Godišnjica majskih tragedija: Da li je Srbija bezbednija u odnosu na 2023. godinu?
Drugi dan za redom, Srbija se priseća strašnih zločina koji su učinjeni prošlog maja.
Foto: FoNet
U noći između 4. i 5. maja U.B. (22) ubio je šestoro mladih ljudi u Malom Orašju, a još troje u susednom selu Dubona. Ranjeno je 13 mladih.
Srbija godinu dana kasnije nije bezbednija, a porodice žrtava i žrtve masakra i dalje su bez podrške, ocenjuju Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i zamenica direktora organizacije "Evropska pomoć žrtvama" Aleksandra Ivanković, sagovornici N1.
Aleksandra Ivanković kaže da su stručna udruženja pokušala da reaguju adekvatno posle masakra, ali da ne može sve da ostane na njima, već odgovor mora da bude sistemski i institucionalan.
"Ono što u Srbiji nije postojalo 3. i 4. maja 2023, a ne postoji ni 4. maja 2024. jeste sveobuhvatan odgovor na potrebe žrtava. U toj podršci žrtvama masovnih ubistava postoje tri etape. Pre svega priprema i planiranje, jer su to stvari za koje nikada ne možemo da budemo sigurni da neće da se dogode, a onda je tu krizni odgovor, a onda dugoročni koji nastupa u roku od nekoliko dana. Mi smo u dugoročnom odgovoru, a nemamo ni pripremu, ni planiranje. Nije to bilo ni tad, a ne postoji ni sad. Nadam se da ćemo u saradnji sa institucijama uspeti da promenimo nešto za žrtve tragedija 2023. godine u toj nekoj dugoročnoj perspektivi", navodi ona.
Kako kaže, potrebe žrtava se posmatraju kroz pet osnovnih grupa.
"Pre svega su to priznanje i poštovanje, što zahteva da postoji sveobuhvatan registar žrtava, jer porodice ubijenih nisu jedine žrtve, iako su najviše patili, ali tu su potrebe i povređenih, onih koji su bili na licu mesta, u Duboni i Malom Orašju roditelji su bili prvi, a ne policija ili hitna pomoć. Komšije, prijatelji, rodbina, oni su takođe žrtve. Nema tog jedinstvenog registra, nismo uspeli da saznamo koji je broj žrtava u Srbiji uopšte na godišnjem nivou, jer se statistike ne vode po žrtvama, već po krivičnim delima. Žrtva ne postoji u srpskom zakonodavstvu, samo oštećeni", objašnjava ona.
Kako dodaje, tu su i podrška i informacije, a potom i pristup pravdi.
"Kako se vode istrage, kako se porodice drže informisanima, na koji način mogu da pristupe postupcima, to su stvari o kojima malo govorimo. Tu je zaštita, koja je ne samo fizička, jer je za to sad već kasno, već od sekundarne viktimizacije, za šta su mediji veoma odgovorni, jer produbljuju rane svojim neadekvatnim izveštavanjem i na kraju dolazi potreba za neku restituciju, kompenzaciju, materijalni odgovor za ono što se njima dogodilo. To ne znači da možemo da platimo novcem gubitak života, ali da na taj način odgovorimo na potrebu koja postoji u tom nekom smislu", ističe sagovornica N1.
Porast incidenata u 2023. godini
Posle masakra u Duboni i Malom Orašju pokrenuta je akcija razoružavanja, a Predrag Petrović kaže da je ona predstavljala uspeh jer je prikupljeno više od 80.000 komada oružja, četiri miliona komada municije.
"To je ponovljen uspeh u odnosu na operaciju Sablja, koja se desila posle ubistva premijera Zorana Đinđića. To prikupljanje oružja treba da spreči incidente u kojima je uključena upotreba oružja. Međutim, podaci pokazuju da nije došlo do smanjenja tih incidenta. Došlo je do povećanja u 2023. godini za nekih 20 procenata. Takođe, mladi se ne osećaju ništa bezbednije i smatraju da su izloženiji fizičkom nasilju više nego u 2022. godini, izloženiji su i nasilju na internetu. To su porasti od nekih 10 osto, i to je zabrinjavajuće. I dalje imamo u Srbiji jako veliku količinu neregistrovanog oružja", ističe Petrović.
Konstantna pretnja ratom
Dodaje da je potrebno, kako bi se postigao efekat, da postoji veoma snažna kampanja.
"Potrebna je i konstanta edukacija, ali to nije dovoljno, nije dovoljno da mi u emisiji pričamo, da se ljudi slože, pa se vrate kući i budu bombardovani non stop lošim vestima, pretnjom ratom. Ne znam da li postoji neka vrsta rata, a da nama nije prećeno od strane političkih vlasti, od hibridnog, specijalnog… Ljudi su izloženi stalnim bombardovanjem pretnjom ratom, ne osećaju se bezbedno, smatraju da će biti bezbedni ukoliko su svojim sposobnostima u stanju da zaštite, a ne zato što policija radi svoj posao i zato imamo toliko oružja", ističe on.
Posledice za ceo život
Aleksandra Ivanković navodi da je važno da najpre znamo ko su ljudi koji trpe posledice dva masakra koji su se dogodili 3. i 4. maja 2023.
"Vlada Republike Srbije je usvojila Strategiju o pravima žrtava i svedoka krivičnih dela 2020. godine i akcioni plan koji nije implemenetiran, sistemski odgovor na potrebe žrtava nemamo. To je nešto što treba da postoji za sve, pa da se određuje individualno za pojedinačne žrtve. Za žrtve u Duboni i Malom Orašju treba da se uspostavi nešto što se zove individualna procena potreba, na osnovu koje se pravi plan odgovora. Ne mogu da vam kažem šta vama treba dok ne razgovaram sa vama, treba pojedinačno da se odgovara, da znamo šta te porodice trebaju, u smislu pravne podrške. Nastupa period u kojem će ići krivični postupak, porodice ne znaju da li će biti saslušani kao svedoci, mnogo je neizvesnosti, a oni odgovore nemaju", ističe Ivanković, koja je u kontaktu sa porodicama ubijenih u Malom Orašju i Duboni.
Kako kaže, to što se njima dogodila posledice su koje se nose celi život.
"Mislim da kao društvo treba da se ujedinimo u empatiji i razumevanju, da je to moglo da se dogodi bilo kome od nas, i da u tom pogledu činimo ono što bismo voleli da se prema nama čini da se nama tako nešto dogodi. Ono što je porodicama bitno, i to mogu da kažem u njihovo ime, jeste da te žrtve ne budu uzalud. Da se društvo potrudi da te žrtve ne budu uzalu", dodaje ona.
Preplavljenost kriminalom i nasiljem
Posle dva masakra za dva dana u Srbiji, bile su najavljene i mere poput one da su uslovi za dobijanje dozvole držanja oružja rigorozniji, ali i polugodišnja provera.
"To podrazumeva promenu zakona, a to podrazumeva da postoji skupštinska većina, odnosno parlament koji funkcioniše. Imali smo različita lobiranja zaljubljenika u oružje, a Srbija već ima zakon iz 2015. godine koji je oštar i strog, ali je problem njegova dosledna primena", kaže Petrović.
Sagovornik N1 dodaje da smo imali i moratorijum na zabranu izdavanja za lovačko oružje, koja je Vlada ukinula, kao i da su formirani Savet za prevenciju vršnjačkog nasilja i radna grupa za bezbednost na internetu.
"Ali ne znam da postoje neki značajni rezultati u radu tih tela. Tu je i mera pristustva policije u školama, ali to daje samo ograničene rezultate, kako pokazuju naša istraživanja, jer njegovo prisustvo može da spreči da se neželjeni događaj desi u tom momentu na tom mestu. Ali oni ne mogu da borave na svakoj tački na svakom mestu u školi", objašnjava sagovornik N1.
Kako kaže, preplavljeni smo i drugim oblicima nasilja i kriminala, ne samo u školama.
"Radi se o merama koje su bile izrazito populističke, kao što je bilo da će biti zabranjen pristup dark vebu, što je bilo nemoguće. Dakle, nije do veličine kazne koja je predviđena, nego do izvesnosti da će ta osoba biti kažnjena, dakle opet dolazimo do primene zakona", dodaje.
Peticija za dane sećanja
Pokrenuta je peticija da 3. i 4. maj budu proglašeni za dane sećanja na sve žrtve masovnih ubistava, a Aleksandra Ivanković ističe da društvo na taj način može da pokaže da je uz porodice žrtava.
"Mnogi su u petak došli na Tašmajdan da odaju počast, mnogi su potpisali peticiju, ona je i dalje u toku. Sve bih pozvala da potpišu koja može da se nađe na sajtu Viktimološkog društva Srbije. Ideja je da 3. i 4. maj ostanu dani sećanja na žrtve masovnih ubistava. Ministarstvo prosvete je uputilo dopis svim školama u Srbiji da sledeća nedelja bude nedelja sećanja, sa obećanjem da će to biti praksa i deo školskog programa gde će se govoriti o žrtvama, empatiji, da doprinese i na taj način da ovo društvo bude humanije i saosećajnije", navodi Ivanković.
Srbija nije bezbednija
Petrović ističe da Srbija nije bezbednija u odnosu na prošlu godinu, kada su se dogodila dva masakra – u "Ribnikaru" i selima Malo Orašje i Dubona.
"Od 2012/2013. imamo porast tog problema, koji podrazumeva ubistva sa tri ili više žrtava, i očigledno je da s ovim društvom nešto nije u redu. Velika dostupnost oružja je bila i ranije, ali nije dolazilo do velikog povećanja masovnih, višestrukih ubistava. Radi se o sistematskom problemu, problemu sveprisutnog nasilja u društvu, potrebno je da ga insitucije prepoznaju i priznaju da postoji, a onda da priznaju gde su sve propusti i da se time bave. Vlasti su pokazale – ukoliko imaju jasan cilj koji žele da ostvare, oni će ga ostvariti. Sve može, ako se hoće", zaključuje Petrović.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vučić: Nisam uticao na Vesića da podnese ostavku
04.11.2024.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da nije uticao na ministar Gorana Vesića da podnese ostavku na tu funkciju, dodajući da je "Vesić tim činom pokazao odgovornost".
Direkcija za železnice ukazivala i na druge probleme u železničkom saobraćaju: Pisali i Vesiću
04.11.2024.•
5
Direkcija za železnice od 2018. u više navrata je slala dopise "Infrastrukturi železnice Srbije" za sprovođenje mera koje bi poboljšale bezbednost železničkog saobraćaja, po kojima nije postupano.
Vozač koji je trebalo da vozi đake na ekskurziju bio pod dejstvom alkohola
04.11.2024.•
0
Saobraćajna policija u Nišu, prilikom kontrole vozača koji prevoze đake na ekskurziju, isključila je iz saobraćaja 54-godišnjeg vozača autobusa koji je bio pod uticajem alkohola.
Željko Mitrović ponudio Vesiću posao na Pinku
04.11.2024.•
1
Ministru građevinarstva Goranu Vesiću, koji je najavio ostavku, stigla je ponuda za novi posao od vlasnika Pinka Željka Mitrovića.
Sindikat: Neki direktori nisu prihvatili skraćenje časova, nastavnici ipak napuštali učionice
04.11.2024.•
3
Direktori pojedinih škola koje su u štrajku i u kojima su skraćeni časovi na 30 minuta danas su odbili da se zvono za kraj časa oglasi 15 minuta ranije, mada su nastavnici napuštali učionice.
Informer TV dobila beogradsku dozvolu
04.11.2024.•
1
Regulatorno telo za elektronske medije (REM) dodelilo je beogradsku dozvolu (alotment Avala) Televiziji Informer.
Dr Milić: Izbačen sam sa Medicinskog fakulteta, osveta za izbore i očišćene liste čekanja
04.11.2024.•
21
Dr Dragan Milić objavio je da je danas i zvanično "izbačen" sa Medicinskog fakulteta u Nišu.
Građani ispred Vlade Srbije upalili sveće i odali počast stradalima u Novom Sadu
04.11.2024.•
0
Ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu građani su na poziv dela opozicionih stranaka zapalili sveće i odali počast stradalima u Novom Sadu.
Dva učenika isključena iz jagodinske gimnazije zbog objavljivanja eksplicitnog snimka maloletnice
04.11.2024.•
1
Nastavničko veće Gimnazije u Jagodini isključilo je iz škole dvojicu učenika zbog objavljivanja eksplicitnog video-snimka na kojem se nalazi maloletna učenica drugog razreda te škole.
Policija privela dva učesnika blokade deponije kod Užica, jedan ima 75 godina
04.11.2024.•
3
Policija je danas oko 14.30h na informativni razgovor privela dve osobe koje su učestvovale u blokadi deponije Duboko u Užicu, gde su građani zaustavili deponovanje otpada.
Olivera Zekić izjavila da će izveštaj o izborima sačekati novi saziv REM-a: "Zato što ja tako kažem"
04.11.2024.•
5
UNS je objavio da je predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić izjavila da će izveštaj o medijskom praćenju decembarskih izbora sačekati novi saziv REM-a.
Nadbiskup Nemet: Papa Franja pokazao ogromno poštovanje prema Srbiji - dao mi zakletvu na ćirilici
04.11.2024.•
2
Beogradski nadbiskup Ladislav Nemet izjavio je da je papa Franja pokazao ogromno poštovanje prema Srbiji jer mu je dokument o njegovom nedavnom imenovanju za kardinala dao na srpskom i na ćirilici.
Glavni javni tužilac naložio hitnu istragu zbog pretnji državnim funkcionerima
04.11.2024.•
24
Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović naložio je da se hitno identifikuje i procesuira odgovorni za pretnje upućene najvišim državnim funkcionerima.
Picula nabrojao koje su sve prepreke na putu Srbije ka EU: "Tri godine bez otvorenog poglavlja"
04.11.2024.•
6
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula kaže da su najveće prepreke na putu Srbije ka EU zastoji u reformama vladavine prava, nezavisnog pravosuđa, izbornog procesa i slobode medija.
MUP objavio sedam saveta za vlasnike vikendica
04.11.2024.•
3
MUP je objavio nekoliko saveta vlasnicima vikendica.
Krivična prijava protiv predsednice parlamentarnog odbora za kulturu i informisanje Nevene Đurić
04.11.2024.•
0
Četiri četiri organizacije podnele su krivičnu prijavu protiv predsednice skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Nevene Đurić.
Pastor: Rekli smo Vučiću kakav bi problem bio ako bi Mađari služili vojni rok
04.11.2024.•
40
Predsednik SVM Balint Pastor izjavio je da razume globalne okolnosti, ali da ima bojazan da, ako se vojni rok vrati u Srbiji, to će dovesti do odlaska Mađara koji imaju dvojno državljanstvo.
Nastavnici i vaspitači u štrajku: U novosadskim školama skraćeni časovi od 13. do 15. novembra
04.11.2024.•
3
Članovi reprezentativnih sindikata prosvetnih radnika, od ponedeljka, 4. novembra stupaju u zakonski štrajk. Štrajkuju i zaposleni u vrtićima.
Jedan muškarac pao sa terase na Kalemegdanu, drugi niz stepenice: Obojica teško povređeni
04.11.2024.•
1
Dva muškarca, starosti 32 i 38 godina, teško su povređena prilikom padova sa visine, rekli su jutros za Betu u beogradskoj službi Hitnoj pomoći.
U Loznici i Vršcu večeras odata pošta nastradalima u Novom Sadu
03.11.2024.•
1
Meštani Loznice i Vršca okupili su se večeras kako bi zapalili sveće za nastradale u nesreći koja se dogodila u petak u Novom Sadu.
Oprane "krvave ruke" sa zgrade Apelacionog suda i Vlade Srbije
03.11.2024.•
17
Radnici komunalnog preduzeća oprali su večeras grafite i "krvave otiske" sa zgrade Apelacionog suda u Beogradu, nakon protesta zbog nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Komentari 2
Koja
Koja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar