Za šta su se prosvetari zapravo izborili: "Nema bitne promene jer su učenici uglavnom maloletni"

Prosvetni radnici izborili su se da se napad na učitelje i nastavnike tretira kao krivično delo, a da bi se to sprovelo u praksi, predstoje izmene Krivičnog zakonika.
To je bio jedini zahtev koji su tražili prosvetni radnici na protestu u Beogradu, koji je usledio nakon što je bivši đak naneo teške povrede profesoru Tehničke škole "9. maj" u Bačkoj Palanci.
 
Advokat Jugoslav Tintor smatra da pojačana krivično-pravna zaštita nastavnika neće doneti bitnije promene, jer su učenici uglavnom maloletnici, a na njih se primenjuje drugi zakon. Dodaje da izmena Krivičnog zakonika neće moći da nadomesti nedostatak autoriteta koji je problem u obrazovnom sistemu decenijama unazad.
 
"Učenici su u najvećem broju slučajeva maloletni i samo pooštravanje kazni za krivična dela ili uvođenje novih krivičnih dela u suštini ne menjaju ništa. Na maloletne učenike se te sankcije ne primenjuju. Na njih se primenjuje Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i određene vaspitne mere", kaže Tintor za Euronews Srbija.
Dodaje da na prvi pogled deluje da je reč o pooštravanju krivično-pravne zaštite, a da u praksi to neće doneti neku bitnu promenu vezano za sankcionisanje krivičnih dela.
 
"Ono što je opasno, jeste da se Krivični zakonik menja na mesečnom ili na tromesečnom nivou, u zavisnosti od toga šta se dešava. Ne bi trebalo jedan slučaj da bude dovoljan razlog za intervencije u krivičnom zakonodavstvu. Ne kažem da ovaj slučaj nije bio dovoljno ozbiljan, on jeste okidač da se obrati pažnja na taj problem, ali nisam pristalica da se interveniše u krivično zakonodavstvo kad god se neki problem desi", rekao je on.
 
Smatra i da bi u ovom momentu najmanje četiri, pet profesija mogle da traže istu pravnu zaštitu, a među njima su svakako i novinari.
Da će ovim izmenama biti zaštićeni samo nastavnici u srednjim školama smatra i profesorka na Katedri za krivično pravo Pravnog fakulteta u Beogradu Vanja Bajović, koja je za Danas pojašnjava da u Krivičnom zakoniku postoji posebno krivično delo napad na advokate, koje čini onaj ko napadne advokata ili člana njegove porodice, a u vezi sa obavljanjem advokatske službe.
 
U teoriji se, dodaje Bajović, ističe da je napad više od obične uvrede, a manje od telesne povrede, jer teži oblici ovog krivičnog dela postoje ako je advokatu (ili članu njegove porodice) naneta telesna povreda, a poseban oblik ako je uništena ili oštećena stvar u njihovoj imovini.
 
"Preneto na prosvetne radnike to bi dakle značilo da i sam napad na njih, bez nanošenja telesnih povreda, bude krivično pravno sankcionisan, budući da onaj ko im nanese telesne povrede i po postojećim zakonskim rešenjima može odgovarati. Krivičnoj odgovornosti u tom slučaju bi podlegali kako učenici, tako i roditelji učenika koji napadnu prosvetne radnike, ali treba naglasiti da bi 'zaštitu' od učenika imali samo nastavnici u srednjim školama jer su deca mlađa od 14 godina i dalje krivično neodgovorna", kaže profesorka Bajović.
 
Ona smatra da se unošenjem ovog krivičnog dela ni na koji način ne poboljšava položaj prosvetnih radnika, imajuću u vidu da je sam napad, bez nanošenja telesnih povreda, teško praktično dokazati, čemu u prilog govori i činjenica da za ovaj oblik krivičnog dela napad na advokate nikada niko nije krivično odgovarao.
 
"Poražavajuće je da smo kao društvo došli dotle da je prosvetne radnike neophodno štititi krivičnim pravom i unošenjem posebnog krivičnog dela kojim bi se profesori štitili od napada učenika i njihovih roditelja, jer ako krenemo u takvom smeru, sledeći korak koji bismo mogli da očekujemo je fizičko obezbeđenje profesora dok maloletnim učenicima drže čas", smatra Bajović.
 
Sagovornica beogradskog lista kaže da bi umesto toga trebalo insistirati na vraćanju ugleda ove profesije, što se postiže kroz poboljšanje materijalnog položaja prosvetnih radnika i vraćanjem starih dobrih vrednosti ustajanja učenika kada profesor uđe na čas, davanjem profesorima većih prava da učenike disciplinski kazne i slično.
 
"Krivičnopravno bi, po mom mišljenju, jedino trebalo razmišljati o snižavanju granice krivične odgovornosti na 12 godina za krivična dela sa elementima nasilja i uvođenju nekog vida roditeljske krivične odgovornosti za krivična dela izvršena od strane krivično neodgovorne dece, posebno iz razloga što su najčešće žrtve ovih krivičnih dela, upravo njihovi vršnjaci, to jest druga deca", ističe Bajović.
Već menjani prosvetni zakoni i pravilnici - ali nasilje ostalo
 
Napad na profesora u Bačkoj Palanci je samo jedan u nizu slučajeva nasilja nad nastavnicima. Pre godinu i po dana, 9. novembra 2022. godine, u Tehničkoj školi u Trsteniku učenik je na času engleskog jezika izmakao nastavnici stolicu. Ona je pala, a sve su to snimali drugi đaci i kačili na društvene mreže. 
 
Posle tog incidenta usledila je izmena nekoliko prosvetnih zakona i pravilnika, ali to nije bilo dovoljno da se zaustavi nasilje.
 
Izmenjeni su Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja - ZOSOV, Zakon o osnovnom obrazovanju i Zakon o srednjem obrazovanju. Izmenama je predviđeno da za težu povredu obaveza (donošenje droge i alkohola u školu, oružja, maltretiranje drugih učenika i nastavnika) učenik može biti udaljen sa nastave minimum pet dana, a maksimum do okončanja disciplinskog postupka. Tada prelazi na onlajn nastavu.
 
Osim udaljavanja sa nastave skraćeni su rokovi za disciplinski postupak, a nasilnici više nemaju mogućnost da se premeste u drugu školu dok se protiv njih vodi disciplinski postupak. Uvedene su i veće novčane kazne za roditelje, a vladanje je kao brojčana ocena uvedeno od drugog razreda i ocena ulazi u prosek.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Velja

    21.05.2024 18:38
    Mikeni1@sbb.rs
    Sve dok se plate prosvetnih radnika ne dignu iznad proseka,dok se ne budu resavala stambena pitanja prosvetnih radnika,dok ministarstvo i sindikati prosvete ne budu radili u interesu prosvetnih radnika a ne da ih lazu ,poboljsanja u skolama nece biti.Ministarstvo prosvete odgovara za stanje u skolama a ako je stanje lose znaci da ne radi svoj posao kako treba.I treba da snosi odgovornost i da bude kaznjeno.
  • Duško

    21.05.2024 17:07
    Predlog
    Treba štititi školu, kao institucija,a ne nastavnike. Predlog:Škola je namenjena učenicima i nastavnicima.
    Ako bilo ko nepozvan udje u školu, kažnjava se zatvorom od 5 godina.
    Povreda od strane maloletnika znači popravni dom u istom trajanju.
  • citalac

    20.05.2024 12:37
    ništa to neće promeniti.
    Prosvetari mogu da dobiju status specijalca sa oružijem i ništa to neće promeniti. Vi morate da se izborite za status poštovanjem, deca treba da vas poštuju jer im dajete znanje i obrazovanje. Umesto toga ćutitte na glup program visoke cene udžbenika, skupe ekskurzije, nepravde u ocenjivanju i gomilu besmislenih stvari u školi, npr stranački direktori i zapošljavanje preko veze. Umesto toga samo tražite veće plate i zastićen status.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija