Dva smrtna slučaja u zatvorima: Nekažnjivost za zlostavljanje sistemski problem, kako ga rešiti?

Za nekoliko meseci ove godine javnost u Srbiji saznala je za smrt dvojice ljudi u institucijama pod ingerencijom MUP-a.
Dva smrtna slučaja u zatvorima: Nekažnjivost za zlostavljanje sistemski problem, kako ga rešiti?
Foto: Pixabay
Obojica su preminuli zbog posledica pretrpljene torture, a saznanja koja su stigla do javnosti izazvala su sumnje da je pokušano zataškavanje.
 
Stručnjaci u oblasti ljudskih prava ocenjuju da je nekažnjivost za zlostavljanje, pre svega, u policiji - sistemski problem u Srbiji, prenosi N1.
U ranim jutarnjim satima 7. aprila u policijskoj stanici u Boru preminuo je četrdesetogodišnji D. D, brat jednog od osumnjičenih za nestanak i smrt dvogodišnje devojčice Danke Ilić.
 
MUP je istog dana saopštio da je preminuo prirodnom smrću, da mu je u ranim jutarnjim časovima pozlilo i da je uprkos pravovremenom reagovanju policijskih službenika i lekara Doma zdravlja u Boru, koji su pokušali reanimaciju, u 3.10 časova preminuo. Međutim, ispostaviće se da to nije istina.
Desetak dana kasnije nedeljnik Radar je objavio saznanja prema kojima je veštačenjem Instituta za sudsku medicinu u Beogradu ustanovljeno da je preminuli imao brojne povrede po telu zbog čega je zaključeno da je umro nasilnom smrću.
 
Stručna javnost pozvala je da se utvrdi odgovornost za torturu pritvorenog i pokušaj obmane javnosti MUP-a, a prema odluci Apelacionog tužilaštva u Nišu, utvrđivanjem okolnosti pod kojima je D. D. preminuo u policijskoj stanici u Boru baviće se Više javno tužilaštvo u Nišu.
 
Dva meseca ranije dogodila se još jedna smrt koja je usledila nakon zlostavljanja i torture, u zatvoru, od strane zatvorenika. Naime, sedamdesetčetvorogodišnji penzioner preminuo je 4. februara u zatvoru u Padinskoj Skeli. Obdukcija koja je urađena 8. marta potvrdila da je ubijen. On je preminuo od posledica unutrašnjih povreda i krvarenja, nakon što su ga, kako se sumnja, danima tukla trojica drugih zatvorenika S. S. (20), S. S. (21) i D. P. (21). Osim što su ga tukli, oni su penzionera seksualno zlostavljali i tako mu naneli smrtonosne povrede.
 
Međutim, niko od nadležnih se tim povodom nije oglašavao sve dok vest nije dospela u medije više od mesec dana kasnije. Tek tada se prvo oglasila Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, koja je slučaj potvrdila, pa potom i Tužilaštvo, a nakon toga suspendovani su i udaljeni sa posla bivši upravnik Kazneno-popravnog zavoda u Beogradu i još 10 zaposlenih zbog propusta koji su, kako je navedeno, otkriveni unutrašnjom kontrolom.
 
Pravnik i stručnjak za ljudska prava Nikola Kovačević za N1 kaže da kod nas postoji sistemski problem nekažnjivosti za zlostavljanje pre svega u policiji, i to, pre svega, od strane kriminalističke policije.
 
"Nema slučajeva ili je mali broj njih u kojima je neko za torturu, tj. mučenje u policiji za potrebe iznuđivanja iskaza, za nezakonito kažnjavanje, za generalno nasilje koje se primenjuje, odgovarao na adekvatan način. Kad vlada nekažnjivost to znači da višedecenijsko tolerisanje neadekvatnog postupanja policije prema, pre svega, osumnjičenima u krivičnom postupku dovodi do toga da u svesti službenika koji primenjuju policijska ovlašćenja nema straha od odgovornosti. I kada to tolerišete decenijama i godinama, malo-malo na svakih nekoliko godina desi se dramatičan slučaj u kome se pređu sve razumne granice i u kojima dođe ili do smrti ili teških telesnih povreda ili drugih oblika teškog kršenja ljudskih prava", kaže Kovačević.
 
Ovo potvrđuju i izveštaji Beograskog centra za ljudska prava (BCLJP).
 
Naime, i njihovom izveštaju o ljudskim pravima u Srbiji za 2023. godinu navodi se da je analiza javnotužilačkih istraga i sudskih postupaka vođenih od januara 2018. do kraja juna 2020. godine protiv službenih lica zbog sumnje da su izvršila krivična dela iznuđivanja iskaza ili zlostavljanja i mučenja pokazalo da je najveći broj krivičnih prijava protiv službenika biva odbačen, da se optužni akti podnose u manje od pet odsto prijavljenih slučajeva, da su kazne koje se izriču službenicima osuđenim za zlostavljanje gotovo uvek uslovne (u 90 odsto slučajeva) i da se pri njihovom odmeravanju ponekad ne uzimaju u obzir otežavajuće okolnosti.
 
Takođe se navodi da i dalje postoje slučajevi u kojima je došlo do zastarevanja krivičnog gonjenja osumnjičenih službenika, da najveći broj osumnjičenih za ova krivična dela jesu policijski službenici, da među službenicima postoji "kolegijalnost veća od profesionalne", koja se ogleda u neprijavljivanju i nesvedočenju protiv kolega koji sprovode mučenje ili druge oblike zlostavljanja prema građanima (izbrojano je najmanje 226 službenika koji su svedočili u postupcima, od kojih nijedan nije potvrdio da je došlo do nezakonite upotrebe sile prema građanima koji su tvrdili da su pretrpeli zlostavljanje), da se istrage protiv službenih lica sprovode neblagovremeno i netemeljno, da u mnogim slučajevima nisu ni nezavisne.
 
U analiziranom periodu, samo dvojica policijskih službenika su pravnosnažno osuđena na kazne zatvora (od osam i pet meseci), zbog mučenja jednog građanina u Nišu, a samo petorica službenika osuđenih u jednom predmetu su otpušteni iz službe (radi se o policijskim službenicima osuđenim za zlostavljanje građana tokom Parade ponosa 2014. godine, u Birčaninovoj ulici u Beogradu).
 
U preostalim analiziranim predmetima osuđeni službenici nisu snosili bilo kakve radnopravne posledice, osim što je jednom policijskom službeniku izrečeno umanjenje plate od 20 odsto.
 
Kovačević za N1 ističe da će nekažnjivosti biti dokle god tužilaštvo koje treba da goni policijske službenike ne reaguje.
 
Sa druge strane, kada su u pitanju zatvorske ustanove, prema njegovim rečima, tortura je u znatnom padu u prethodnih deceniju, a kao jedan od razloga navodi nekoliko slučajeva pred Evropskim sudom za ljudska prava u kojima je Srbija oglašena odgovorna za zlostavljanja u zatvorskim ustanovama. Ipak, kako naglašava, u tim slučajevima niko nikada nije odgovarao, a za to su, kako kaže, zaprećene ozbiljne zatvorske kazne.
 
Kada je u pitanju poslednji slučaj torture u policijskoj stanici u Boru, Kovačević kaže da je neophodna prvo reakcija MUP-a, a potom i Tužilaštva.
 
"Policajci treba bez odlaganja da budu suspendovani od strane Sektora unutrašnje kontrole, treba da se otvori disciplinski postupak i to je na nivou MUP-a. Ono što je sledeća stvar je da se bez odlaganja donese naredba o otvaranju istrage, da se liše slobode svi policijski službenici u u navedenom slučaju uključujući i njihove starešine koji su zadužene za njihov zakonit rad, kako bi se obezbedili dokazi i sprečilo usaglašavanje izjava na nivou solidarnosti cele policijske stanice, koja se može očekivati. Takođe, da se iskoristi izveštaj veštaka specijaliste sudske medicine i da se ti ljudi kazne višegodišnjim kaznama zatvora, jer ovo što se desilo može da se kvalifikuje kao teško ubistvo, ili teške telesne povrede kvalifikovane smrću, ali u pitanju su višegodišnje kazne zatvora koje moraju da budu ishod postupka koji se već sad odugovlači", naglašava Kovačević.
Prema njegovim rečima, pitanje odgovornosti zahteva i saopštenje MUP-a da je čovek preminuo prirodnom smrću.
 
"Važno je da ovi policijski službenici budu kažnjeni, ne samo oni koji su navodno vršili nasilje, već i starešine koje su to zataškavale i svi oni zauvek moraju da nestanu iz MUP-a", kaže Kovačević.
 
Dodaje da bi jedna adekvatna zatvorska kazna, za jednog policijskog službenika imala odvraćajući efekat na stotine njih, jer znaju da mogu da odgovaraju, ali da u Srbiji to nije slučaj.
  • Sremac

    07.05.2024 09:09
    Samo pitam
    Da li su uslovi pritvorenika i osudjenih isti za sve,ili oni VIP-ovci i kumovi imaju poseban tretman?
  • zgađen

    07.05.2024 07:59
    Nepravna država
    Zlostavljanje u zatvorima se može rešiti reformom policije i zatvorskog sistema uz reviziju zakona i propisa, ali u tigru je to neizvodljivo.
  • Saša

    07.05.2024 00:08
    ???
    Prognoza vremena zadnjih 5 dana skoro 100% pogođena.
    Ovaj komentar besmislen, sreća pa prethodni imaju težinu znalaca,...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija