se prema njima bilo koji prihod nekog od članova domaćinstva oduzima od pripadajuće novčane socijalne pomoći, dok, ako porodica ostvaruje prihod viši od iznosa novčane socijalne pomoći, to rezultira gubitkom prava na novčanu socijalnu pomoć.

"Drugim rečima, ako korisnik ili korisnica tog prava, kojima pripada iznos pomoći za jednočlano domaćinstvo, zaradi 11.446 dinara mesečno, izgubiće novčanu socijalnu pomoć. Tako ustrojstvo postojećeg sistema generiše zaključak da vas mesečni prihod od oko 100 evra izuzima iz kruga materijalno depriviranih ljudi", rekao je Ranđelović.

Između životnih potreba i realnosti

Članica republičkog odbora Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti Suzana Jovanović rekla je za Novu ekonomiju da i stručni radnici, koji u praksi rade na ostvarivanju prava na novčanu socijalnu pomoć smatraju da je trenutni nivo socijalne sigurnosti nedovoljan i da je veliki broj građana u pravu da država mora da niveliše troškove, ali da je prisustvo radno sposobnih lica u ostvarivanju novčane socijalne pomoći zapravo ono što sve njih zbunjuje.

Nekada su pravo na novčana socijalna davanja, prema njenim rečima, imali samo nesposobni za rad, dok su oni koji su bili radno sposobni išli na tržište rada, imali neka privremena obezbeđenja i bili usmereni da traže posao.

"Nažalost, davno, devedesetih su i radno sposobni uvedeni u pravo na socijalnu pomoć u okviru socijalne zaštite i od tada datira taj princip utvrđivanja nivoa socijalne sigurnosti koji se zasniva na metodu usklađivanja sa indeksom potrošačkih cena. Na osnovu toga je određen minimum za jednu osobu, odnosno pojedinca (koji trenutno iznosi 11.445 dinara, prim. aut.) i napravljen model da svaki naredni odrasli član ima 50 odsto, a deca 30 odsto od tog nivoa za pojedinca. Naravno da to nije dovoljno za troškove života, ako podrazumevamo ne samo potrošačku korpu u smislu ishrane i higijene, nego i komunalnih troškova i potrošnje struje", rekla je ona, ukazujući na to da većina gradova ima neke subvencije za korisnike socijalne pomoći za komunalne usluge, a da za struju postoje subvencije po osnovu Uredbe o energetski ugroženom kupcu.

"Nešto na šta mi u praksi usmeravamo korisnike koji su sposobni za rad je da, pored socijalne pomoći, moraju da se potrude da se bar malo radno angažuju i dopune kućni budžet da bi mogli da funkcionišu", rekla je Jovanović.

Ona je navela da je na primer u Pančevu, koje prosečno ima 120.000 stanovnika, godinama unazad je od 900 do 950 porodica korisnika novčane socijalne pomoći (što je oko 2.300-2.500 lica), a da je od toga 500 onih koji primaju uvećanu socijalnu pomoć (oko 300 radno nesposobnih i oko 200 porodica koje su jednoroditeljske), dok su ostali korisnici radno sposobni i vuku isto sredstava koliko i ovi koji su nesposobni za rad.

"To je večito pitanje, za šta je država spremna koncepcijski da se opredeli - da li ostati u socijalnoj zaštiti sa malim iznosima ili će napraviti razliku, kao što je nekada bilo kada su korisnici novčane socijalne pomoći bili samo nesposobni za rad i onda je to bilo vezano ili za prosečnu zaradu ili za minimalnu zaradu", kaže ona.

Ceo tekst Nove ekonomije čitajte OVDE.

Teme

siromaštvo socijalna pomoć

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Leka Paor

22.04.2024 • 13:09

A zem.penzioneri

Zemljoradnici penzioneri promaju mizerne penzije,a uplacivali PIO fondu za penz.staz?Ja nikad nisam imao pravo na dečiji dodatak zbog 3,5 jutara zemlje!!!Sad je nekom malo 21.ooo rsd?

2 3 -1
Zemlja čudesa

22.04.2024 • 06:26

Mozga, bez

Pravni savetnik kaže da ako zaradiš neke pare ostaješ za toliko kratak u socijali, a sindikalistkinja objašnjava da ubeđuju korisnike da se radno angažuju? Da li ih podstiče da rade na crno ili se trudi da im uzme pare, nije objašnjeno.

7 5 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.