Četvrtina Srbije na sedativima, od lekova zavisno dva odsto stanovništva

Između 20 i 25 odsto populacije povremeno ili svakodnevno uzima neki od preparata benzodijazepina, odnosno sedativa.
Četvrtina Srbije na sedativima, od lekova zavisno dva odsto stanovništva
Foto: Pixabay
U zemljama severne Evrope, taj procenat je ispod deset odsto.
 
Zloupotreba lekova je češća kod žena nego kod muškaraca, dok se poslednjih godina uzrasna granica sve više pomera ka mlađim generacijama. Mladi češće istovremeno uzimaju više lekova i nedozvoljenih supstanci, piše Politika.
Prema rečima profesora Janka Samardžića, kliničkog farmakologa sa Medicinskog fakulteta u Beogradu i supspecijaliste za bolesti zavisnosti u EU i Srbiji, postoji povećana zloupotreba lekova koji se propisuju na recept (benzodijazepini).
 
Samardžić je naveo da se prema istraživanju nemačkog Centra za borbu protiv bolesti zavisnosti smatra da je oko dva procenta stanovništva zavisno od lekova. Koliko ljudi pogrešno koristi, zloupotrebljava, lekove i time se nalazi na granici zavisnosti, ne može se sasvim precizno utvrditi.
"Benzodijazepini, odnosno sedativi su jedna od najčešće zloupotrebljavanih grupa lekova. Zloupotreba lekova može se definisati kao svaka primena lekova pri kojoj se ne slede uputstva lekara: uzimanje leka koji je propisan za nekog drugog, uzimanje veće doze i uzimanje na drugi način, za drugu svrhu", rekao je Samardžić.
 
Podaci Svetske zdravstvene organizacije ukazuju na to da se najviše zloupotrebljavaju anksiolitici i hipnotici, odnosno lekovi iz grupe sedativa, a odmah iza njih su antidepresivi.
 
Zloupotrebljavaju se i druge klase lekova poput opioida (metadon, hidrokodon, oksikodon, buprenorfin) i stimulansa (amfetamin, metilfenidat) ali i drugi preparati, kao što su nazalni dekongestivi, sedativni antihistaminici i antikonvulzivi.
 
Osim toga, lekovi koji se izdaju bez lekarskog recepta mogu biti korišćeni kao oni koji prethodne supstancama zloupotrebe.
 
Samardžić je ukazao na to da ponovljena primena sedativa dovodi do zavisnosti i toleranicje, kao i da može doći do sindroma obustave kao glavne manifestacije prilikom pokušaja smanjenja doze leka ili prekida primene.
 
"Pored neželjenih efekata, zavisnosti i tolerancije, pogrešna primena i zloupotreba može da uslovi prolongiranje tegoba pacijenta, da se ne dijagnostikuje osnovni poremećaj i da se ne odredi adekvatna terapija. Kod starijih osoba pokazano je da primena ovih medikamenata povećava rizik od povreda i fraktura ekstremiteta, ako ne i smanjenja kognitivnih sposobnosti", istakao je Samardžić.
 
Svojevremeno je rađeno istraživanje o zloupotrebi lekova među studentskom populacijom i došlo se do veoma upozoravajućih podataka. Samardžić je istakao da, iako bi se očekivalo da su studenti medicine manje skloni uzimanju lekova iz ove grupe, podaci pokazuju da je čak 22 odsto studenata i 25 odsto studentkinja uzimalo neki od preparata iz grupe sedativa za potrebe ublažavanja studentskog stresa.
 
Samo u posmatranom periodu od 12 meseci 15,6 odsto anketiranih studenata je povremeno koristilo sedative, dodao je lekar.
"Treba znati da ovi medikamenti uzeti u prekomernoj dozi izuzetno retko mogu da dovedu do smrtnog ishoda, ali je bitno saznanje da ako se sa njima uzima još nešto što deluje na centralni nervnih sistem, posebno alkohol, postoji povećan rizik od toksičnih efekata i tada sedativi mogu izazvati čak smrtonosnu repiratornu depresiju", rekao je Samardžić.
 
Faktori rizika za pojavi zavisnosti predstavljaju velike doze leka, duži period upotrebe, kao i nagli prekid uzimanja medikamenta. Prema podacima iz 65 zemalja, Srbija i Hrvatska su među zemljama sa najvišim stopama potrošnje lekova.
 
Profesor Samardžić upozorava da se posebno uočava značajno povećanje upotrebe alprazolama i dijazepama u 2020. i 2021. godini, tokom pandemije sa porastom potrošnje većom od 25 odsto. Međutim u 2022. zabeleženo je smanjenje za oko 6,5 odsto, što je svakako dobar pokazatelj.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Гоги

    08.05.2024 17:14
    Гоги
    Годинама узимам Бенседине на своју руку увече дању кад осетим нервозу и напетост. Будеми боље одспавам и тако јер за нешто јаче немам пара можда звекнем два три пива када ми дођу рачуни опомене и слично. Гледам људи успели врте паре нова кола летују напредују путују излазе...ја ништа! Није да нисам покушавао радио и по два посла трудио се био упоран али остаде у стану код родитеља и жена ме шутнула јер каше нисам способан да зарадим и зар невидим како други живе итд. И човек пукне колико год да си јак још и дете узела и ето радим 8 10 сати сада за 70 хиљада и преживљавам дан за даном са неком маштом да ћу се некако извући или ме погодити нека срећа...али како стоје ствари од тога нема ништа! Отац ми је на умору и ако буде по реду продао бих тај стан и побегао одавде заувек у нови живот ко зна можда ми се и посрећи? 49 година скоро да немам шта изгубити јер оно што сам овде доживео и преживљавам небих ником пожелео! Тако шта друго да вам кажем није ништа добро а можда ми је и таква судбина јер нисмо сви рођени да се сналазимо и успемо јер без новца у садашње време невредиш ништа нити можеш живети!
  • Dana

    08.05.2024 14:43
    Mislim da je više od četvrtine stanovništva. Ja sam u četrdesetim i popijem povremeno kafetin ili brufen za bolove i to je sve. Svi koje znam ako ne redovno onda povremeno tuku po bromazepamu ili bensedinu. Neki piju i antidepresive na svoju ruku.
  • Jelena

    08.05.2024 14:32
    Sta ocekivati..
    Kada su lekovi za smirenje previse dostupni.Iznerviras se, komsinica ti kaze popi jedan bromazepam.Odes kod lekara opste prakse jel'te da ti da uput za neki preventivni specijalisticki pregled,ona ti da recept za bromazepam,najmanju dozu jer ti nije nista,mlad si -citaj hipohondar.Tako da je i ova brojka mala,cudi me da nije bar 50% stanovnistva na lekovima

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Svemoćna Akademija

Da li će ubuduće Pravosudna akademija biti "jedina tačka ulaska u pravosuđe" i kako će takvo rešenje uticati na budućnost pravosudnog sistema?