Godišnjica majskih tragedija: Da li je Srbija bezbednija u odnosu na 2023. godinu?
Drugi dan za redom, Srbija se priseća strašnih zločina koji su učinjeni prošlog maja.
Foto: FoNet
U noći između 4. i 5. maja U.B. (22) ubio je šestoro mladih ljudi u Malom Orašju, a još troje u susednom selu Dubona. Ranjeno je 13 mladih.
Srbija godinu dana kasnije nije bezbednija, a porodice žrtava i žrtve masakra i dalje su bez podrške, ocenjuju Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i zamenica direktora organizacije "Evropska pomoć žrtvama" Aleksandra Ivanković, sagovornici N1.
Aleksandra Ivanković kaže da su stručna udruženja pokušala da reaguju adekvatno posle masakra, ali da ne može sve da ostane na njima, već odgovor mora da bude sistemski i institucionalan.
"Ono što u Srbiji nije postojalo 3. i 4. maja 2023, a ne postoji ni 4. maja 2024. jeste sveobuhvatan odgovor na potrebe žrtava. U toj podršci žrtvama masovnih ubistava postoje tri etape. Pre svega priprema i planiranje, jer su to stvari za koje nikada ne možemo da budemo sigurni da neće da se dogode, a onda je tu krizni odgovor, a onda dugoročni koji nastupa u roku od nekoliko dana. Mi smo u dugoročnom odgovoru, a nemamo ni pripremu, ni planiranje. Nije to bilo ni tad, a ne postoji ni sad. Nadam se da ćemo u saradnji sa institucijama uspeti da promenimo nešto za žrtve tragedija 2023. godine u toj nekoj dugoročnoj perspektivi", navodi ona.
Kako kaže, potrebe žrtava se posmatraju kroz pet osnovnih grupa.
"Pre svega su to priznanje i poštovanje, što zahteva da postoji sveobuhvatan registar žrtava, jer porodice ubijenih nisu jedine žrtve, iako su najviše patili, ali tu su potrebe i povređenih, onih koji su bili na licu mesta, u Duboni i Malom Orašju roditelji su bili prvi, a ne policija ili hitna pomoć. Komšije, prijatelji, rodbina, oni su takođe žrtve. Nema tog jedinstvenog registra, nismo uspeli da saznamo koji je broj žrtava u Srbiji uopšte na godišnjem nivou, jer se statistike ne vode po žrtvama, već po krivičnim delima. Žrtva ne postoji u srpskom zakonodavstvu, samo oštećeni", objašnjava ona.
Kako dodaje, tu su i podrška i informacije, a potom i pristup pravdi.
"Kako se vode istrage, kako se porodice drže informisanima, na koji način mogu da pristupe postupcima, to su stvari o kojima malo govorimo. Tu je zaštita, koja je ne samo fizička, jer je za to sad već kasno, već od sekundarne viktimizacije, za šta su mediji veoma odgovorni, jer produbljuju rane svojim neadekvatnim izveštavanjem i na kraju dolazi potreba za neku restituciju, kompenzaciju, materijalni odgovor za ono što se njima dogodilo. To ne znači da možemo da platimo novcem gubitak života, ali da na taj način odgovorimo na potrebu koja postoji u tom nekom smislu", ističe sagovornica N1.
Porast incidenata u 2023. godini
Posle masakra u Duboni i Malom Orašju pokrenuta je akcija razoružavanja, a Predrag Petrović kaže da je ona predstavljala uspeh jer je prikupljeno više od 80.000 komada oružja, četiri miliona komada municije.
"To je ponovljen uspeh u odnosu na operaciju Sablja, koja se desila posle ubistva premijera Zorana Đinđića. To prikupljanje oružja treba da spreči incidente u kojima je uključena upotreba oružja. Međutim, podaci pokazuju da nije došlo do smanjenja tih incidenta. Došlo je do povećanja u 2023. godini za nekih 20 procenata. Takođe, mladi se ne osećaju ništa bezbednije i smatraju da su izloženiji fizičkom nasilju više nego u 2022. godini, izloženiji su i nasilju na internetu. To su porasti od nekih 10 osto, i to je zabrinjavajuće. I dalje imamo u Srbiji jako veliku količinu neregistrovanog oružja", ističe Petrović.
Konstantna pretnja ratom
Dodaje da je potrebno, kako bi se postigao efekat, da postoji veoma snažna kampanja.
"Potrebna je i konstanta edukacija, ali to nije dovoljno, nije dovoljno da mi u emisiji pričamo, da se ljudi slože, pa se vrate kući i budu bombardovani non stop lošim vestima, pretnjom ratom. Ne znam da li postoji neka vrsta rata, a da nama nije prećeno od strane političkih vlasti, od hibridnog, specijalnog… Ljudi su izloženi stalnim bombardovanjem pretnjom ratom, ne osećaju se bezbedno, smatraju da će biti bezbedni ukoliko su svojim sposobnostima u stanju da zaštite, a ne zato što policija radi svoj posao i zato imamo toliko oružja", ističe on.
Posledice za ceo život
Aleksandra Ivanković navodi da je važno da najpre znamo ko su ljudi koji trpe posledice dva masakra koji su se dogodili 3. i 4. maja 2023.
"Vlada Republike Srbije je usvojila Strategiju o pravima žrtava i svedoka krivičnih dela 2020. godine i akcioni plan koji nije implemenetiran, sistemski odgovor na potrebe žrtava nemamo. To je nešto što treba da postoji za sve, pa da se određuje individualno za pojedinačne žrtve. Za žrtve u Duboni i Malom Orašju treba da se uspostavi nešto što se zove individualna procena potreba, na osnovu koje se pravi plan odgovora. Ne mogu da vam kažem šta vama treba dok ne razgovaram sa vama, treba pojedinačno da se odgovara, da znamo šta te porodice trebaju, u smislu pravne podrške. Nastupa period u kojem će ići krivični postupak, porodice ne znaju da li će biti saslušani kao svedoci, mnogo je neizvesnosti, a oni odgovore nemaju", ističe Ivanković, koja je u kontaktu sa porodicama ubijenih u Malom Orašju i Duboni.
Kako kaže, to što se njima dogodila posledice su koje se nose celi život.
"Mislim da kao društvo treba da se ujedinimo u empatiji i razumevanju, da je to moglo da se dogodi bilo kome od nas, i da u tom pogledu činimo ono što bismo voleli da se prema nama čini da se nama tako nešto dogodi. Ono što je porodicama bitno, i to mogu da kažem u njihovo ime, jeste da te žrtve ne budu uzalud. Da se društvo potrudi da te žrtve ne budu uzalu", dodaje ona.
Preplavljenost kriminalom i nasiljem
Posle dva masakra za dva dana u Srbiji, bile su najavljene i mere poput one da su uslovi za dobijanje dozvole držanja oružja rigorozniji, ali i polugodišnja provera.
"To podrazumeva promenu zakona, a to podrazumeva da postoji skupštinska većina, odnosno parlament koji funkcioniše. Imali smo različita lobiranja zaljubljenika u oružje, a Srbija već ima zakon iz 2015. godine koji je oštar i strog, ali je problem njegova dosledna primena", kaže Petrović.
Sagovornik N1 dodaje da smo imali i moratorijum na zabranu izdavanja za lovačko oružje, koja je Vlada ukinula, kao i da su formirani Savet za prevenciju vršnjačkog nasilja i radna grupa za bezbednost na internetu.
"Ali ne znam da postoje neki značajni rezultati u radu tih tela. Tu je i mera pristustva policije u školama, ali to daje samo ograničene rezultate, kako pokazuju naša istraživanja, jer njegovo prisustvo može da spreči da se neželjeni događaj desi u tom momentu na tom mestu. Ali oni ne mogu da borave na svakoj tački na svakom mestu u školi", objašnjava sagovornik N1.
Kako kaže, preplavljeni smo i drugim oblicima nasilja i kriminala, ne samo u školama.
"Radi se o merama koje su bile izrazito populističke, kao što je bilo da će biti zabranjen pristup dark vebu, što je bilo nemoguće. Dakle, nije do veličine kazne koja je predviđena, nego do izvesnosti da će ta osoba biti kažnjena, dakle opet dolazimo do primene zakona", dodaje.
Peticija za dane sećanja
Pokrenuta je peticija da 3. i 4. maj budu proglašeni za dane sećanja na sve žrtve masovnih ubistava, a Aleksandra Ivanković ističe da društvo na taj način može da pokaže da je uz porodice žrtava.
"Mnogi su u petak došli na Tašmajdan da odaju počast, mnogi su potpisali peticiju, ona je i dalje u toku. Sve bih pozvala da potpišu koja može da se nađe na sajtu Viktimološkog društva Srbije. Ideja je da 3. i 4. maj ostanu dani sećanja na žrtve masovnih ubistava. Ministarstvo prosvete je uputilo dopis svim školama u Srbiji da sledeća nedelja bude nedelja sećanja, sa obećanjem da će to biti praksa i deo školskog programa gde će se govoriti o žrtvama, empatiji, da doprinese i na taj način da ovo društvo bude humanije i saosećajnije", navodi Ivanković.
Pročitaj još
Srbija nije bezbednija
Petrović ističe da Srbija nije bezbednija u odnosu na prošlu godinu, kada su se dogodila dva masakra – u "Ribnikaru" i selima Malo Orašje i Dubona.
"Od 2012/2013. imamo porast tog problema, koji podrazumeva ubistva sa tri ili više žrtava, i očigledno je da s ovim društvom nešto nije u redu. Velika dostupnost oružja je bila i ranije, ali nije dolazilo do velikog povećanja masovnih, višestrukih ubistava. Radi se o sistematskom problemu, problemu sveprisutnog nasilja u društvu, potrebno je da ga insitucije prepoznaju i priznaju da postoji, a onda da priznaju gde su sve propusti i da se time bave. Vlasti su pokazale – ukoliko imaju jasan cilj koji žele da ostvare, oni će ga ostvariti. Sve može, ako se hoće", zaključuje Petrović.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vređali okupljene u Pionirskom parku, hteli i da se potuku sa njima, pa uhapšeni
16.04.2025.•
0
Beogradska policija privela je D. R. (20) i N. O. (33) koji su, kako se sumnja, prilikom napuštanja skupa ispred RTS-a u Takovskoj ulici i prolaska pored Pionirskog parka narušavali javni red i mir.
Sindikat prosvetara: Direktori škola da odustanu od postupaka protiv nastavnika, ako ne - protesti
16.04.2025.•
0
Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) pozvao je danas direktore škola da najkasnije do sredine maja odustanu od vođenja disciplinskih postupaka protiv nastavnika koji štrajkuju.
MUP o guranju sa studentima kod RTS-a: Policija nije upotrebila silu, razgovorom pokušala dogovor
16.04.2025.•
0
Ministarstvo unutrašnjih poslova oglasilo se u vezi sa blokadom RTS-a i naguravanjem pripadnika Žandarmerije sa studentima u blokadi.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - koliko znate?
16.04.2025.•
0
Još jedan 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
.jpg "Vučićev izraelski savetnik: Kakve kampanje je planirao i kako je učestvovao u izvozu municije?")
Vučićev izraelski savetnik: Kakve kampanje je planirao i kako je učestvovao u izvozu municije?
16.04.2025.•
0
Srulik Ajnhorn, izraelski marketinški mag, koji je pod istragom u svojoj zemlji, trenutno boravi u Beogradu gde vodi konsultantsku firmu i gde je radio kao savetnik predsednika Aleksandra Vučića.
Učenici osnovnih i srednjih škola na prolećnom raspustu
16.04.2025.•
0
Učenici osnovnih i srednjih škola u Srbiji od danas, 16. aprila su na prolećnom raspustu, a u klupe se vraćaju 22. aprila.
Izveštaj FSB-a o zvučnom topu gotov, Vučić danas u novom obraćanju govori o tome
16.04.2025.•
0
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić rekla je da će danas predsednik Aleksandar Vučić predstaviti javnosti analize Federalne službe bezbednosti (FSB) Rusije "o upotrebi zvučnog topa".
Kos: EU od Srbije očekuje isto što i studenti koji protestuju - to su uslovi za članstvo
16.04.2025.•
0
Očekivanja EU od Srbije su "skoro ista" kao ona koje mesecima izražavaju hiljade demonstranata širom zemlje.
Najviše stranaca se doselilo u Novi Sad
16.04.2025.•
0
Broj stranaca koji su imigrirali u Srbiju 2023. godine bio je 41.273, što je za oko 9,5 puta više nego 2012. godine.
VIDEO: Žandarmerija u punoj opremi za demonstracije pokušala da potisne studente od RTS-a
16.04.2025.•
1
Više pripadnika Žandarmerije i policije u opremi za razbijanje demonstracija gurala je jutros studente učesnike blokade Radio-televizije Srbije (RTS) u Takovskoj ulici u Beogradu.
Protest "Pumpaj, pumpaj Ibar vodo" danas u Kraljevu: Trajaće 16 sati
16.04.2025.•
1
Protest "Pumpaj, pumpaj Ibar vodo", koji organizuju studenti u blokadi iz Kraljeva, održaće se danas, 67. aprila u tom gradu i trajaće 16 sati.
Telekom isključio N1 i Novu sa Total TV-a
16.04.2025.•
2
Gledaoci koji su do sada pratili televizijske kanale N1 i Nova preko Total TV-a, od danas više nemaju tu mogućnost.
.jpg "Šešelj se javno hvali da ima više pištolja i da redovno nosi jedan: Ima li dozvolu?")
Šešelj se javno hvali da ima više pištolja i da redovno nosi jedan: Ima li dozvolu?
16.04.2025.•
5
Nakon što je Vojislav Šešelj u emisiji na TV Informer izjavio da sa sobom nosi pištolj, Danas je pokušao od MUP-a da sazna da li funkcioner SRS poseduje dozvolu za nošenje oružja.
Nastavlja se sednica Skupštine Srbije sa samo jednom tačkom dnevnog reda
16.04.2025.•
0
Poslanici Skupštine Srbije nastaviće rad na posebnoj sednici na kojoj se raspravlja o novoj vladi čiji je mandatar Đuro Macut.
Hrvatska uputila protestnu notu Srbiji zbog učestalog proterivanja hrvatskih državljana
16.04.2025.•
4
Hrvatsko ministarstvo spoljnih i evropskih poslova zvanično je poslalo protestnu notu Srbiji zbog učestalog proterivanja hrvatskih državljana.
Zaposleni u "Tiršovoj" organizuju protestnu šetnju do Ministarstva zdravlja
15.04.2025.•
1
Zaposleni u Univerzitetskoj dečijoj klinici "Tiršova" organizovaće sutra protestnu šetnju do Ministarstva zdravlja.
RTS pozvao na prekid blokade: "RTS jedino mesto gde razgovaraju ljudi koji misle različito"
15.04.2025.•
11
RTS je ponovo večeras pozvao na prekid blokade objekata javnog servisa, koja je ušla u 22. sat, uz ocenu da je "zabluda da se bolje društvo može napraviti na razvalinama javnog servisa".
VIDEO: Novinarka Istinomera napadnuta dok je snimala šatore kod Skupštine Srbije
15.04.2025.•
12
Prekoputa Skupštine Srbije tokom noći postavljeno je dvadesetak belih šatora, a još se ne zna ko su ljudi u njima i šta tu rade.
Poslanici opozicije: Mesta u vladi se dele kao u igri "muzičke stolice"
15.04.2025.•
8
Poslanici opozicije kritikovali su predlog vlade Đura Macuta uz ocenu da se ništa neće promeniti i da će i ova vlada nastaviti da radi štetno kao i ona do sada.
Sutra protest u Kraljevu: Blokade od 8 sati
15.04.2025.•
1
Višečasovni protest i blokade u Kraljevu, koje organizuju studenti iz ovog grada, najavljeni su za sredu sa početkom u osam časova.
Komentari 2
Koja
Koja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar