Godišnjica majskih tragedija: Da li je Srbija bezbednija u odnosu na 2023. godinu?
Drugi dan za redom, Srbija se priseća strašnih zločina koji su učinjeni prošlog maja.
Foto: FoNet
U noći između 4. i 5. maja U.B. (22) ubio je šestoro mladih ljudi u Malom Orašju, a još troje u susednom selu Dubona. Ranjeno je 13 mladih.
Srbija godinu dana kasnije nije bezbednija, a porodice žrtava i žrtve masakra i dalje su bez podrške, ocenjuju Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i zamenica direktora organizacije "Evropska pomoć žrtvama" Aleksandra Ivanković, sagovornici N1.
Aleksandra Ivanković kaže da su stručna udruženja pokušala da reaguju adekvatno posle masakra, ali da ne može sve da ostane na njima, već odgovor mora da bude sistemski i institucionalan.
"Ono što u Srbiji nije postojalo 3. i 4. maja 2023, a ne postoji ni 4. maja 2024. jeste sveobuhvatan odgovor na potrebe žrtava. U toj podršci žrtvama masovnih ubistava postoje tri etape. Pre svega priprema i planiranje, jer su to stvari za koje nikada ne možemo da budemo sigurni da neće da se dogode, a onda je tu krizni odgovor, a onda dugoročni koji nastupa u roku od nekoliko dana. Mi smo u dugoročnom odgovoru, a nemamo ni pripremu, ni planiranje. Nije to bilo ni tad, a ne postoji ni sad. Nadam se da ćemo u saradnji sa institucijama uspeti da promenimo nešto za žrtve tragedija 2023. godine u toj nekoj dugoročnoj perspektivi", navodi ona.
Kako kaže, potrebe žrtava se posmatraju kroz pet osnovnih grupa.
"Pre svega su to priznanje i poštovanje, što zahteva da postoji sveobuhvatan registar žrtava, jer porodice ubijenih nisu jedine žrtve, iako su najviše patili, ali tu su potrebe i povređenih, onih koji su bili na licu mesta, u Duboni i Malom Orašju roditelji su bili prvi, a ne policija ili hitna pomoć. Komšije, prijatelji, rodbina, oni su takođe žrtve. Nema tog jedinstvenog registra, nismo uspeli da saznamo koji je broj žrtava u Srbiji uopšte na godišnjem nivou, jer se statistike ne vode po žrtvama, već po krivičnim delima. Žrtva ne postoji u srpskom zakonodavstvu, samo oštećeni", objašnjava ona.
Kako dodaje, tu su i podrška i informacije, a potom i pristup pravdi.
"Kako se vode istrage, kako se porodice drže informisanima, na koji način mogu da pristupe postupcima, to su stvari o kojima malo govorimo. Tu je zaštita, koja je ne samo fizička, jer je za to sad već kasno, već od sekundarne viktimizacije, za šta su mediji veoma odgovorni, jer produbljuju rane svojim neadekvatnim izveštavanjem i na kraju dolazi potreba za neku restituciju, kompenzaciju, materijalni odgovor za ono što se njima dogodilo. To ne znači da možemo da platimo novcem gubitak života, ali da na taj način odgovorimo na potrebu koja postoji u tom nekom smislu", ističe sagovornica N1.
Porast incidenata u 2023. godini
Posle masakra u Duboni i Malom Orašju pokrenuta je akcija razoružavanja, a Predrag Petrović kaže da je ona predstavljala uspeh jer je prikupljeno više od 80.000 komada oružja, četiri miliona komada municije.
"To je ponovljen uspeh u odnosu na operaciju Sablja, koja se desila posle ubistva premijera Zorana Đinđića. To prikupljanje oružja treba da spreči incidente u kojima je uključena upotreba oružja. Međutim, podaci pokazuju da nije došlo do smanjenja tih incidenta. Došlo je do povećanja u 2023. godini za nekih 20 procenata. Takođe, mladi se ne osećaju ništa bezbednije i smatraju da su izloženiji fizičkom nasilju više nego u 2022. godini, izloženiji su i nasilju na internetu. To su porasti od nekih 10 osto, i to je zabrinjavajuće. I dalje imamo u Srbiji jako veliku količinu neregistrovanog oružja", ističe Petrović.
Konstantna pretnja ratom
Dodaje da je potrebno, kako bi se postigao efekat, da postoji veoma snažna kampanja.
"Potrebna je i konstanta edukacija, ali to nije dovoljno, nije dovoljno da mi u emisiji pričamo, da se ljudi slože, pa se vrate kući i budu bombardovani non stop lošim vestima, pretnjom ratom. Ne znam da li postoji neka vrsta rata, a da nama nije prećeno od strane političkih vlasti, od hibridnog, specijalnog… Ljudi su izloženi stalnim bombardovanjem pretnjom ratom, ne osećaju se bezbedno, smatraju da će biti bezbedni ukoliko su svojim sposobnostima u stanju da zaštite, a ne zato što policija radi svoj posao i zato imamo toliko oružja", ističe on.
Posledice za ceo život
Aleksandra Ivanković navodi da je važno da najpre znamo ko su ljudi koji trpe posledice dva masakra koji su se dogodili 3. i 4. maja 2023.
"Vlada Republike Srbije je usvojila Strategiju o pravima žrtava i svedoka krivičnih dela 2020. godine i akcioni plan koji nije implemenetiran, sistemski odgovor na potrebe žrtava nemamo. To je nešto što treba da postoji za sve, pa da se određuje individualno za pojedinačne žrtve. Za žrtve u Duboni i Malom Orašju treba da se uspostavi nešto što se zove individualna procena potreba, na osnovu koje se pravi plan odgovora. Ne mogu da vam kažem šta vama treba dok ne razgovaram sa vama, treba pojedinačno da se odgovara, da znamo šta te porodice trebaju, u smislu pravne podrške. Nastupa period u kojem će ići krivični postupak, porodice ne znaju da li će biti saslušani kao svedoci, mnogo je neizvesnosti, a oni odgovore nemaju", ističe Ivanković, koja je u kontaktu sa porodicama ubijenih u Malom Orašju i Duboni.
Kako kaže, to što se njima dogodila posledice su koje se nose celi život.
"Mislim da kao društvo treba da se ujedinimo u empatiji i razumevanju, da je to moglo da se dogodi bilo kome od nas, i da u tom pogledu činimo ono što bismo voleli da se prema nama čini da se nama tako nešto dogodi. Ono što je porodicama bitno, i to mogu da kažem u njihovo ime, jeste da te žrtve ne budu uzalud. Da se društvo potrudi da te žrtve ne budu uzalu", dodaje ona.
Preplavljenost kriminalom i nasiljem
Posle dva masakra za dva dana u Srbiji, bile su najavljene i mere poput one da su uslovi za dobijanje dozvole držanja oružja rigorozniji, ali i polugodišnja provera.
"To podrazumeva promenu zakona, a to podrazumeva da postoji skupštinska većina, odnosno parlament koji funkcioniše. Imali smo različita lobiranja zaljubljenika u oružje, a Srbija već ima zakon iz 2015. godine koji je oštar i strog, ali je problem njegova dosledna primena", kaže Petrović.
Sagovornik N1 dodaje da smo imali i moratorijum na zabranu izdavanja za lovačko oružje, koja je Vlada ukinula, kao i da su formirani Savet za prevenciju vršnjačkog nasilja i radna grupa za bezbednost na internetu.
"Ali ne znam da postoje neki značajni rezultati u radu tih tela. Tu je i mera pristustva policije u školama, ali to daje samo ograničene rezultate, kako pokazuju naša istraživanja, jer njegovo prisustvo može da spreči da se neželjeni događaj desi u tom momentu na tom mestu. Ali oni ne mogu da borave na svakoj tački na svakom mestu u školi", objašnjava sagovornik N1.
Kako kaže, preplavljeni smo i drugim oblicima nasilja i kriminala, ne samo u školama.
"Radi se o merama koje su bile izrazito populističke, kao što je bilo da će biti zabranjen pristup dark vebu, što je bilo nemoguće. Dakle, nije do veličine kazne koja je predviđena, nego do izvesnosti da će ta osoba biti kažnjena, dakle opet dolazimo do primene zakona", dodaje.
Peticija za dane sećanja
Pokrenuta je peticija da 3. i 4. maj budu proglašeni za dane sećanja na sve žrtve masovnih ubistava, a Aleksandra Ivanković ističe da društvo na taj način može da pokaže da je uz porodice žrtava.
"Mnogi su u petak došli na Tašmajdan da odaju počast, mnogi su potpisali peticiju, ona je i dalje u toku. Sve bih pozvala da potpišu koja može da se nađe na sajtu Viktimološkog društva Srbije. Ideja je da 3. i 4. maj ostanu dani sećanja na žrtve masovnih ubistava. Ministarstvo prosvete je uputilo dopis svim školama u Srbiji da sledeća nedelja bude nedelja sećanja, sa obećanjem da će to biti praksa i deo školskog programa gde će se govoriti o žrtvama, empatiji, da doprinese i na taj način da ovo društvo bude humanije i saosećajnije", navodi Ivanković.
Srbija nije bezbednija
Petrović ističe da Srbija nije bezbednija u odnosu na prošlu godinu, kada su se dogodila dva masakra – u "Ribnikaru" i selima Malo Orašje i Dubona.
"Od 2012/2013. imamo porast tog problema, koji podrazumeva ubistva sa tri ili više žrtava, i očigledno je da s ovim društvom nešto nije u redu. Velika dostupnost oružja je bila i ranije, ali nije dolazilo do velikog povećanja masovnih, višestrukih ubistava. Radi se o sistematskom problemu, problemu sveprisutnog nasilja u društvu, potrebno je da ga insitucije prepoznaju i priznaju da postoji, a onda da priznaju gde su sve propusti i da se time bave. Vlasti su pokazale – ukoliko imaju jasan cilj koji žele da ostvare, oni će ga ostvariti. Sve može, ako se hoće", zaključuje Petrović.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VIDEO Prvi protest podrške studentima održan u Zaječaru: "Biće bune dok se zahtevi ne ispune"
22.02.2025.•
3
Prvi protest Istočne Srbije održan je u Zaječaru a okupljeni građani su nosili transparent na kojem je pisalo "biće bune dok se zahtevi ne ispune".
Sotirovski se branila ćutanjem, predložen pritvor za nju i druge osumnjičene
22.02.2025.•
0
Bivša gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski branila se ćutanjem tokom saslušanja pred Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije VJT, nakon čega joj je tužilaštvo predložilo pritvor.
SSP: Naprednjaci u Obrenovcu spremaju proslavu, očekuju da će Grčić biti pušten iz pritvora
22.02.2025.•
2
Stranka slobode i pravde saopštila je da se članovi vladajuće Srpske napredne stranke u Obrenovcu "spremaju za proslavu" jer očekuju da predsednik te opštine Milorad Grčić bude pušten iz pritvora.
Vučević, u ostavci: "Sve smo spremni da uradimo za jedinstvo i našu decu"
22.02.2025.•
70
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević, koji je 28. januara podneo ostavku na mesto premijera, ocenio je da "u Srbiji i danas postoje neki koji hoće da budu Vojvođaneri".
Lokalne sredine kao generator promena: Bez straha od "kabadahija", fokus na podršci studentima
22.02.2025.•
11
Sve veći broj manjih gradova, mesta, varošica i sela u Srbiji pridružilo se protestima podrške studentima gde se ljudi okupljaju u želji da, kako kažu, doprinesu promeni.
Studentski edikt 1. marta u Nišu: 18 sati protesta kao pozivni broj za bolju budućnost
22.02.2025.•
3
Neformalna grupa studenata niškog Univerziteta najavila je da će 1. marta na Trgu kralja Milana biti održan veliki protest studenata pod nazivom "Studentski edikt" koji će trajati 18 sati.
Isključeno grejanje u opštinskoj zgradu u Rači, poljoprivrednici u protestu odlučni u zahtevima
22.02.2025.•
5
Grupa poljoprivrednika iz Rače protestuje u hodniku opštinske zgrade bez grejanja, zahtevajući da se smanji porez na imovinu i da opštinski rukovodioci podnesu ostavke.
Advokat Lakić o slučaju studenta u CG: Tužna je činjenica da službe Crne Gore služe kao pomoć Vučiću
22.02.2025.•
6
Advokat Nikola Lakić izjavio je da je prilikom hapšenja studenta Luke Stojakovića u Crnoj Gori "sasvim izvesno bilo političke zloupotrebe".
BIRN: Predmeti godinama "u fiokama"
22.02.2025.•
8
Balkanska istraživačka mreža Srbije objavila je da Više javno tužilaštvo i Tužilaštvo za organizovani kriminal godinama nisu postupali po desetinama krivičnih prijava iako su imali informacije o tome.
Protest podrške učiteljici u "Ribnikaru": "Izložena mobingu" zbog palačinki za studente
22.02.2025.•
4
Roditelji učenika odeljenja IV-3 Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" pozvali su druge roditelje, studente, građane i medije na protest "Podrška za Sabinu".
Ministarka prosvete (u ostavci): Svako će biti plaćen onoliko koliko je radio
22.02.2025.•
63
Ministarka prosvete u ostavci Slavica Đukić Dejanović potvrdila je da će februarske plate prosvetnim radnicima koji štrajkuju biti smanjene.
Razgovarali predstavnici inženjera i ministarstva građevinarstva: Problemi postoje
22.02.2025.•
3
Ministarstvo građevinarstva priznalo je na sastanku sa inženjerima da postoji problem sa funkcionisanjem i političkim pritiscima na Inženjersku komoru Srbije ali da je "nemoćno" da tu stvar popravi.
Dekanat FDU: Učesnik napada na studente bio u pratnji Vučića na mitingu u Požarevcu
22.02.2025.•
5
Aleksandar Jokić, identifikovan kao učesnik organizovanih napada na studente FDU, pojavio se u pratnji predsednika države Aleksandra Vučića, tokom njegove posete Požarevcu, saopštio je Dekanat FDU.
Rusi u Srbiji: Osećaju se bezbedno, ali ima staha od produžene ruke Kremlja i deportacije
22.02.2025.•
8
U 2024. godini porastao je broj zahteva ruskih državljana za boravišnu dozvolu u Srbiji.
MASA: Uslovi zaštite prirode za projekat "Jadar" doneti bez struke, tražimo ostavke
22.02.2025.•
2
Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) danas je zatražila ostavku ministarke zaštite životne sredine Irene Vujović i smenu v.d. direktorke Zavoda za zaštitu prirode Srbije Marine Šibalić.
Radovi na petlji Aerodrom "Nikola Tesla" u ponedeljak
22.02.2025.•
0
U ponedeljak, 24. februara, obavljaće se radovi na petlji Aerodrom "Nikola Tesla", na moto-putu.
Uhapšeno još pet osoba osumnjičenih za poresku prevaru
22.02.2025.•
6
Policija je danas uhapsila pet osoba osumnjičenih za poresku prevaru.
Određen pritvor braći Stajić
22.02.2025.•
0
Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana četvorici osumnjičenih u vezi sa nezakonitim legalizacijama objekata i prikrivanjem nelegalno stečene imovine.
VIDEO Luka Stojaković: Policija me privela čim sam ušao u Crnu Goru, rekli su mi da nije do njih
22.02.2025.•
11
Student Luka Stojaković objavio je da ga je policija privela u Crnoj Gori čim je prešao granicu.
Saslušani Stajići i još šestoro: Tužilaštvo im predložilo pritvor
21.02.2025.•
0
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu saslušalo je osmoro osumnjičenih u vezi sa nezakonitim legalizacijama objekata i prikrivanjem nelegalno stečene imovine.
Komentari 2
Koja
Koja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar